Otvoreno o ceni vatrometa, novogodišnjoj rasveti i planovima za 2019: Pitali smo Vesića da oceni rad gradske uprave (VIDEO) (FOTO)

Godina je na samom izmaku, što je prilika za sumiranje rezultata, ali i za predstavljanje planova za narednu. Šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2018. godinu, ali i koji nas projekti očekuju naredne godine? Da li će se Beograd izboriti sa konkurencijom u okruženju, ali i kako ocenjuje svoj rad, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Goranu Vesiću, zamenika gradonačelnika Beograda, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Preporučujemo

• Bilo je ovo prilično dinamična godina kada je u pitanju Grad Beograd. Od rekonstrukcije brojnih saobraćajnica, preko gradnje velikih kako stambenih i poslovnih objekata, do borbe sa nelegalnom gradnjom. Šta je po Vašem mišljenju obeležilo 2018. godinu?

- Ova godina je bila nastavak projekata koje smo počeli 2014. godine. Naprosto za nas je bilo važno, jer smo dobili ponovo mandat od građana, što znači da su oni bili zadovoljni poslom kojim smo radili od 2014. godine, i dali nam poverenje da nastavimo te iste projekte.

Zato je 2018. godina posebno značajna, jer su građani Beograda doneli odluku glasajući za tim SNS, da se nastavi svih projekata koji su započeti 4 godina ranije. Kao što sami znate, naš prvi izazov je bila finansijska konsolidacija grada.

Mi smo zatekli dug od milijardu i dvestotine miliona evra. U proteklih pet godina vratili smo skoro 600 miliona evra, taj dug je prepolovljen. To vam priznanju međunarodne finansijske institucije - Mudis, američka kreditna agencija, koja je pohvalila Beograd i rekla da smo smanjili zaduženje. Naredne godine bićemo zaduženi ispod 40 odsto.

Ono što je najvažnije, imamo više para za građane, kako bi oni mogli da dobiju javnu infrastrukuturu koja je neophodna. Mi smo prvi put sa budžetom prešli milijardu evra, što znači da naši prihodi rastu. Najveći rast prihoda je od dela poreza na zaradu zaposlenih, što znači da raste platu u Beogradu i da ima veći broj zaposlenih. U suprotnom, taj prihod ne bi rastao.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Najveći izazov je bio promeniti pravac u kom se razvija Beograd. Mi smo 2014. godine doneli odluku da promenimo taj pravac. Beograd, otkad je urbanizovan kao grad, a to je bilo 1967. godine, razvijao se prema periferijama. Kao i svi drugi veliki gradovi. Kada se grad širi prema periferiji tada je vam potrebno stalno novog novca da ulažete u infrastrukturu, javni prevoz, sve što je potrebno da imaju ljudi u jednom velikom gradu.

Mi smo taj pravac promenili, mi smo sve naše projekte spustili na reke. Zaista, naš prvi veliki projekat je "Beograd na vodi". Kao što vidite ove godine su useljene prve zgrade, što je takođe značajna stvar za 2018. godinu.

Ali, ne samo "Beograd na vodi", već preko puta njega imate Blok 18, prostor između "Interkontinentala, Starog Sajmišta i autoputa, zatim Makiško polje, na desnoj obali Savi, zatim na levoj obali Dunava od Pančevačkog do Pupinovog mosta, Treći Beograd, čitav onaj prostor između Luke Beograd pa prema Adi Huji, Višnjičko polje - to su projekti na reci, koje ćemo mi forsirati.

To je nešto što je važno. Prvo što smo ostvarili san Beograđana da se grad spusti na reke, a drugo je što nudimo atraktivno mesto za investiranje.

Takođe je važno, što smo nastavili sa izradnjom infrastrukturom. Beograd je veliki grad u kome mnogo nedostaje infrastrukture, zato što decenijama nije razvijen. Naš razvoj je stao 80-ih godina, kada je počela kriza u bivšoj SFRJ, pa su došli rat, sankcije i sve ostalo. Mi smo propustili dobrih 35 godina, ako ne i duže, dinamičnog razvoja, koji su neki gradovi iskoristili. Dovoljno je da pogledate gde su bili Budimpešta iBeograd 1980. godine, a gde su danas. Ili Bukurešt i Beograd. Ti gradovi su za 35 godina prestigli Beograd, jer su se razvijali. Zato je bilo važno uraditi maksimalno, dok se ne izgradi nedostajuća infrastruktura.

