EU ne može mnogo da učini sama, SAD mora da pojača angažman na Balkanu: Američki analitičar o dijalogu Beograda i Prištine

Januš Bugajski iz Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu ne isključuje mogućnost da se do rešenja u dijalogu Beograda i Prištine dođe promenom granica.

- Da vidimo da li su obe strane ozbiljne, i, kako je to shvatam, prema bilo kakvom sporazumu, Srbija bi trebalo da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Trebalo bi da promeni svoj Ustav čak i pre nego što napravi korekciju granice - rekao je Bugajski.

Preporučujemo

On se u intervjuu za RSE osvrnuo i na neslaganje između predsednika i premijera na Kosovu, barem javno, a verovatno i privatno, oko bilo kakve korekcije granica.

Bugajski dodaje da ipak ne bi pridavao previše značaja sukobu Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, jer, kako kaže, "mnogo toga može biti strateška igra".

Januš Bugajski je rekao da ne bi pridavao previše značaja sukobu Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, jer "mnogo toga može biti strateška igra"-Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Dodaje da je pitanje i da li je Srbija spremna da prepusti bilo koji deo Preševske doline, na jugu zemlje, jer Vlada tzv. Kosova neće jednostrano podeliti zemlju.

- To mora biti bilateralni sporazum i mora imati međunarodnu superviziju i ljudi koji su zahvaćeni time moraju biti blisko uključeni u čitav projekat. Ne možete jednostavno promeniti granice i uticati na živote ljudi bez njihovog učešća, njihovog dorinosa procesu - rekao je američki analitičar.

Bugajski smatra da spor Beograda i Prištine može biti rešen, na isti način kao i spor Atine i Skoplja, ukoliko Evropska unija i SAD "pojačaju angažman" na Balkanu.

On istovremeno ukazuje da sama Evropska unija ne može mnogo da učini, i da se sve balkanske zemlje oslanjaju na SAD, pogotovo Bosna i Hercegovina i Kosovo, a i Srbija ih vidi kao ključnog igrača.

Nužno je, kaže, da se uključe SAD, jer postoji opasnost da neke od ovih zemalja skliznu sa puta prema EU, ako se proces pristupa oduži godinama, a možda i više.

Spor Beograda i Prištine može biti rešen, na isti način kao i spor Atine i Skoplja, ukoliko Evropska unija i SAD "pojačaju angažman" na Balkanu-Foto: Tanjug/AP

Američki analitičar smatra da su ciljevi SAD isti, iako su se neke od strategija promenile, što se, kako navodi, vidi sada u vezi s pitanjem o promeni granica između Kosova i Srbije, što je "pre bila očita crvena linija za američke diplomate".

- Više nije tako. Drugim rečima, ako se može o tome pričati, ako se može bilateralno dogovoriti, ako pridonosi stabilnosti u regionu, onda bismo to podržali. Više nije sklonjeno sa stola kao što je nekada bilo - rekao je Bugajski.

On je dodao da će se američka uloga nastaviti, da je previše bilo uloženo diplomatski, politički, ekonomski, pa i vojno, u vezi sa sigurnošću u regionu, tako da ne vidi odlazak SAD bez dovršenih dogovora koji bi pogurali ove zemlje prema NATO-u i EU.

Govoreći o ulozi Rusije na Balkanu, naveo je da ona uvek ima rezervnu poziciju.

- Njena prva pozicija je pokušaj sprečavanja ulaska ovih zemalja u NATO i EU. Kada to ne uspe, ona nastavlja s naporima da oslabi ove zemlje, a to ima smisla, zato što će onda pokazati da čak ni članstvo u NATO-u ne daje sigurnost, i da će se Amerika na kraju povući - rekao je Bugajski.

Prema njegovim rečima, to je upravo i bila poruka poslata nedavnom posetom predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

(Telegraf.rs/Tanjug)