Možda smo u zabludi da imamo podršku za ono što radimo, najbolje je da pitamo građane: Vučević o izborima, sudbini SPENS-a, "Karađorđa" i "Promenade" (VIDEO) (FOTO)
Intervju Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika Glavnog odbora SNS, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a
Novi Sad ide iz godine značajnog jubileja u godinu u kojoj će poneti značajnu titulu. Da li je Grad spreman za te predstojeće izazove, ali i kakvi su dugoročni planovi? Kakva sudbina čeka pojedine kapitalne objekte po kojima je vojvođanska prestonica poznata, ali i da li je ostao pri predlogu da naredne godine idemo na birališta, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Milošu Vučeviću, gradonačelniku Novog Sada i potpredsedniku Glavnog odbora Srpske napredne stranke, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.
- Kraj godine je prilika za sumiranje rezultata. Moje pitanje se ovog puta ne odnosi na ekonomiju ili infrastrukturu, ali ima veze sa dugom. Da li su se Novi Sad i Novosađani konačno u 2018. godini odužili ljudima koji su učinili da ovaj grad konačno postane deo srpske države?
- Mislim da smo se pokazali kao dostojni potomci velikih naših predaka, koji su doneli istorijski bitne nacionalne odluke, da smo na jedan pristojan način obeležili veliki jubilej. Jednu privilegiju, koja nam je kao generaciji pripala, iskoristili smo, ne samo da nas podsetimo na te momente, već da utemeljimo te činjenice za buduće generacije.
Svako da su proslava i obeleževanje 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, pobede oslobodilačke vojske Kraljevine Srbije i 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine matici, nešto što je obeležilo 2018. godinu, posebno njen kraj.
Za mene je najimpozantnije otkrivanje spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Novom Sadu, ispred Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", prve srpske gimnazije, pored najstarije pijace u gradu.
Trg do sada nije imao spomenik. Sada smo dobili jedan od, rekao bih, jedan od najlepših spomenika. Posle spomenika Svetozaru Miletića, svakako najveći. Rekao bih da su reakcije građana, odlične - da su zadovoljni što je grad dobio takav spomenik. Takođe, zadovoljni su sa skulptorskim rešenjem, odnosno radom vajara.
Mislim da smo odabrali dobar pristup i model skulptorstva, kako bi lik najomiljenijeg srpskog kralja, kako kažu istoričari, još više približili našim sugrađanima.
- Iz 2018, godine značajnog jubileja, Novi Sad ide u godinu u kojoj će poneti titulu Omladinske prestonice Evrope. Da li je sve spremno za preuzimanje ove laskave dužnosti, ali i šta sve očekuje Novosađane i goste ovog grada u 2019. godini?
- Dinamična su kretanja. Pričali smo o događajima od pre 100 godina, odnosno obeležavanju jednog veka od velikih događaja, velikih pobeda, ali smo već spremni za nešto što je budućnost i što će vrlo brzo postati i sadašnjost - govorimo o Evropskoj prestonici mladih.
U Portugalu smo od grada Kaškaiš, 14. decembra, preuzeli i formalno ključeve omladinske politike u Evropi i spremni da za koji dan i zvanično to postanemo.
Prvi veliki događaj će biti 26. januara. Mislim da će to biti jedan spektakl. Veliki broj gostiju, ali pre svega Novosađana, pre svega mladih, uživaće u onome što će prirediti devojke i mladići iz "Opensa", a očekuje nas preko 150 događaja - različitog tipa i sadržaja u toku 2019. godine.
Naravno, biće i velikih koncerata i festivala, svega ono što krasi i jeste deo života mladih ljudi, ali biće i mnogo aktivnosti koje su usmerene na kreativne radionice, kako bi mladi bili preduzetnički angažovani, da mogu da apliciraju za različite projekte, da mogu da pripremaju projekte, da aktivnije budu uključeni u društvene aktivnosti u našem gradu i državi.
To jeste ključ i glavna poruka za 2019. godinu i budućnost. To treba da bude kontinuitet - da stvaramo ambijent da mladi ostaju ovde. Da ne vide šansu preko granica, nego da i ovde mogu da se pitaju i odlučuju i pre svega da ovde mogu sebi da kreiraju prave uslove za život.