Tu prvenstveno mislim na obilaznicu oko Beograda, unutrašnji magistralni prsten, osnove za nova dva mosta, dva nova tunela, uređenje gradskih ulica, fasada, kanalizaciju, deponiju u Vinči... To su sve stvari koje su bile neophodne da se urade, kako bi se Beograd razvijao.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Ako me pitate, koji su bili najveći izazovi u 2018. godini, to je bila bespravna gradnja. Beograd je izgubio skoro 100 miliona evra, zato što se bepravno gradilo. Zahvaljujući saradnji sa Vladom Srbijom i hrabroj odluci da se zaustavi promet i prekine sa tolerisanjem bespravne gradnje, mi smo uspeli da zaustavimo novu bespravnu gradnju.

Ostale su te zgrade, koje su građene ranije. Što se njih tiče, one ne mogu da budu legalizovane, ali smo zaustavili taj trend, u kome su bespravni graditelji otimali novac iz budžeta, i opterećivali postojeću infrastrukturu, i maltretirali ostale građane svojom gradnjom. Infrastruktura u tim ulicama nije mogla da primi još jednu zgradu. Da ne pričamo da su varali ljude, prodavali nešto što nije bezbedno. To je bio najveći izazov i mi smo sa njim izborili.

Mi smo 2018. nastavili sa sprovođenjem naše politike da Beograd postane grad za ljude. Da postane human grad. Kada kažemo grad za ljude, to znači više biciklističkih staza, pešačkih zona, više uređenih igrališta, urbanih džepova.

To je nešto, što je nama važno. Na tome insistiramo od 2014. godine. Od tada mi smo uradili skoro 300 urbanih džepova, parkova, sportskih igrališta. To je zaista veliki broj u odnosu na ono što se radilo u prethodnom periodu.

Beograd mora da postane komforan grad za ljude, koji žive tu. Da postane grad u kome majka da izvede svoju decu, da ima urađena igrališta na najviše 500 metara od zgrade u kojoj živi, gde postoje pešačke zone, gde su pešački i biciklistički saobraćaj u hijerarhiji iznad automobilskog. Polako postajemo to. Uradili smo skoro 20 kilometara biciklističkih staza, uradili smo 20 hiljada kvadrata pešačkih zona. Možda je to naša najveća pobeda, ako me pitate šta smo uradili u 2018. godini.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Kada govorimo o nastavku, to se vidi na terenu, da se ti infrastrukturni radovi odvijaju bez prekida, poput onih u Karađorđevoj. Šta će sve biti završeno u 2019. godini?

- U 2019. godini će prvo biti završena Karađorđeva, biće urađena kompletna ulica od Brankovog mosta do Beogradske tvrđave. Biće završen i Savski kej, koji pripada tu. Sklonili smo šine. Biće završeno postavljenje šina na Mostu na Adi, tako da će 1. juna 2019. godine tramvajskim saobraćajem povezati Banovo brdo, Rakovicu i Novi Beograd, što sada nije slučaj.

Počećemo da radimo ulicu Kneza Miloša. Rekonstrukcija će početi u drugoj polovini naredne godine i obuhvatiće kompletne radove od Mostara do Nemanjine ulice. Uradićemo parking u jednom nivou ispod čitave ulice. Parking će imati oko 400 mesta, sada je na ulici oko 200. Dobićemo nove trake za automobile, više prostora za pešake, dvostruki drvored.

To je ogroman projekat i to će biti jedan od najlepših bulevara koji smo radili.

Započećemo rekonstrukciju ulica 27. marta, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona i Cara Dušana, potez od Ruzveltove do Beogradske tvrđave. Taj projekat će početi sa realizacijom na proleće. To je sledeći korak, koji građani mogu da očekuju.

Započećemo zajedno sa kompanijom "Šandong", kroz javno-privatno partnerstvo četiri podzemne garaže. Prva će početi da se radi već na proleće i to na Studentskom trgu. Kasnije će se raditi garaže na Trgu Republike, u Fruškogorskoj i Kosovskoj ulici.

Pored toga, biće završen projekat Trga Republike. Uradićemo rekonstrukciju nekoliko velikih ulica, poput Marijane Greogran, koja je veoma važna za građane koji idu prema Karaburmi i znaju kako ta ulica izgleda.

