U ovom gradu se jasno zna razlika između ljudi i neljudi, a ne između Bošnjaka, Srba i Hrvata: Prvi čovek Sarajeva o stanju i razvoju prestonice BiH (FOTO) (VIDEO)

Jedan je od najmlađih gradonačelnika u Evropi, koji je svoj san uspeo da realizuje na početku mandata. Kako je zadovoljan funkcionisanjem Trebevićke žičare, ali i da li je o gondoli razgovarao sa gradonačelnikom Beograda? Šta donose trilateralni sastanci sa Radojičićem i Bandićem, ali i kako vidi budućnost Sarajeva i BiH - samo su neka od pitanja, koja smo postavili Abdulahu Skaki, gradonačelniki Sarajeva.

Preporučujemo

• Telegraf: Čini se da je obnova Trebevićke žičare bila Vaša pasija. Posle svega, kako ste zadovoljni realizacijom ovog projekta?

Moram da kažem da sam svoje detinjstvo proveo u neposrednoj blizini sarajevske Trebevićke žičare, da sam istinski verovao da će jednog dana taj simbol grada Sarajeva ponovo proraditi i da ćemo ga vratiti na korišćenje svim građanima Grada Sarajeva, ali i svim turistima - kojih je sve veći broj u Sarajevu. Samu poziciju, funkciju zamenika gradonačelnika Sarajeva prihvatio sam iz tog razloga da pokušam realizovati taj jako značajan projekat.

Nakon godinu dana rada, video sam da postoji mogućnost da se tako nešto realizuje i prihvatio sam veliki izazov, a to je da budem na čelu glavnog grada Bosne i Hercegovine, a sa ciljem kako bih Sarajevo zaista pozicionirao na pravo mesto, na mesto centra regije, tamo gde geografski i pripada, ali i kako bih niz aktivnosti koje je Grad Sarajevo do tad radio i sve one koje nije radio pokušao realizovati i od njega napraviti metropolu vrednu pažnje. Želeo sam da ponovo probudimo taj nekadašnji stari sjaj koji je Sarajevo imalo.

Foto: Milena Đorđević

Moje namere da otvorim sarajevsku Trebevićku žičaru su se desile nakon godinu i nešto mandata, nakon osam meseci intenzivnog rada na tom kapitalnom projektu za Grad Sarajevo i mogu vam reći da smo u potpunosti uspeli u realizaciji jednog takvog projekta. Mi smo imali neke konzervativne procene da će sarajevsku Trebevićku žičaru koristiti 300.000 putnika godišnje.

Imali smo i one malo ambicioznije, malo nerealnije koje su kazivale da će do 400.000 putnika Trebevićku žičaru godišnje koristiti. Sad kada vidimo da je nakon devet meseci rada žičare nju posetilo 700.000 putnika otprilike i kad vidimo da će to preći 400.000 putnika na godišnjem nivou, znači da smo one ambiciozne, kvalitetne pretpostavke duplo preskočili.

U potpunosti smo sretni s tim, zadovoljni jer imamo preduzeće koje je stabilno, koje pozitivno posluje, imamo jednu energiju koja se probudila oko Trebevićke žičare na način da taj park prirode, najveći park u Sarajevu, Trebević, ponovo diše punim plućima i naravno, malo koji turista dođe u Sarajevo a da se ne vozi Trebevićkom žičarom. Mi smatramo da su naše ideje, naše ambicije uspele i da ćemo projekte koji su pred nama uspešno realizovati kao ovaj.

Foto: Milena Đorđević

• Telegraf: To znači da je prva Vaša vožnja Trebevićkom žičarom zaista bila ostvarenje sna?

Moja prva vožnja, koja možda nije za javnost izgledala je tako što sam u toj testnoj fazi, nakon što smo nakačili prve gondole u februaru ove godine, uspeo ući u jednu od tih gondola, uprkos upozorenjima svih inženjera koji mi to nisu dozvoljavali. Jača je bila želja i volja od toga da se provozam i mogu reći da je to bilo ostvarenje snova, onaj trenutak kada sam u obrnutom smeru iz Trebevića krenuo u Sarajevo i to otvaranje grada, ta sva lepota zaista bila je posebna za mene. I to je jedna od scena po kojima ću pamtiti ovu godinu.