To je, po mom mišljenju, najvažniji razlog, odnosno motiv, promocije 2019. godine kao Evropske prestonice mladih.
- Kada govorimo o 2019. godini, da li je ona zapravo generalna proba za 2021. godinu, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture?
- Svakako. Neka se ne naljute drugari iz "Opensa", 2021. godina je zahtevnija, formalnija. Evropa strožije posmatra evaluaciju projekata, koji su vezani za Evropsku prestonicu kulture.
Evropska prestonica mladih je lepršavija, kakva mladost i jeste. Ta, 2019. godina će nam biti jedna kontrolna tačka za 2021, šta smo sve uradili oko infrastrukturnih kapaciteta, ali i generalno oko naših organizacionih sposobnosti, ljudskioh resursa, rekao bih i finansijskih. Da vidimo u kom pravcu se krećemo.
Kada budemo podvlačili crtu 2019. godine i budemo predavali ključeve sledećem evropskom gradu kao prestonici mladih, moći ćemo da dođemo do zaključaka šta je to što je bilo dobro, šta je to što nije, i u odnosu na 2021, šta je to što nas čeka.
Ubedljivo najbolje ocenjena stvar kod Novosađana jeste činjenica da smo Evropska prestonica kulture, odnosno pozicioniranje Novog Sada, kao centra kulturnih dešavanja. To je ono, što sam pričao od početka, a što neki nisu razumeli šta je najveći benefit od te titule, kao i od titule Evropske prestonice mladih.
To nije samo pitanje nova infrastukture, više novca, više događaja. Jeste i to, ali iznad svega je osećaj unutrašnjeg zadovoljstva građana, što žive u gradu koji je Evropska prestonica kulture mladih. Gde su oni deo jednog pobedničkog tima, gde su oni izneli pobedu, gde su deo tog procesa. To je nešto, što niko ne može da im oduzme.
Taj osećaj zadovoljstva direktno utiče na mnoge druge stvari. Direktno i indirektno. Na bolje raspoloženje, na bolje učenje, na bolji rad.
- U prvom delu ovog intervjua govorili smo o kulturi sećanja i uopšte o kulturi. No, naredna godina je važna i zbog najavljenog završetka nekih kapitalnih projekata. Kada će biti završena izgradnja Naučno-tehnološkog parka, pošto je pomeren rok, ali i da li će na vreme biti završena nova zgrada RTV-a?
- Što se tiče Naučno-tehnološkog parka, Grad je pomogao oko komunalnog opremanja i uradićemo parterno uređenje, što je vrednost oko 130 miliona dinara.
U razgovoru, sa nosiocima finansiranja Naučno-tehnološkog parka, sa premijerkom gospođom Brnabić i sa predsednikom Pokrajinske vlade Mirovićem, plan je da se deo NTP, koji će biti usmeren za obrazovanje, odnosno za nauku i biće deo Fakulteta tehničkih nauka, opremi i bude spreman za sledeću akademsku godinu, odnosno na jesen 2019. godine.
Novu zgrada RTV, isto finansiraju po pola Republika i Pokrajina, a Grad će tu takođe uraditi infrastrukturno uređenje, saobraćajnice, parking, javnu raspravu, u vrednosti od oko 150 miliona dinara. Trebalo bi da iz te zgrade puste signal na 101. godinu od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, odnosno govorimo o 25. novembru 2019. godine.
To su planovi. Od svih nas zavisi da li će biti sposobni da to realizujemo. Imate nekada i nepredviđene okolnosti, izazove, koje niko nije mogao da projektuje. Ali, verujemo da će ovo biti redosled dešavanja i završetak ovih velikih investicija.
Na njih se čekalo godinama. Zgrada RTV nije pitanje samo ekonomske vrednosti i valorizacije tih investicija, nego pitanje jedne snažne simbolike.
Za mene je par ekselans događaj godine otvaranje Žeželjevog mosta. Posle 19 godina, Novi Sad je dobio sva tri mosta nazad, koji su nam banditski oduzeli i srušili bombardovanjem. Zgrada RTV, koja je simbol stradanja Novog Sada te 1999. godine njenom rekonstukcijom će biti potpuno stvorena jedna potpuno druga slika i dimenzija grada.