Nastavljamo sa izgradnjom obilaznice oko Beograda. To trenutno radi Vlada Srbije. Mi ćemo raspisati tender u 2019. godini za izgradnju novog Savskog mosta. To je most koji će se nalaziti na mestu sadašnjeg starog tramvajskog mosta, a on će biti izmešten na lokaciju između Novog Beograda, odnosno Bloka 45 i Ade Ciganlije. Videćemo gde će tačno CIP odrediti mesto. Mislim da će biti tamo gde je jedna od lokacija kuda idu čamci koji prevoze građane od Novog Beograda do Ade Ciganlije. Taj most će služiti kao pešačko-biciklistički most. To će rasteriti ulaz na Adu.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Novi Savski most imaće 6 traka, biće uređen i Zemunski put, koji će biti veza pored Starog sajmišta do TC Ušća. Negde kod sadašnjeg Ekonomskog fakulteta, u visini parka, počeće tunel. Raspisaćemo tender sledeće godine za njegovu izgradnju. On će povezati Savu i Dunav, odnosno Karađoređevu ulicu i Bulevar despota Stefana. Kada budu završeni i most i tunel, neko ko dolazi sa Tošinog tunela moći će za desetak minuta da stigne do Pančevačkog mosta. Taj tunel će smanjiti saobraćaj u centru grada za oko 14 odsto.

Raspisaćemo tender i za tunel Topčider. Tek kada ga završimo, to će biti veza sa Mosta na Adi do Autokomande. To će biti deo tog unutrašnjeg magistralnog prstena, na kome će se nalaziti novi most preko Ade Huje, koji će početi da se gradi 2020. godine.

Istovremeno, sledeće godine radićemo i Bulevar patrijarha Pavla, koji vodi od Mosta na Adi dole prema Rakovici. Mi ove godine završavamo izmeštanje korita Topčiderske reke, kako bismo mogli da napravimo novi bulevar sa četiri trake. Saobraćaj će brže ići. Građani Vidikovca i Rakovica moći će na brz način da se uključe na Most na Adi, što je sada gotovo nemoguće. Onaj silazak koji je napravljen nije dobar.

To govori o tom Mostu na Adi. On je bio najskuplji most, koji je napravljen u Evropi. Ne samo da je najskuplji, nego kada su ga gradili, nisu sagradili nikakave pristupne saobraćajnice. Mi smo prošle godine završili saobraćajnice prema Novom Beogradu, povezali Tošin bunar. To samo govori koliko još para treba da se uloži da se taj most završi.

To su projekti, koji nas čekaju tokom naredne godine. Biće nekih manjih projekata. Završićemo uređenje Sremske ulice, odnosno pretvaranje u pešačku zonu. Nastavićemo sa uređenjem Beogradske tvrđave, biće restauiran Pobednik, biće uređeno Veliko stepenište. Radićemo Vasinu ulicu, novi terminus - više neće biti okretnica trolejbusa na Studentskom trgu, već u Dunavskoj ulici. Rekonstruisaćemo Savsku ulicu, koja vodi od Mostara do Savskog trga. Paralelno sa njom, kroz "Beograda na vodi", do marta-aprila biće završen Bulevar Vudroa Vilsona, koji će počinjati kružnim tokom gde je sada "Eurosalon" kod Sajma, a završavaće se kod sadašnje autobuske stanice. Biće rekonstruisan kompletan Savski trg, automobili će ići po obodima, a trgu će biti postavljen spomenik Stefanu Nemanji.

Sledeća godina će biti godina velikih investicija i promena u gradu.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• U skladu sa budžetom, koji je usvojen na poslednjoj sednici Skupštini grada, koji je rekordan, odnosno preko milijardu evra?

- Prvi put u istoriji grada imamo budžet preko milijardu evra. To je budžet grada sa gradskim opštinama. To je nešto, što je za nas važno. Većina ovih projekata biće realizovana iz budžeta, ali građani mogu da očekuju da nastavimo sa svim onim funkcijama koje smo obavljali do sada u socijali.

Taj budžet će obezbediti da grđani dobiju ono što zaslužuju, da dobiju ono što je neophodno kako bi živeli dostojno života u jendoj evropskoj prestonici.