• Telegraf: Gradnja gondole se planira i u Beogradu već neko vreme. Da li ste o tome razgovarali sa gradonačelnikom Zoranom Radojičićem?

Sa ranijim gradonačelnikom, Sinišom Malim, razgovarao sam o toj temi. On mi je rekao da taj proces ide, da se dešava. Sa novim kolegom, Zoranom, nismo konkretno pričali o podršci Grada Sarajeva. Govorili smo o tom projektu, ali smo ponudili i to da jedan deo naših inženjera i ljudi koji su radili na ovom projektu da svoje iskustvo, svoje znanje Beogradu i istinski se radujem da će i Beograd dobiti žičaru.

Foto: Milena Đorđević

• Telegraf: Koja rešenja iz Beograda biste primenili u Sarajevu, a koja biste novom gradonačelniku preporučili da primeni u Beogradu?

Beograd je grad koji je rešio mnoge stvari na način na koji bi Sarajevo trebalo da rešava pitanja, posebno kad je komunalna privreda u pitanju. Nažalost, Beograd ima jednu vrstu nadležnosti, a Sarajevo drugu. Nama su puno manje nadležnosti. Veći deo nadležnosti je kod nas u kantonu, odnosno, u premijeru kantona i vladi kantona Sarajeva.

Nismo u mogućnosti da primenimo neke od tih stvari koje Beograd kvalitetno radi, ali ono što mi je drago je da se desio jedan trilateralni sastanak između gradonačelnika Beograda, Zagreba i Sarajeva, baš ovde u Sarajevu, u centru regiona i na taj način smo poslali jednu poruku da se komunikacijom mogu prevazići barijere između tri naroda i između, naravno, tri države.

I ono što je važno - gradovi su nekad brži u donošenju odluka, postoji stvar za koju smo zajednički zainteresovani, posebno kada je turizam u pitanju i verujem da ćemo u budućnosti, u godinama koje su pred nama razvijati zajedničke turističke rute kako bi turisti koji dolaze, posebno sa dalekog istoka, imali kvalitetnu turističku ponudu u čitavoj ovoj regiji.

Foto: Milena Đorđević

• Telegraf: Vidi se da prilično ulažete u turizam. Zanima nas koji su konkretni planovi za razvijanje turizma u Sarajevu.

Ovaj intervju bi verovatno trajao puno duže kad bih vam rekao koji su konkretni planovi jer radimo niz stvari koje se tiču pozicioniranja Sarajeva u turističkom smislu. Reč je o tome da Sarajevo želimo pozicionirati kao centar regije, i u tome prilično uspevamo jer turisti koji dolaze iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije mi ne doživljavamo kao turiste, mi ih doživljavamo kao domaće stanoviništvo pošto govorimo istim jezikom. Fokus Grada Sarajeva i ove administracije je na Bliskom istoku, na razvijanju dodatnih avionskih linija ka Bliskom istoku.

Fokus ove administracije Grada Sarajeva je i na Dalekom istoku. Govorim o Kini, Koreji, Japanu. I, naravno, fokus je na zapadnoj Evropi i gostima kojih je sve više iz tog dela u Gradu Sarajevu. Tako da mi naš koncept turističkog potencijala i razvoja turističke ponude u Sarajevu razvijamo u više nekih segmenata, ali zaista nam je želja da Sarajevo pozicioniramo kao turističku destinaciju koja je vredna pažnje.

Sama činjenica da Sarajevo poseti veći broj turista nego koliko ima stanovnika, nas pozicionira među 10 top glavnih evropskih gradova koji imaju takvu posećenost i verujem da će ona biti iz godine u godinu samo veća i značajnija.