- Međutim, dok se čeka završetak izgradnje pomenutih objekata, u međuvremenu su otvoreni neki novi. Najviše pažnje, ali i kontroverzi izazvala je izgradnja tržnog centra “Promenada”. On je pod privremenom dozvolom. Šta će na kraju biti sa ovom investicijom?
- I to je u redu. Pokazuje jednu demokratičnost društva. Možda to nije uobičajno za druge države. Strani investitori nisu se uvek susretali sa takvim situacijama, ali i za njih je čudna okolnost da se vodi kampanja protiv jedne investicije.
To je najveća investicija u Novom Sadu - 120 miliona evra. Direktno je u budžet grada uplaćeno 40 miliona evra.
Ljudi moraju da znaju, iz tih para mi finansiramo druge projekte - asfaltiramo ulice, gradimo obdaništa, subvencionišemo decu i u državnm i u privatnim obdaništima. Od tih para mogli smo da igradimo novu zgradu Hitne pomoći, od tih para možemo sa sređujemo parter oko NTP, od tih para možemo da kupujemo nove autobuse.
Od tih para finansiramo i Evropsku prestonicu kulture mladih. Ne možemo ni iz čega sve to da pravimo. To je nešto što mora da se kaže.
Kao Grad, uz pomoć struke, Fakulteta tehničkih nauka, izneli smo zamerke na tehničko rešenje investitora. Pre svega, u vezi načina odvođenja podzemnih voda. Zato je Gradska uprava prihvatila probni rad objekta.
To ne znači da je on nebezbedan, kako oni koji pokušavaju, da sve dnevno-politički eksploatišu, to predstave. Ja ne mogu da ih sprečim. Ali, to je uvek jedno pogodno tlo da izmislite neke stvari da bi se to zavrtelo. Ljudi više vole da čuju nešto loše - nešto će se srušiti ili potopiti.
Niti će se nešto srušiti, niti će nešto biti potopljeno. Vreme će sve demantovati. Mi smo samo zahtevali da oni dodatno investiraju u pogledu tretmana podzemnih voda i odvođenja podvodnih voda, da ne ulaze u kanalizacioni sistem Grada, već da se uloži u poseban sistem. To će biti obaveza investitiora.
Niko nije lud, ni blesav, da pusti objekat koji nije bezbedan. Ja živim u ovom gradu i nemam nameru nigde da idem. Moji sinovi idu ovde u školu. Misle da će neko da se igra, ne znam zbog čega i iz kakvih razloga, da dovodi takve stari u pitanje.
Gde je tu problem? Problem je autoprojekcija onih koji plasiraju takve informacije, jer oni odmah razmišljaju kakvu bi kombinaciju mogli da naprave da su bili na mom mestu ili mestu mojih saradnika. I šta bi mogli sve da izvuku za sebe i lične benefite.
Ovde je vođena najtvrđa i najodgovornija politika prema investitoru. Ali, politika koja je usmerena da investitori dolaze u Novi Sad. Da poštuju zakonska pravila, tehnička rešenja, Grad i građane. Ali, ne politika koja tera investitore i ne donosi vam nove prihode.
Najlakše je reći - mi ćemo oterati fabrike, zatvoriti tržne centre... I onda ćemo da preporodimo grad. Nećete onda ništa. Onda ćete ostati bez para, pa ćete morati da ukidate sve stvari, koje smo sada u stanju da finansiramo. Pa, ćete morati da objasnite građanima zašto nemate para za to ili zašto se zadužujete ta sve što smo mi mogli da radimo iz realnih i stvarnih prihoda.
Ja nikada neću biti zagovornik takve politike. Politike jednostavnih i lakih rešenja. Tih olakih obećanja. Mene to ne interesuje. Znam koliko sam kritikovan za moju izjavu oko SPENS-a, zato što sam rekao nešto što moraju da čuju građani. Ne kao rešenje, nego kao jednu od mogućnosti i kao istinito stanje oko dešavanja u SPENS-u.
Nemojte onda da pitamo zašto SPENS pravi gubitke. Zato što se 40 godina nije ulagalo.
