Srbiji treba dati slobodan i siguran pristup moru: Ovako je američki predsednik zamislio našu zemlju pre 101 godinu, a kako je vidi danas

Na današnji dan, pre 101 godinu, američki predsednik Vudro Vilson izdao je saopštenje koje je postalo poznato pod imenom "Četrnaest tačaka", a gde, pored važnih aktuelnih tema, govori o tome da Srbiji treba dati slobodan izlaz na more.

- Rumunija, Srbija, i Crna Gora treba da budu napuštene; okupirane teritorije da budu vraćene; Srbiji treba dati slobodan i siguran pristup moru; međusobni odnosi nekoliko balkanskih država treba da budu određeni prijateljskim savetovanjem duž istorijski uspostavljenih linija pripadnosti i nacionalnosti; treba da budu date međunarodne garancije političke i ekonomske nezavisnosti i teritorijalnog integriteta nekoliko balkanskih država - stoji u proglasu.

Preporučujemo

Od savezništva, koje je nastalo tokom Prvog svetskog rata, preko Josipa Broza Tita i socijalizma do raspada Jugoslavije i ratova '90-ih i NATO agresije 1999. godine, sve je stalo u jedan vek u kom je došlo do drastičnih oscilacija u odnosu između Srbije i SAD.

Ko je glavni "krivac" za promenu odnosa između dve zemlje i da li se sada krenulo uzlaznom putanjom?

Ameički predsednik Vilson je tokom svog mandata često isticao da je Srbija "najmanji ali najhrabriji saveznik Sjedinjenih Američkih Država", čemu su doprineli i događaji iz Prvog svetskog rata. Stručnjaci smatraju da se, pod utiskom heroizma iskazanog tokom rata i značaja Solunskog fronta, kao jednog od tri najveća u Evropi, kod pojedinih predstavnika svetskih sila stvorio osećaj poštovanja prema Srbiji.

Međutim, 20. vek koji je nabijen brojnim međunarodnim krizama i sukobima, doneo je diskontinuitet našoj zemlji, što je vodilo ka pogoršanju odnosa sa Amerikom, smatra istoričar Dejan Ristić.

Istoričar Dejan Ristić smatra da su ratovi tokom raspada Jugoslavije imali presudnu ulogu u pogoršavanju odnosa Srbije i SAD-Foto: Marko Jovanović

- Naša zemlja je doživela brojne državne diskontinuitete, od Kraljevine Srbije, pa Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ, SFRJ, SRJ, zajednice Srbije i Crne Gore i na kraju Republike Srbije. To je na neki način i doprinelo menjanju odnosa, jer imamo dva nejednaka partnera. Svetsku silu i malu državu koja se u određenim periodima poništava i nestaje - rekao je on za Telegraf.rs i objasnio da su događaji iz devedesetih, ratovi i raspad Jugoslavije, bili "završni udarac" u savezništvo iz prethodna dva rata.

On je objasnio da je glavni problem nastao jer tadašnja vlast nije umela da nacionalne interese predstavi kompaktibilnim i prihvatljivim interesima velikih sila, zbog čega je došlo do ozbiljnih raskoraka.

Ostajući dosledni jednoj prevaziđenoj ideologiji, tadašnji predsednik, Slobodan Milošević i njegovi saradnici, nedemokratskim sistemom vladavine i izrazitim nacionalizmom, stavljaju Srbiju na suprotnu stranu u odnosu na sve svoje saveznike, uključujući i SAD.

Slobodan Milošević i njegovi saradnici stavljaju Srbiju na suprotnu stranu u odnosu na sve svoje saveznike, uključujući i SAD-Foto: Profimedia/Allstars

To je dovelo do nerazumevanja između Vašingtona i Beograda i ozbiljne krize koja je 1999. godine rezultirala napadom na našu zemlju što je stvorilo ozbiljan ponor u međunarodnim i bilateralnim odnosima.

Posle NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, u kojoj je Amerika imala značajnu ulogu, usledilo je i priznanje nezavisnosti Kosova 2008. godine, što  danas predstavlja glavnu tačku razmimoilaženja Srbije i SAD.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina, primetna je promena stava američke administracije prema našoj zemlji i poslat jasan signal da se politika prema Srbiji menja.

Da li smo krenuli uzlaznom putanjom danas dosta je teško proceniti, smatra potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, ali objašnjava da je uspostavljena odlična saradnja po pitanju ekonomije, borbe protiv globalnog terorizma kao i po pitanju migrantske krize, zbog čega nam je u Kongresu, Stejt departmentu kao i od najviših zvaničnika odato svako poštovanje.

Odnosi između naših zemalja u poslednjih nekoliko godina definitivno otopljavaju, smatra Vladimir Marinković-Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Odnosi između naših zemalja u poslednjih nekoliko godina definitivno otopljavaju. Dolazi do većeg broja susreta na najvišem nivou, a predsednik Vučić se i dok je bio premijer sastao sa tadašnjim potpredsednikom Amerike Džoom Bajdenom, pre par meseci i sa sadašnjim, Majkom Pensom, a ovde su u više navrata su dolazili najviši američki zvaničnici - izjavio je on za naš portal.

U jednom su stručnjaci složni - Amerika je svetska sila i uprkos različitim stavovima u nekim pitanjima, neophodno je imati dobre odnose sa njom.

- Pred nama je dug proces pomirenja i poboljšavanja odnosa, koji može trajati decenijama. Potrebna je mudrost, strateško promišljanje i vreme - poručio je Dejan Ristić i naglasio da je neophodan trud sa obe strane, jer drugačije napretka neće biti.

Vučić: Voleo bih sporazum sa Trampom, ali ga ne vidim

(J.N./j.nikolic@telegraf.rs)