Gradonačelnik na dočeku Nove godine/ Foto: Milena Đorđević

• Telegraf: Bili ste domaćin trilateralnog sastanka. Dočekali ste u Sarajevu gradonačelnike Beograda i Zagreba. Kakva je saradnja između tri grada ugovorena na tom sastanku?

Najveći uspeh tog sastanka je, zapravo, da se on desio. Sama činjenica da se desio jedan takav sastanak govori nam da postoji perspektiva i mogućnost da u budućnosti otvorenim dijalogom, sa jasnim planovima, realizujemo našu saradnju. Grad Sarajevo će uvek biti i bio je mesto susreta i mesto novih istorijskih promena i događaja.

Verujem da je jedan takav sastanak otvorio novu perspektivu i pokazao da smo sposobni da zajednički komuniciramo i da vreme koje je pred nama treba da bude ispunjeno zajedničkim projektima, koji će glavne gradove regije pozicionirati na mesta koja su vredna pažnje.

Na nama gradonačelnicima je da razvijamo takve odnose i da ih u budućnosti još kvalitetnije i bolje unapređujemo. Ono što me posebno raduje i zbog čega mi je jako drago da se desio jedan takav sastanak je taj da su se po prvi put na tako neki oficijalni način sreli gradonačelnici Zagreba i Beograda i da je Sarajevo bilo spoj ta dva grada. Verujem da će tako biti i u vremenu koje je pred nama.

• Telegraf: Podaci govore da je i ove grejne sezone u Sarajevu veliko zagađenje. Da li postoji neko trajno rešenje za to?

Foto: Milena Đorđević

Grad Sarajevo se geostrateški nalazi u kotlini i to je problem s kojim se susreće već duži niz godina, i problem koji se zasigurno neće brzo rešiti. Za početak sam rekao da će od ove godine sve građane Sarajeva od smoga i od magle spasiti  Trebevićka žičara, pa će njom moći da se izvuku u tu slobodnu zonu gde je vazduh mnogo čistiji.

I to je jedna od aktivnosti koju Sarajevo sprovodi, ali pred nama je jako puno posla kako bismo jedan od većih problema, kao što je taj, posebno u ovim zimskim danima, rešili. Analiziramo, rešavamo ovaj problem i tražimo alternativne načine za grejanje stanovništva. U budućnosti ćemo razvijati niz različitih projekata koji će dovesti do toga da se zagađenost u Sarajevu smanji.

• Telegraf: Kakav je položaj Srba danas u Sarajevu i kakvu saradnju imate sa njima, s obzirom na to da je pre rata Srba u ovom gradu bilo oko 150.000, a danas samo oko 10.000?

Podaci su jasni i oni govore tačno o kom se broju Srba radi u Sarajevu. Međutim, ono što često zaboravljamo je da je Sarajevo ranije bilo teritorijalno puno veće, da se prostiralo na niz opština koje danas čine primarno i isključivo ljudi koji su pravoslavci ili Srbi. Imamo Pale, koje su nekada bile u sastavu Sarajeva, a danas kad anaiziramo te podatke - niko ih ne spominje.

Imamo grad koji je 90 i nešto procenata do Sarajeva - Istočno Sarajevo, koje u potpunosti čine Srbi. Ono što mene raduje je da ja ne mogu reći da danas postoji u Sarajevu razlika između Srba, Bošnjaka i Hrvata.

Foto: Milena Đorđević

Gradsko veće Sarajeva je tako koncepcijski prilagođeno da ga 30% čine Srbi, 30% Bošnjaci, 30% Hrvati i 10% ostali. Za mene, kao gradonačelnika Sarajeva, glasalo je više nebošnjaka nego Bošnjaka, tako da mi u potpunosti poštujemo jedni druge, mi ne živimo jedni pored drugih u Sarajevu, već jedni sa drugima  stotinama godina unazad.