- Kakva će onda na kraju biti sudbina SPENS-a?
- Mi smo doneli odluku da produžimo neobavezujući međunarodni javni poziv za javno-privatno partnerstvo ili koncesiju sa privatnim partnerom do 15. februara 2019. godine. Bio je do kraja decembra, doneli smo odluku da produžimo još 45 dana, kako bi mogli i mi da organizujemo još beći broj prezentacija, da probamo animiramo što veći broj potencijalni privatnih investitora.
Poslali smo pozive na sve ambasade, na sve privredne komore, na sve adrese gde možemo da detektujemo da postoje moguća zainteresovana lica. Da testiramo tržište, da li postoje interesovanje da privatnik uđe sa nama i da zajednički rekonstruišemo, ulažemo u SPENS, očuvamo, unapredimo i sačuvamo ga. Za duži period.
- Znači, rušenje nije opcija?
- Rušenje nije u ovom trenutku apsolutna opcija. Rekao sam da bi u mnogim državama se opredelili za tu opciju. Naš primarni cilj je da sačuvamo SPENS, ali moramo da ulažemo veliki pare da bi ga unapredili i rekonstruisali, da bi učinili atraktivnijim i modernijim.
Da bi to uradili, moramo obezbediti ozbiljna sredstva. Najmanje 30 miliona evra. Moja ideja da tih 30 miliona evra ne vadimo iz budžeta grada, zato što bi morali odustati od nekih stvari.
Onda moramo da sednemo i pogledamo se u oči i kažemo odakle "skidamo" 30 miliona evra i dajemo prema SPENS-u. Od nekih stvari moramo da odustanemo. Da li ćemo odustati od kanalizacije u prigradskim naseljima, novih obdaništa, novog Doma zdravlja, bulevara, ulaganja u kulturu, sport ili socijalnu zaštitu? Negde moramo da nađemo 30 miliona evra ili da zaradimo taj novac?
Onda moramo da vidimo kako ćemo da zaradimo 30 miliona evra više. Da li se neko zalaže da povećamo poreze da bi davali SPENS-u? Ja nisam za to. Da li neko misli da treba da se kreditno zadužujemo da bi ulagali u SPENS? Ja bih izbegao na svaki mogući način takvu soluciju, nego da vidimo da li imamo privatnog partnera, koji nam je dugoročno i strateški potreban za upravljanje poslovnim delom SPENS-a.
Grad nije konkurentan privatnim tržnim centrima u upravljanju lokalima. Ne može Grad da bude konkurentan privatnim firmama koje su isključivo specijalizovane za to. Grad ima interes da investira, održava, unapređuje sportske sadržaje, hale i prostore, da bi građani mogli da se rekreiraju, da bi klinci mogli da treniraju, da bi naši klubovi mogli da se takmiče, da bi mogli da organizujemo najveća i najvažnija sportska takmičenja bilo na državnom, bilo na međunarodnom planu. To je naš zadatak.
A, ta priča da mi treba da se takmičimo sa svetskim kompanijama koj ivode na desetine tržnih centara je glupost. Ili posle 5. oktobra 2000. godine nismo smeli da dozvolimo da nam ulaze privatne kompanije koje se bave tržnim centrama, ali onda vi niste za tržišnu privredu. Onda treba da kažete "mi smo za jednu zatvorenu privredu gde nema konkurencije".
Najsmešnije što čujem, to mi je najverovatnija stvar i znam da ću opet naići na odijum javnost, da se kod nas raspravalja da li će kod nas "Promenada" ugroziti "Merkator", "Big" ili ostale tržne centre. To je utakmica. Nije na Gradu da se time bavi.
Ako je neko spreman da investira 120 miliona evra, on mora da razmišlja kako će da prođe na utakmici, a ovi drugi moraju da gledaju, šta mogu da unaprede, da bi opstali na tržištu. Ne možemo da kažemo imamo dva šoping mola i više niko ne može da uđe. Gde to piše? Ko je to odredio? Valjda konkurencija čini bolju ponudu.