Mi ćemo sledeće godine nastaviti da širimo naše kapacitete kada su u pitanju obdaništa. Izgradićemo 9 novih. To se nije desilo u Beogradu decenijama unazad, da se u jednoj godini izgradi 9 obdaništa. Đilas se hvalio da je izgradio 10-ak obdaništa, ali se ispostavilo da je duplo skuplje roditeljima naplaćivao naknadu za korišćenje, pa sada moramo da vraćamo te pare - tri milijarde dinara. Za taj novac može da se izgradi 15 obdaništa. Ne samo da nije izgradio, nego je uzeo novac i potrošio za nešto drugo. Mi to ne gradimo iz kredita ili tako što ljudima uzimamo novac više nego što zakon kaže.

Počeće da radi Prihvatlište za decu na Zvezdari već u januaru. Nastavićemo sa finansiranjem obnove škola, radimo dva nova doma zdravlja u Obrenovcu i Borči, radićemo ambulantu u Ugrinovcima. Počinjemo sa projektom kanalizacije na levoj obali Dunava. To je projekat koji će koštati oko 20 miliona evra. Finansiraćemo ga zajedno sa Evropskom investicionom bankom. Prvo će se raditi projekat, nadam se da ćemo do kraja naredne godine započeti sa radovima, ako ne, krenuće 2020. godine.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Premijerka Ana Brnabić je u najvažnije događaja u 2018. godini izdvojila rešenje situacije sa IMT-om, kao i davanje Aerodroma “Nikola Tesla” pod koncesiju. U kom smeru će ići dalji privredni razvoj grada, s obzirom na to, da Beograd kao glavni grad nije predviđen za razvoj teške industrije?

-Neki put nema razumevanja zašto država ustupke kako bi dovela važne koncesionare. Aerodrom "Nikola Tesla" treba da udvostruči broj putnika, sa sadašnjih 5 miliona da dođe na 12 miliona putnika, kako u planu piše.

Samo dupliranje broja putnika, znači veće investicije za Beograd, znači više turista u Beogradu, znači da Beograd postaje grad u koji ljude dolaze. Mi smo grad koji živi od turizma. Mi smo ove godine u oktobru prešli broj turista koji smo imali u celoj 2017. godini.

Očekujemo ove godine porast od 17-18 odsto u broju turista. Ako želite da imate više turista, prva stvar je dobar aerodrom, koji ima veliki kapacitet. Zato je važno ulaganje u aerodrom "Nikola Tesla", zatim dobra domaća aviokompanija koja je povezana sa većinom zanimljivih destinacija, kako bi putnici mogli da se lako prebace do Beograda i treća stvar su kapaciteti - hotelski i kongresni.

Mi smo grad, koji ima te preduslove. Mi smo zaradili 2017. godine 800 miliona evra od turizma. Kada kažem zaradili, nije to sve otišlo u gradski budžet, otišlo je u hotele, restorane, šoping molove, industriju gradnje. To je nešto što je za nas važno, jer aerodom "Nikola Tesla" pomaže da imamo više turista u Beogradu, da razvijamo turizam.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Za nas je važna pomoć Vlade, koju imamo i kod drugih projekata, koji se realziju u Beogradu. Dobili smo poslednjih dana decembra 185 miliona dinara za rekonstrukciju 70 fasada na teritoriji opštine Zemun. Sa tih 70 izaći ćemo na skoro 300 fasada u poslednjih nekoliko godina. U Beogradu decenijama nije urađeno toliko fasada. Da li ima još onih koji treba da se urade? Ima, ali svi vide da je počelo da se uređuje, da grad izgleda lepše.

Zajedno sa Vladom Srbije kupićemo Staru šećeranu, koja treba da postane novi centar za kulturu, kreativne industrije.

Što se nas tiče, projekti poput aerodroma "Nikola Tesla", govore u kom pravcu će ići razvoj. Mi smo definisali pet industrijskih zona na teritoriji grada, ali Beograd više nije grad za tešku industriju. Nikada više nećemo privlačiti tešku industriju. Beograd je grad u kome će razvijati servisne usluge, informacione tehnologije, kreativne industrije, start-apovi, turizam. To je nešto na čemu ćemo mi insistirati i na čemu ćemo raditi ubuduće. To je pravac koji smo mi izabrali.

