Igra moći na Balkanu: Kako Kina i Rusija šire uticaj, a šta rade EU i NATO da ih spreče? Izveštaj uoči Minhenske konferencije na koju putuje Vučić

Kina je najnoviji igrač u regionalnoj igri moći na Zapadnom Balkanu gde zahvaljujući rastućoj pomoći, trgovini i investicijama ponekad konkuriše ekonomskom uticaju EU, ocenjuje se u novom izveštaju objavljenom pred Minhensku bezbednosnu konferenciju koja se održava od 15. do 17. februara. Njoj će u petak prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što će biti prilika za susret sa brojnim svetskim državnicima, među kojima su i nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i potpredsednik SAD Majk Pens.

U izveštaju se navodi da Brisel sve više sumnja da Peking koristi svoju ekonomsku snagu radi političke dobiti, a kao primer rastućeg kineskog uticaja u regionu, uz ekonomski, u izveštaju se ukazuje i na uticaj na medije u Srbiji ili na tink-tenkove u Makedoniji.

Preporučujemo

U delu izveštaja o regionu sa podnaslovom "Zapadni Balkan: Sa takvim prijateljima..." navodi se da lideri EU prepoznaju strateški značaj delova koji nedostaju na "slagalici Evrope", ali da su nedostatak političkog i ekonomskog napretka u regionu, kao i zamor od proširenja u EU, umanjili kod obe strane veru u neizbežnost ulaska u EU.

Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Situacija u regionu se ocenjuje kao krhka i dodaje da je Kosovo, suprotno željama NATO, u decembru odlučilo da pravi vojsku, na šta je Srbija odgovorila pretnjom vojnom intervencijom, dok u Sarajevu rastu bojazni od etničkih tenzija sa ulaskom srpskog nacionaliste Milorada Dodika u predsedništvo BiH.

U međuvremenu građani Zapadnog Balkana izražavaju svoje neslaganje i protestima i napuštanjem regiona, posebno mladi ljudi.

Negativan razvoj situacije na Zapadnom Balkanu pojačava se kako drugi akteri povećavaju svoj uticaj, posebno Kina i Rusija, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da je Rusija tradicionalni igrač u regionu ali da sada na Balkan gleda kao na deo nove "velike igre" koja može da pomogne da se oslabi EU.

Moskvu optužuju da deluje u cilju destabilizacije Zapadnog Balkana, uključujući naporima za podsticanje etničkih sukoba i podizanjem tenzija sa EU kroz anti-zapadnu propagandu.

Kako se navodi u izveštaju, Rusija je 2018. pokušala da sabotira jedan od najznačajnijih sporazuma u regionu - o imenu Makedonije izmedju te zemlje i Grčke nakon što je taj spor gotovo tri decenije bio glavna prepreka evroatlantskim integracijama Skoplja.

Grči i makednoski premijeri - Foto: Tanjug / AP

Novi igrač u regionalnoj igri moći je Kina i svi sa Zapadnog Balkana, osim Kosova, uključeni su u inicijativu Pekinga Pojas i put kroz format 16+1 (16 zemalja centralne i istočne Evrope plus Kina).

Region je pozdravio preko potrebnu kinesku pomoć, trgovinu i priliv investicija koji su u stalnom rastu i u nekim oblastima konkurišu ekonomskom uticaju EU.

Iako Peking podržava pridruživanje regiona EU, kineske aktivnosti u Briselu bude sumnju da Kina možda koristi svoju ekonomsku snagu radi političke dobiti.

Pored toga, kineski projekti nisu nužno u skladu sa EU standardima održivosti ili transparentnosti.

Zato kineski ekonomski domet predstavlja opasnost za region, posebno kada je reč o dugu, s obzirom da najveći deo investicija dolazi u formi zajmova, navodi se.

EU se tek nedavno pozabavila rizicima od takvog razvoja događaja i početkom 2018.

Evropska komisija je usvojila novu strategiju u kojoj je veće angažovanje u regionu označeno kao geostrateška investicija.

I NATO i EU sada se aktivno bore protiv ruske propagande u regionu, a EU je pokrenula i niz evropskih projekata povezivanja (konektiviti projekata) kako bi konkurisala kineskim projektima.

Izvan ekonomske sfere, navodi se da u Srbiji Komunistička partija Kine promoviše "pozitivno" medijsko pokrivanje te zemlje kroz jačanje saradnje sa srpskim medijima i organizovanje, npr, zajedničkih seminara o "zdravom novinarstvu".

Otvaranje Pupinovog mosta - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Srpski mediji takođe su, piše u izveštaju, redovno objavljivali autorske tekstove Sji Đinpinga.

Istovremeno je kineski zajam od 809 miliona evra za izgradnju deonice auto-puta do Srbije podigao crnogorski dug na neodrživih 80 odsto BDP, dok u Makedoniji kineska Komunistička partija podstiče saradnju državnih kineskih instutucija i tink-tenkova iz te i drugih balkanskih zemalja sa ciljem popularizacije kineskih interesa.

Godina pred nama daće neke naznake da li region Zapadnog Balkana još veruje u evropsku budućnost, zaključuje se u petom godišnjem izveštaju objavljenom pred 55. po redu Minhensku konferenciju.

Minhenska bezbednosna konferencija vodeći je globalni forum za debate o međunarodnoj bezbednosnoj politici koji svake godine u februaru okupi više od 450 lidera i visokih zvaničnika iz celog sveta.

- Kada se pogleda sadašnje stanje međunarodnih odnosa, teško je izbeći osećaj da svet nije samo svedok niza manjih i većih kriza, već da postoji i fundamentalni problem. Izgleda da doživljavamo rekonstrukciju ključnih delova međunarodnog poretka - napisao je u rezimeu izveštaja "Velike pazle: Ko će pokupiti delove?" predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, ambasador Volfgang Išinger.

Išinger -Foto: Wikimedia/Harald Dettenborn

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće u petak na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, saznajemo u  diplomatskim izvorima. To će biti prilika za susret sa brojnim svetskim državnicima.

Prema zvaničnoj najavi, nemačka kancelarka Angela Merkel će ponovo biti prisutna na konferenciji, nakon dve godine, a očekuje se i dolazak „brojnih drugih šefova država i vlada“, uključujući predsednika Avganistana Mohameda Ašrafa Ganija, predsednika Ukrajine Petra Porošenka, kao i „najbrojnije američke delegacije do sada“ – pored gore pomenutog potpredsednika Majka Pensa, učešće su, između ostalog, potvrdili vršilac dužnosti ministra odbrane SAD Patrik Šenehan, kao i predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Među ostalim učesnicima biće i šef nemačka diplomatije Haiko Mas i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Kako se ističe, u Minhen će doputovati „više od 35 šefova država i vlada, kao i 50 ministara spoljnih poslova i 30 ministara odbrane“.

Glavne teme ovogodišnjeg skupa su stanje u Evropskoj uniji, transatlantska saradnja, „kao i moguće posledice obnavljanja nadmetanja između velikih sila“.

Među ostalim najavljenim temama su „budućnost kontrole naoružanja i saradnja u odbrambenoj politici“, kao i efekti klimatskih promena i način na koji se tehnološke inovacije održavaju na međunarodnu bezbednost. Konferenciji će prisustvovati i predstavnici međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija i NATO-a.

(Telegraf.rs)