Valjda je bolje da smo dobili nove brendove, pa da se takmiče gde će biti bolja cena. Da građani imaju benefit od toga, a ne da mi procenjujemo - da li će oni uspeti. To je na njima. Da li će "Promenada" uspeti ili neće, pokazaće zakupci i kupci. Niko više. To je jedini lakmus papir da li su na dobrom putu ili nisu.
Ni objekat ni zgradu ne može da odnese u Južnoafričku Republiku - to kažem, jer je investitor odatle. Mi se moramo kao društvo odrediti - da li smo za tržišnu utakmicu ili socijalističko upravljanje. Građani su 5. oktobra 2000. godine odlučili da idemo u tržišnu privredu. Srbija hoće da ide u EU. U EU je tržište otvoreno. Vi ne možete da kažete "mi ne damo vama više, imamo dva, ne možemo da primimo više". Pogledajte u Beogradu koliko ima tržnih centara, pogledajte u Osijeku koji je manji od Novog Sada.
Ja hoću snažan grad. Ja hoću grad koji se ne boji ničega, koji ide napred, takmiči se sa drugim gradovima i pobeđuje. Što bi se Novi Sad plašio? Čega se plaši? Tržnih centara? Ne dam Novi Sad koji se plaši tržnih centara. Nego Novi Sad koji ima nove investcije i koji se razvija. Neću da kažnjavam nove generacije. Hoću da nove generacije imaju najbolji grad za život. Hoću da ostaju klinci ovde da žive. Zato što su bolji, kreativniji, sposobniji i hrabriji od nas. A, ne mi sada kao zarobljenici naših emocija i žala za mladošću ne smemo ništa.
Ma, menjaće se grad. Pa, ne bi nikada postojalo ono što imamo sada da se nije menjao. Bio je nekada varošica na jugu Ugarske. Imali su neki ljudi viziju da dođe Matica srpska i da se osnuje Srpsko narodno pozorište i da prime veliki broj trgovaca iz Beograda posle turske okupacije, pa da se razvija, da postane centar i srpstva i kulture i trgovine. Pa da dobije status slobodnog grada. Da se oslobodi vojnog režima Ugarske. Posle su neki pametni ljudi doneli odluku o prisajedinjenju, pa su neki drugi pametni ljudi doneli odluku o Univerzitetu. Zamislite da je neko rekao "mi ne smemo ništa da menjamo, kako je tako je - tako je najbolje". Kako bi Novi Sad došao dovde da se nije menjao.
Govorili su "nemoj solitere", a onda mi kažu "zlatno vreme je bilo 70-ih i 80-ih godina". Pa, tada su izgrađeni svi soliteri u Novom Sadu, i humanije su mesto za život, nego ovo što ste napravili posle 2000. godine - četvorospratnice i petospratnice bez parking prostora. A, mi bi da rešavamo parking prostor, ali nećemo garaže.
Ne može to, ljudi. Ja nisam komunalni maneken. Ja se ne dodvoravam. Posle sedam godina ovde nemam potrebu da se nikome ne dodvoravam. Hoću da kažem istinu po svaku cenu. Moj zadatak je svaki dan borba za jači i snažniji Novi Sad. Moj isključivi zadatak je da se borim i tučem za Novi Sad. Sve ostalo je prazna priča.
- Kakva će biti sudbina stadiona "Karađorđe"?
- "Karađorđe" hoćemo da rekonstruišemo. Mnogi su imali ideju da izmeštaju "Karađorđe" na neke druge lokacije, da se prihvati koncept koji je prisutan u velikom broju evropskih gradova, da se stadioni izmeštaju van samih gradskih centara iz raznih razloga - saobraćaja, bezbednosti...
Međutim, navijači Vojvodine, ogromna većina hoče da se očuva tradicija stadiona "Karađorđe" i mi to apsolutno prihvatamo. Grad je vlasnik stadiona i razumemo njihova očekivanja i želje. Ideja da zajedno sa FK Vojvodina uradimo projekat i konkurišemo kod Ministarstva finansija. Razgovarali smo nekoliko puta sa Sinišom Malim i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da stadion "Karađorđe" bude jedan od stadiona koji će dobiti finansijku podršku od strane države Srbije, od naše Vlade, od predsednika - da se rekonstruiše, da napravimo jedan modern fudbalski stadion.