Moram da kažem, da kada su prigradske opštine, tu imamo malo drugačiju strategiju. Nedavno sam u Vladi napravio dogovor da prigradske opštine dobiju drugi status u odnosu na centar grada, kako bi Vlada tamo mogla da da određene subvencije za strane investitore. Nama je važno da svaka od beogradski prigradski opština dobije makar jednu investiciju, kao što je Obrenovac dobio "Meitu", gde sada radi skoro 2.300 radi, a kada se završi nova fabrika u maju radiće skoro 3.500 ljudi. Danas u Obrenovcu skoro da nemate nezaposlenih, oni već uvode autobuske linije prema Lazarevcu i Barajevu, da bi ljudi mogli da rade. Važno nam je da i Mladenovac, Grocka, Sopot, Barajevo dobiju po još jednu investiciju, kako bi ljudi dobili posao. Lazarevac je već dobio. Tamo je otvorena fabrika, bivši "Beko", turski proizvođač je zaposlio skoro 200 žena. Sada treba da otvore još jednu fabriku.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Kada govorimo o turizmu, kao zamajcu privrednog razvoja, u prestonicama u okruženju su organizuju adventi, dok je u glavnom gradu Srbije pokrenuta “Beogradska zima”. Da li može Beograd da se izbori za svoje mesto u takvoj konkurenciji?

- Beograd se već izborio. Mi smo postali regionalni centar kada je u pitanju doček Nove godine. Mi smo prošle godine zaradili od Nove godine skoro 30 miliona evra. Ovo namerno govorim i ističem, zato što imate razne dokone ljude, koji nemaju šta da rade u životu, i koji nas stalno napadaju zašto ulažemo u novogodišnju rasvetu, muzičke događaje. Oni su tako mnogo pametni. Oni ne bi da se bilo šta potroši, a pri tom ne znaju šta bi pametnije uradili sa tim parama.

Nekoliko puta sam rekao, mi smo 2017. godine zaradili 800 miliona evra od turizma. Ako hoćete da imate turiste, morate da ulažate u događaje. Ako hoćete da zaradite, morate da platite. Mi moramo da bismo privukli turiste, moramo da im damo ponudu zbog koje bi oni došli u Beograd.

Pričalo se da je najvažnije za Beograd bio provod. To nije nevažno, ali je Beograd otvaranjem Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja povećao kulturnu ponudu. Sledeće godine krenućemo u rekonstrukciju Muzeja Grada Beograda. Na taj način, dajete mogućnost turistima da vide našu kulturu.

Kongresni turizam nam je važan, zato što turisti koji dolaze u kongresnom turizmu troše duplo više para nego obični turisti.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Tu je veliki problem Sava centar?

- On će sledeće godine biti prioritet za rešavanje. Znate da smo imali ponudu za javno-privatno partnerstvo. Na tu ponudu se javila Delta, kao jedina kompanija. Nama ta ponuda nije bila zadovoljavajuća. Krenuli smo u pregovore sa njima, pošto su bili jedini. U januaru ćemo znati da li ćemo se dogovoriti ili ćemo ići na novi tender, na kome bi tražili partnere koji bi dao uslove koje Grad zadovoljavaju.

U svakom slučaju, u prvih nekoliko meseci naredne godine rešićemo sudbinu Sava centra. On je važan, jer ako je u punoj funkciji, otvara se prostor za otvaranje bar 4-5 hotela na teritoriji Beograda i to visoke kategoriji, jer to znači da ćemo imati više turista iz kongresnog turizma.

Na Beograd otpada 50 odsto zarade Srbije od turizma. Mi smo prošle godine zaradili od Nove godine skoro 30 miliona evra. Kada pogledate broj turista, koliko ostavljaju gradu, dođete do te cifre.

• Da li imate procenu za ovu godinu?

- Ne, dok se ne završi. Ako je porast broja turista ove godine 17-19 odsto, realno je da zaradimo više. Ljudi treba da znaju, mi kada je u pitanju Beogradu, sigurno ne evidentiramo bar 30-40 odsto turista. To je posebno izraženo za Novu godinu, tada imamo turista iz bivše Jugoslavije. Naši najbrojniji turisti su iz Turske, zatim iz Kine, ali kada je u pitanju Nova godina, tada dolazi više turista iz bivše SFRJ, jer svi imaju rođake, prijatelje, stanove.

Oni ostaju tu i ne evidentiraju se kao turisti. Na broj koji objavimo dodajte bar 30-40 odsto i to je prava cifra, pravi broj ljudi koji borave u Beogradu.

Ulaganje u događaj, koji će nam vratiti toliko para, a da ne pričamo o imidžu grada koji je posebno važan, zaista je minorno u odnosu na ono što grad dobija. Zato ne obraćam pažnju na ljude koji se bave troškovima. Mislim da su to glupe primedbe. To su ljudi koji ništa ne razumeju. Sede po ceo dan na Tviteru i misle da su mnogo pametni i da treba mrze ceo svet, a pritom nisu u stanju da svoj život urede, a ne da vode grad.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Kada govorimo o tim kritikama i imidžu grada, bilo je reči i po inostranim medijima, a vezano za novogodišnju rasvetu i praznike u Beogradu?