Jasno se u Sarajevu zna razlika između ljudi i neljudi, između ljudi koji žive ovde sa nama, i svih onih koji su uništavali vrednosti koje Sarajevo ima i pokušavali na bilo koji način ugroziti naše posebnosti kao što su multikulturalizam, multietičnost i sve one posebnosti i naše razlike koje mi unutar Sarajeva smatramo kao komparativne prednosti, nikako kao neke nedostatke.

• Telegraf: Kako vidite budućnost Bosne i Hercegovine?

Budućnost BiH vidim jasno i precizno, Sarajevo kao glavni grad evropske države, odnosno, države koja će biti članica Evropske unije. Državu Bosnu i Hercegovinu kao jednu od država NATO saveza, jer za BiH je to ključno pitanje.

Ulazak u jednu takvu grupu država garantuje stabilnost Bosne i Hercegovine, a stabilnost je preduslov i ekonomskog razvoja i svakog drugog razvoja čitave ove regije. Tako da, naš put je jasan, precizan, a to je Evropska unija i verujem da će se u vremenu koje je pred nama nešto tako i desiti.

Foto: Milena Đorđević

• Telegraf: Imate li ambicije da se posle vođenja glavnog grada borite i za neke čelne pozicije na vrhu države?

Moram biti iskren da nemam neke velike političke ambicije. Moja želja i volja je da od Sarajeva napravim mesto ugodnog življenja, ugodnog boravka za sve njegove građane i za sve turiste kojih je sve veći broj. Dolazim iz jedne od najstarijih sarajevskih porodica, i prosto sam zaljubljen u ovaj grad, živim svakim danom za ovaj grad i verujem da će vreme koje je pred nama dati odgovore na vaša pitanja.

Lično nemam neke velike političke ambicije, čak ni poziciju gradonačelnika Sarajeva ne doživljavam kao političku poziciju, već kao poziciju menadžera grada koji je dužan sa resursima koje ima i sa mogućnostima i nadležnostima koje ima da građanima Sarajeva priušti što kvalitetniji život. Verujem da na tom putu dobro radimo.

• Telegraf: Da li ste nekad poželeli da ste ostali van politike i samo vlasnik berbernice?

To je odlično pitanje. Kao čovek koji je prilično mlad i koji je na prilično važnoj poziciji, često postavljam sebi jedno takvo pitanje i često je moj odgovor da bi možda lepše bilo da sam ostao izvan toga, ali, s druge strane, suočen sam s dnevnim izazovima, sa dnevnim mogućnostima da građanima Sarajeva priuštim neke stvari za koje ranije nije postojala mogućnost da se dese u Sarajevu.

Foto: Milena Đorđević

Ponekad su, moram biti iskren, ovaj grad vodili ljudi koji ga ne žive, koji ga ne doživljavaju i ljudi koji ne shvataju njegove potrebe i njegove posebnosti. I ljudi koji ne znaju šta znači u Sarajevu živeti sarajevski. Verujem da vraćamo jedan sarajevski duh i moje usmerenje i školovanje kao magistra ekonomskih nauka, moj rad koji je bio usmeren na to da dokažemo da postoji mogućnost da savremene menadžerske koncepte uvedemo u javnu upravu - pokazuje se uspravnim, mogućim.

Pokušavamo da od jednog organa kakav je organ uprave Grada Sarajeva napravimo jednu administraciju koja je savremena, moderna, koja brzo daje odgovore, brzo rešava postavljena pitanja i koja se suočava sa izazovima.

Tako nešto pokazujemo kao realno i mogućim, tako da sam između pitanja da li ostati u privatnom sektoru i zanemariti mogućnost da nešto napravim ili da se suočim sa problemima, odlučio da se uhvatim u koštac.

Odlučio sam da se suočim sa tim problemima i verujem da će o tome kakav sam ja bio gradonačelnik Sarajeva, odnosno, šta sam uradio u svom mandatnom periodu govoriti moja dela kojih će biti nakon četvorogodišnjeg mandata, a ne moje reči. Uvek sam bio zagovornik toga da dela govore o ljudima, a manje reči.

J. Stakić (Telegraf.rs)