Ideja je to bude stadion bez atletskih staza. Da pravimo atletski centar u drugom delu grada, što podržava Atletski klub Vojvodina, gde su Španovićka i Dudaš, kao i mnoge buduće zvezde srpske atletike sa sjajnim trenerima.
Da napravimo jedan objekat koji će biti u konceptu i SPENS-a i "Promenada" i moderan fudbalski stadion. Onda imate jednu zonu, koja odiše i biznisom i sportom. Možete na tom jednom relativno malom prostoru naći sve što vam je interesantno.
- Kroz dva odgovara ste spomenuli saradnju sa republičkom Vladom. Česti su Vaši susreti sa premijerkom Anom Brnabić. Čini se da Novi Sad nije imao nikada bolju saradnju sa Nemanjinom 11?
- Mislim da je to dobro za Novi Sad. Ja znam da bi verovatno bilo lakše da ja sada opsujem po Beogradu ili kažem da sam nezadovoljan. Ja se borim na najbolji mogući način za Novi Sad. Mislim da je sreća za Novi Sad, što mogu da pozovem i predsednika Republike i da otvorim vrata u Vladi i da odem kod predsednika Pokrajinske vlade. Mislim da je sreća što dobijamo svake godine sve više para i od Pokrajine i od Republike.
I da mi imamo mnogo više novca u Gradu zbog takvog odnosa, i da je moj zadatak, kao gradonačelnika Novog Sada, da se borim za veće broj investicija u Novom Sadu, da dobijemo više para, da otvaramo nova radna mesta, da zajedno radimo velike infrastrukturne projekte, da se više stvari dešava u Novom Sadu.
Da Vlada Srbije kaže da je Novi Sad Omladinska prestonica Evrope 2019. i Evropska prestonica kulture 2021. - projekti od nacionalnog značaja. Da se to ne svali samo na Novi Sad, nego da imamo podršku i od Republike i od Pokrajine. Da na naš dinar, dođu još dva dinara. Da imamo više događanja. Da imamo više lepih stvari.
To je valjda korisno za Novi Sad. Valjda time pokazujete ljubav prema Novosađanima i Novom Sadu. A, ne da se zatvorite i vodite jednu autističnu politiku i nećete ni sa kim da sarađujete. Zamislite sada nekog gradonačelnika koji bi se posvađao sa svima. Šta bi bio rezultat toga? On bi bio tri dana popularan, jer bi dao neke izjave koje bi bile atraktivne medijski, posle toga bi rezultat na tabeli bio nula bodova. Figurativno. Nema ništa. On je lupio tri parole, vama se to svidelo, i ništa nije uradio. Niti je pomogao, niti je rešio, niti je obezbedio više para, niti je doveo nove fabrike.
Išao sam da tražim, da molim, da zahteva od predsednika, tada premijera Vučića, da mora neka fabrika da dođe u Novi Sad. Da otklonimo utisak da Novi Sad ima sve što mu je potrebno i gde je on večito na marginama tih nekih podrški zato što je sve obezbeđeno.
Da dovedemo konačno dve fabrike, pa da danas 6.000 ljudi radi tamo. Ne samo iz Novog Sada, rade ljudi i iz susednih opština. Doveli smo Kontinental sa naučno-istraživačkim centrom, koji je visoko-tehnološka investicija za Srbiju. Pre neki su proslavili 200. zaposlenog. Idu brže nego što su projektovali. Zadovoljni su našim zaposlenima, a oni imaju fenomenalne uslove za posao.
Naši mladi ljudi, inženjeri i projektanti, ne moraju da idu u takve kompanije u Rumuniju, Nemačku, Holandiju ili neku drugu svetsku državu, nego takvu kompaniju imaju u Novom Sadu. Imamo i jednu sjajnu razvojnu, kreativnu, potentnu IT industriju u Novom Sadu, koja tek ulazi u jedan zamah. Osluškujući njihove potrebe, primećujem da oni sve više žele da investiraju u grad, traže nove poslovne prostore, treba im više kapaciteta. Oni će tek ući u jednu razvojnu fazu i to je nešto što treba da vas raduje i čini ponosnim.