- Taj tekst u Gardijanu, koji naša opozicija voli da pominje, bio je plaćen tekst. Stručno rečeno, sponzorisan. Taj tekst je sponzorisala Rokfeler fondacija, u okviru svog projekta "Sitis". Kada je u pitanju sponzorisan tekst, tada redakcija ne stoji iza njega.

Prema tome, neko je imao interes da u Gardijanu plati sponzorisan tekst protiv Beograda, ne znam ko i ne ulazim u to. Imate ljude, koji troše pare na razne gluposti, pa mogu i na to. To je nešto, što ljudi treba da znaju kao činjenicu.

Pritom da je Gardijan napisao kao svoj tekst, onda bi trebalo da pitaju svoju premijerku i gradonačelnika zašto troše na novogodišnju rasvetu u Londonu, koja je desetinama puta skuplja od beogradske, i mnogo je više ima. Prema tome, malo je ružno tolerisati novogodišnju rasvetu u Londonu, a kritikovati u Beogradu. Mi smo ponosni na to, što Beograd ima ono, što ima i London, Pariz, Berlin, Njujork i Moskva, iz prostog razloga, što naš grad ne zaostaje za velikim metropolama kada je u pitanju uređenje grada i dekorisanje.

To je naša politika i mi ćemo se za to boriti. Ne želimo ni u čemu da zaostajemo za svetom, bilo da je u pitanju novogodišnja rasveta ili kreativne industrije. A ovi frustrirani koji misli da Srbija treba bude periferija, a da onda oni samo mogu da putuju u inostranstvo i slikaju pored novogodišnje rasvete u Londonu i šalju slike svojim prijateljima i kažu "vidite kako je lepo, šteta što Beograd to nema", nas ti ljudi puno ne interesuju.

Sećate se kritika u vezi fontane na Slaviji. Sada svi vide da je ona ulepšala grad. To govori broj stranaca, koji se slikaju pored nje. A napadali su nas ljudi, koji se slikaju pored fontana u Barseloni, šalju selfije i kažu "šteta što nema ovoga u Beogradu". A kada Beograda nešto dobije, onda je to njima mnogo skupo. To ne treba Beogradu. Oni su pametni, pa su smislili pametnije gde bi te pare mogle da se ulože.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Kada su budu kandidovali na izborima, kada neko bude glasao za njih, onda mogu da odlučuju gde će novac da ide u ime građana. Do tada ostaje samo da šire lažne vesti, kao što su širili onu lažni vest oko vatrometa.

Mi smo na Skupštini grada, 21. decembra usvojili budžet. Tamo jasno piše za šta se novac troši, po stavkama. Napisano je da će za vatromet biti potrošeno 5,8 miliona dinara. To je manje od 50 hiljada evra i to za 9 vatrometa na teritoriji Grada Beograda.

Vatromet u Sidneju košta nekoliko miliona evra, mi to nikada nećemo moći da imamo i ne treba u tome da se takmičimo. Zato su izmislili cifru, to je izmislio Branislav Trifunović, koji je inače glumac zaposlen u Beogradu. Prima platu od Grada Beograda. Ali mu to ne smeta da poziva druge da napuštaju institicije, ali zato on može da prima svoju platu. Njemu ne pada na pamet da napusti svoju instituciju.

Ti koji ga podržavaju, kao što je Dragan Đilas, samo za jedan vatromet, za otvaranje Mosta na Adi su potrošili 5 miliona dinara, što je u to vreme bilo 45 hiljada evra. Đilas je 2011. godine za jedan vatromer potrošio koliko ćemo skoro ove godine potrošiti za 9 vatrometa. To je gospodinu Trifunoviću u redu, to treba da se podrži, ali kada njegov Grad za 9 vatrometa izdvoji manje od 50 hiljada evra, njega nije sramota da laže. Pritom prima pare od tog istog Grada, prima platu u pozorištu i istovremeno poziva druge da napuste institcije, jer eto "ne treba sarađivati sa vlašću", ali zato on uredno svakog meseca uzme svoje pare i stavi u džep.

