Odlučujuća bitka NATO i Rusije za Srbiju? Ozbiljne optužbe iz Brisela na račun Moskve
Severna Makedonija je potpisivanjem Protokola u sedištu Alijanse u Briselu, napravila veliki korak ka tome da postane 30. članica NATO. Istovremeno, generalni sekretar ovog vojnog saveza Jens Stoltenberg je izneo ozbiljne optužbe na račun Rusije da se umeša i utiče na to da li će se balkanske države učlaniti u NATO. Srbija je, posle pomenute odluke Skoplja ostala jedina država na Balkanu u kojoj nema trupa pomenutog pakta. Da li kreće odlučujuća bitka Brisela i Moskve za naklonost Beograda?
U ovom trenutku naša država je gotovo ostrvo u NATO moru. Nismo članica Alijanse, niti prema zvaničnom stavu imamo nameru da postanemo. Ipak, trupe ovog vojnog saveza su kroz misiju KFOR prisutne na Kosovu i Metohiji i od presudnog su značaja za bezbednost tamošnjih Srba.
Članica NATO nije BiH, ali s u toj državi nalaze određene trupe severnoatlantske alijanse. Da je do Bošnjaka i Hrvata i ta zemlja bi odavno aplicirala za članstvo. Međutim, Srbi sa one strane Drine, kao konstitutivni narod, pozivaju se na Srbiju kao garanta Dejtonskog sporazuma i kažu da neće dozvoliti učlanjenje BiH u Alijansu dok Beograd ne učini isti korak.
- Rusija se ne može složiti sa pristupanjem BiH NATO-u - izjavio je sredinom januara ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
- Pravila koja se promovišu na Balkanu su dovoljno opasna i odražavaju maniju da se gurnu sve balkanske države što je pre moguće - rekao je Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare.
Lavrov je napomenuo da Sjedinjene Američke Države već duže vreme govore kritički o destruktivnoj ulozi Srba u Bosni i Hercegovini i usporavanju te zemlje na putu ka NATO-u.
- Nije dobrobit Republike Srpske u pitanju, već stupanje u NATO. To je ono sa čime se Rusija ne može složiti - rekao je Lavrov.
Na ovakav stav zvanične Moskve stigla je reakcija iz Brisela, gde se nalazi sedište NATO-a.
- Rusija pokušava da se umeša i utiče na to da li će se balkanske države učlaniti u NATO - rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u intervjuu za "Juronjuz".
On je to izjavio u danu kada je novoimenovana Republika Severna Makedonija potpisala pakt koji će otvoriti put zemlji da se pridruži NATO-u.
- Rusija pokušava da se meša u političke procese u suverenim nacijama. I mislim da je to pogrešno. NATO poštuje, mi smo poštovali odluke nezavisnih suverenih država bez obzira na to da li one žele ili ne da se pridruže NATO-u - naveo je on.
Kako je rekao, u Skoplju je većina u parlamentu i većina političkih stranaka pokazala da želi ulazak u NATO. S druge strane, Stoltenberg je ukazao na to da Srbija ne želi da postane deo Alijanse.
- Ali u Srbiji, na primer, jasno su izjavili da ne žele da se pridruže NATO i mi to poštujemo. Dakle, Rusija treba da poštuje odluke suverenih država, čak i ako žele da se pridruže NATO, iako ona to ne želi - izjavio je generalni sekretar NATO.
Komentarišući ovakvu razmenu optužbi između Brisela i Moskve, vojno-politički analitičar Vlade Radulović kaže za naš portal da nije u pitanju odlučujuća bitka, jer je to previše gruba formulacija.
- I jedni i drugi poštuju našu politiku vojne neutralnosti. Za sada je bar tako. S druge strane, možemo da govorimo o tome da li bi NATO voleo bi da vidi Srbiji kao jednu od svojih članica - svakako da bi. Takođe, da li bi Rusija volela da Srbija ostane po strani, opet svakako bi. To su njihova polazišta koja nisu nikakva novost - rekao je Radulović za Telegraf.
Osvrnuvši se na Stoltenbergovu izjavu, Radulović kaže da smo već imali priliku da čujemo da Rusija pokušava da spreči dalje širenje NATO na Balkanu.
- Kada je završena ta priča sa Baltikom i bivšim zemljama članicima Varšavskog pakta, ostao je Balkan. Kako Rusija gubi konce u svojim rukama, pošto je Crna Gora pristupila NATO-u, a sada i Makedonija, svakako da je Moskva zainteresovana za ovaj deo sveta - dodao je Radulović.
Ostaje ipak otvoreno pitanje kako će se prema vojnoj neutralnosti u budućnosti odnositi velike sile.
- Politika vojne neutralnosti je uvek na ispitu. Ona kratkoročno daje određene rezultate, međutim ostaje pitanje koliko je ona održiva dugoročno iz više razloga. Kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih - napomenuo je ovaj analitičar.
U tom smislu treba i podsetiti da su do sada sve zemlje koje su postale članice EU, a prošle su kroz tranziciju, prvo postale članice NATO, izjavio je za Telegraf.rs vojni analitičar Aleksandar Radić.
- Približavanje EU podrazumeva harmonizaciju spoljne i bezbednosne politike i u tom smislu priča o Uniji kao bezbednosnom konceptu je nerazdvojna od NATO. Činjenica je da su vodeće zemlje NATO, ujedno i vodeće zemlje EU, izuzev SAD - zaključio je Radić.
VIDEO: Da li će srpski piloti u skorije vreme dostići obučenost ruskih i NATO pilota?
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikolas
JA SE NADAM DA CE NAS BRAT PUTIN BRANITI OD NATO OKUPATORA NASE SVETE ZEMLJE KOSOVA I METOHIJE I OD NOVOG NATO GENOCIDA!!!!
Podelite komentar
Radnaskela
"Srbija je, posle pomenute odluke Skoplja ostala jedina država na Balkanu u kojoj nema trupa pomenutog pakta." Оовааај...а "Бондстил"? Значи, има и то окупационих.
Podelite komentar
Goran
Ma šta god ko pričao svi mi znamo da smo protiv nato i uz Rusiju. Mi ne prodajemo veru za večeru.
Podelite komentar