Kao što me čini ponosnim da smo pre neki dan, zajedno sa ministrom Nenadom Popovićem, podelili grantove 15 miliona dinara za 44 preduzetnice u Novom Sadu.
Sada pričamo o onom sektoru malih i srednjih preduzeća, porodični biznisa. Ne pričamo samo o velikim poslodavcima i kompanija - 44 žene su javile i dobile direktnu podršku od dve do pet hiljada evra za osnaživanje svojih firmi ili preduzetničkih radnji.
Samo Grad je predvideo 160 miliona dinara direktno u okviru akcionog plana mera podrške zapošljavanja. Mislim da to nijedna lokalna samouprava nije predvidela. Grad će davati taj novac kao podsticajne mere za zapošljavanje, samozapošljvanje, stručnu praksu, pripravničku praksu, start-apove, sa posebnim fondom za žene - odnosno u okviru rodnog budžetiranja. Bez ekonomskog osnaživanja žena, vi ne možete da obezbedite da žene budu ravnopravne ili ravnopravnije članice ovog društva, koje je često surovo i nepravično prema njima.
- Lagano smo, što Vi kažete sportskim žargonom, ušli na teren politike. Da li ostajete pri predlogu da sledeće godine budu održani vanredni parlamentarni izbori?
- Moja percepcija, imajući u vidu ono što ja mogu da sagledam, a ograđujem se da nemam sve informacije i da nemam najprecizniju sliku, mislim da bi bilo dobro da izađemo na birališta u toku 2019. godine.
Naravno, odluku će doneti predsednik Vučić. Da ne bude nikakve dileme. Pre dva meseca, nekoliko nas, iz stranačkog rukovodstva, iznelo je neke argumente oko razmišljanja zašto bi valjalo izaći ranije na izbore. Nije to ništa dramatično ranije. Nas najdalje u martu 2020. godine čekaju redovni izbori - za Skupštinu Srbiju, pokrajinsku skupštinu i najveći broj opština i gradova. Nismo mi na pola mandata, mi smo na 15 meseci od sledećih redovnih izbora.
Imate situaciju koja je izazovna u svakom slučaju. Imate dešavanja vezana za Kosovo i Metohiju. Jedan konstantan međunarodni pritisak. Iako je Srbija više negoskren partner u pokušaju mirnog rešenja vekovnog problema KiM. To nije problem od 1999. godine i Slobodana Miloševića ili od Aleksandra Vučića, to su gluposti i jedan neznalački pristup.
Ko god malo i nešto pročita oko KiM, videće da je taj problem trajao i prelamao se vekovima unazad i da nismo to uspevali da rešimo ni u Kraljevini, ni u SFRJ, i u drugim državnim zajednicima. Nije naišao model, koji je održiv gledano dugoročno. Time, naravno, ima preduslove da traje u dužem istorijskom okviru.
Imate konstantan pokušaj komšija u regionu, da prave jednu političku nestabilnost i nekorektnost u međuregionalnim odnosima. Koliko god Srbija da pruži ruku prema Sarajevu, Podgorici, Zagrebu, stalno stižu neke packe. U godini, u kojoj se obeležava 100 godina, kako smo im doneli slobodu, imali smo takve uvrede od naše braće Crne Gore, a nemamo bliži narod od Crnogoraca, rekli su da smo ih okupirali 1918. godine. Možete da zamislite takvu glupost. Možete da zamislite da rektor Podgoričkog univerzieta skida nadgrobni spomenik svog dede ili pradede. To je nezabeleženo.
Siguran sam da će unuci tog rektora vratiti to što je skandalozno skinuto. To je nezabeleženo u istoriji beščašća.
Zagreb nam nešto stalno drži pridike. Kada imaju unutrašnje probleme, onda raspale po Srbiji, ne znaju valjda šta da rade. Naravno, odnosi sa Banja Lukom su nešto, što je nama veoma bitno. Od presudnog značaja za Srbiju je očuvanje Republike Srpske, ali isto tako i dobri odnosi sa Bošnjacima i Hrvatima u BiH. Vrlo je bitno saradnja bošnjačkog i srpskog naroda za ceo region. Oko Makedonije, mislim da smo jako korektni. Jedna smo od retkih država, koja ih je priznala po imenu koji su oni tražili.