To su vam ti ljudi, koji šire lažne vesti o vatrometu, Novoj godini. Njima je najveći problem novogodišnja rasveta. Vi ste imali takvu histeriju, koju vode ovi opozicionari, da je pet puta rušena novogodišnja rasveta u Tašmajdanskom parku. To je vlasništvo Beograda. Kako ih nije sramota? Oni su inspirisali huligane. Šalju huligane da ruše rasvetu.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Ima li reakcije nadležnih organa u tom slučaju?

- Nadam se da će biti. Mi smo poslali slike tužilaštvu, odnosno ono što imamo od dokaza. Nadamo se da će neko od njih biti uhapšen i da će odgovarati za to. To nema nigde na svetu, to što ti ljudi rade.

Kao što Đilas piše pisma stranim investitorima i kaže "ja ću da vas izbacim iz Srbije". Nema veze što zapošljavaju ljude, što su uložili pare. Njemu to nije važno. On će njih da izbaci iz Srbije, jer je on veliki batica iz Strahinjića bana, on je opasan, on će njih da najuri iz Srbije, jer oni ulažu i daju pare da bi Vučić bio na vlasti, po njegovoj bolesnoj logici. Svako ko ulaže novac, on pomaže Vučića, tako razmišlja Đilas.

Pre neki na Tviteru su napadali Bajagu i Instruktore, pitaju ih "kako ih nije sramota da sviraju za Vučića". Oni sviraju za narod, za građane Beograda, oni sledeće godine slave 35 godina postojanja. To je takva vrsta histerije, da to prelazi sve.

Ta vrsta ostrašćenosti, ta vrsta nasilja koju oni promoviše, zaista je neverovatno. Na kraju će im smetati sopstveni grad, što Beograd postoji, što nisu na vlasti u Beogradu.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Kada govorimo o vlasti, Svakodnevno ste na terenu. Šta je Vaš utisak, kakve su ocene građana o situaciji u Gradu?

- Građani uvek postavljaju pitanju i moramo da ih slušamo. Zato što građani imaju pravo da postave pitanja, da traže odgovore na svoje probleme, oni su ti koji biraju vlast i koji su nas izabrali. Stalno sam na terenu i tražim od svojih saradnika da budu na terenu, a t0 od nas traži i naš predsednik Vučić. Stalno nam govori budite na terenu, budite prisutni među ljudima.

Slušajući ljudi, možete da rešite mnoge probleme. Ljudi nisu neobjektivni, razumeju stvari. Postoje problemi koji su lako rešivi, koji mogu biti rešeni jednim telefonskim pozivom, postoje problemi za koje treba vreme, postoje problemi koje se teško rešavaju. Ali, građani žele da ih neko čuje. Građani žele da dobiju odgovor, da vide da se neko pozabavio njihovim problemom.

To je ono što je najvažnija stvar. Nije bilo vlasti u Srbiji i u Beogradu odavno, koja je slušala toliko građane, kao što sluša naša vlast. To je razlog zašto nas građani podržavaju.

S druge strane, pokušavamo da rešimo te konkretne probleme građane. Razgovaram sa njima i sledeća godina biće posvećena rešavanju nekih važnih problema, kojima ovima sa Tvitera nisu veliki, ali su veliki za običan svet.

Recimo, bavićemo se parom, mirisom i bukom. Posvetićemo se problemu rešavanju problema buke na teritoriji Beograda i pare i mirisa. Veliki broj građana se na to žali. Imate pravo da imate restoran ili kafić, ali nemate pravo da emitujete buku, da nemate zaštitu od buke, koju ćemo propisati kao Grad i svi restorani će morati da je imaju, ako žele da emituju muziku.

Kada su u pitanja para i mirisi, ne možete da napravite kuhinju u stambenoj zgradi i da mirisi odlaze svim građanima gore, a da pritom nemate filtere koji će to prečišćavati.

Sledeće godine ćemo se baviti više maloletnicima. Siguran sam da ćemo biti grad u određenom trenutku napraviti restrikciju kada maloletnicima mogu da budu u restoranima i kafićima. Na tome zajedno radimo sa ministarstvima trgovine i unutrašnjih poslova, kako bi se doneo čitav niz mera i kako bi restorani bili odgovorni, da li se posle određenog vremena u njihovim lokalima nalaze maloletnici. Maloletnicima nije mesto posle 22 ili 23 sata u restoranima, kafićima ili noćnim klubovima, to je nešto što ćemo rešavati. Mislim da ćemo za to dobiti podršku roditelja. Kao što to postoji svuda u svetu, postojaće u Beogradu.

Sledeće godine više ćemo se baviti rešavanjem životnih pitanja ljudi. Planiramo da uradimo skoro 60-70 parkova, urbanih džepova, sportskih terena. To je ono što ljude interesuje, to je ono što im je važno. Zato vlast postoji. Vlast je dobra samo dok radi za ljude.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Kako biste Vi, školskom ocenom ocenili rad Gradske uprave, ali i svoj?

- Što se tiče Gradske uprave zaslužili barem četvorku. Ne kažem da smo uradili sve, mislim da možemo da budemo mnogo efikasniji. Na tome radimo u Gradskoj upravi. Možemo mnogo brže da odgovaramo na zahteve građana. Moramo da više poštujemo rokove. Na tome radimo mnogo u Gradskoj upravi.

Ove godine smo izdali građevinskih dozvola za preko milion kvadrata. Naša ideja je da preko decentralizacije, koju ćemo uraditi izmenom Statuta Grada Beograda spustimo nivo odlučivanja na opštine, tako da građani rešavaju svoje probleme u svojim opštinama, ne moraju da dolaze u grad.

Onda ćemo od opština tražiti da osnivaju uslužne centre u naseljima, kako bi u tim centrima građani mogli da reše najveći deo poslova koji imaju u opštinama, kako ne bi morali da idu daleko i kako bi mi bili na usluzi građanima. Gradska i opštinska uprava moraju da bu servis građana.

Mislim da smo mnogo otvoreniji prema građanima od naših prethodnika i to se vidi, ali da li je to dovoljno - nije. Da li može bolje - sigurno može.

Što se mene tiče, ja ne bih sebe ocenjivao. Znam samo jednu stvar - ne mogu da radim, ako ne dam sebe hiljadu odsto. Pokušavam da budem svuda, pokušavam da odgovorim na svako pitanje, pokušavam da rešavam probleme. Neke rešim više uspešno, neke manje. Građani će to ocenjivati na narednim izborima. Tada će dati ocenu mog rada, kao što su dali prošli put. Mi smo prošli put dobili više glasova nego 2014. godine. To znači da su građani bili zadovoljni, da su videli da ono što je rađeno od 2014. do 2018. bilo dobro, inače ne bi glasali za nas.

Tako da ne bih sebe ocenjivao, to će raditi drugi ljudi. Ali mogu da obećam građanima, da će sebe dati sto odsto i da ću potpuno biti spreman da rešavam svaki problem, da radim od jutra do uveče i da pokažem da je ovaj posao za mene važan i da ovom poslu prilazim ne samo kao poslu, već kao velikoj časti i obavezi. Učestvovati u vođenju Beograda, a deo sam tima koji vodi Beograd zajedno sa gradonačelnikom i pomoćnicima gradonačelnika, članovima Gradskog veća, velika je čast. To je čast koja vam se ne pruža često u životu, mnogi ljudi je nikada ne dobiju u životu.

Ako vam se već pružila ta čast, onda ste obavezni prema Beogradu da uradite nešto za grad, da bi neko u budućnosti pamtio to vreme, kada ste vi odlučivali o nečemu u Beogradu, jer naravno nijedna vlast nije večna.

Vesić u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

• Na kraju, šta biste poželeli Beograđanima u 2019. godini?

- Građankama i građanima Beograda želim da u 2019. godini prvo da imaju mnogo lične sreće, zdravlja i uspeha. Ono što mislim da treba svi zajedno da poželimo Beogradu, to je da nastavi da se razvija. Beograd je divan grad, evropska metropola, zaslužio je da ga više poštujemo i volimo, da ga manje prljamo i da više čuvamo. Zaslužio je da postane bolje mesto za život svih građana.

Mnogo smo vremena propustili, mnogo smo ljudi potrošili u međusobnom svađama, ratovima, zapostavili smo i naš grad i našu zemlju, Beograd je zaslužio da se vrati tamo gde je pripadao. On se polako vraća, od nas zavisi koliko će se brzo vratiti. I da Beograd postane jedna uređena evropska prestonica, da budemo srećni što živimo u takvom gradu, to nije samo obaveza prema nama i našem gradu, već obaveza prema generacijama koje dolaze. Da im grad ostavimo u boljoj situaciji, nego što je bio kada smo ga mi preuzeli.

VIDEO: Goran Vesić o otpisivanju duga Galenici

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)