To što smo im svima doneli slobodu pre 100 godinu, platili smo najskuplju cenu.
Imate i dešavanja na unutarpolitičkoj sceni. Opozicija - posle svih poraza, na svim izborima, u svim krajevima Srbije, po svim pravilima i metodologijama, po svim istraživanjima i po volji birača - konstantno osporava to što je realnost i što su fakti i dovodi u pitanje legitimitet vlasti koja je trenutno aktuelna.
Ako imate takvu ludačku atmosferu, imate situaciju koliko ljudi protestuje, jedni viču 40 hiljada - ne znam kojom se matematikom i metodologijem uvećavaju u smislu brojanja - a, vi imate neke druge pokazatelje, koji su argumentovani, ali to je odmah podvrgnuto ruglo kada neko kaže kako se izračunava broj ljudi.
Ne zato što je sada pitanje da li ima 45 hiljada ili 5 hiljada, pa sada to nešto dramtično utiče na neke vaše odluke, ali je pitanje jedne pristojnosti i istine.
Ako imate konstantno da se poručuje Vučiću da ima još par dana ili to veče da pobegne u Mađarsku - da će tamo dobiti azil, ili ako ne ode, pretpostavlja se, da će mu se nešto loše desiti; ako imate najave onih koji su danas opozicija, da će - ako ikada više dođu na vlast - prvo doneti zakone o lustraciji i da će zabraniti da se iko ko drugačije misli od njih bavi javnim životom, pre svega politikom - a, šta je to nego gušenje demokratije? Šta je to, ako nije primer, zabrane konkurencije misli, ideja, jednog pluralističkog pristupa u političkom delovanju?
Onda je možda najbolje da pitamo građane šta misle o tome. Možda smo u zabludi, možda mi imamo utisak da imamo podršku za ono što radimo. Možda mi imamo utisak da nas velika većina razume i podržava. Ne kažu da je lako, sjajno, fantastično, ali svakako kažu da je bolje što je bilo i osećaju napredak u svim segmentima društvenog života i veruju da Srbija na dobrom putu - možda mi imamo pogrešan utisak.
Možda oni zaista u većini misli da Đilas, Šolak, Jeremić i cela družina, treba da se vrate. Možda im je malo 300 ili 500 miliona evra, pa je vreme da se to obnovi ili pojača, kako bi oni imali neke nove privatne aranžmane, koji su isključivo njihov interes.
- Kada se vratimo tih dva meseca unazad, predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić je najavio promene u stranci u toku 2019. godine. Vi ste potpredsednik Glavnog odbora. Kakve su Vaše ambicije u tom smislu?
- Prirodno je, a rekao bih i neophodno, da dolazi do promena u stranci. Pre svega u strnaačkom rukovodstvu. Mi smo velika stranka, koja ima gotovo 700 hiljada članova. Stranka koja je uspela u jednom procesu i odluci da nikada ne zatvori vrata za nove ljude. To je neophodno, ako želite da napredujete, ako želite da budete uvek aktivni, ako želite da budete bliži građanima, dostupniji. Da imate osećanja za probleme sa kojima se građani suočavaju, čime se nose svakodnevno.
Za očekivati je da će doći do promena u stranačkom rukovodstvom, kao što je bilo na poslednjem kongresu. Očekujemo da će sigurno biti izabrano novo stranačko rukovodstvo, barem u jednom delu. Kada kažem, u jednom delu, mislim da će verovatno biti promena kod potpredsedničkih mesta, oko Predsedništva, Glavnog odbora, Izvršnog odbora, svih onih organa koji su nosioci stranačkih aktivnosti.
Zašto bi se uopšte iko plašio da može da bude zamenjen. Svi smo zamenjivi. Zar nismo mi nekog drugog zamenili? Zar nisam ja došao na mesto potpredsednika umesto nekog drugog? Prirodno je da će neko doći umesto mene ili nekog drugog potpredsednika i doneti novu svežinu, energiju, znanje, bolje raspoloženje, pomak u radu SNS i zadržati je na tom jednom kursu prave narodne državotvorne stranke.
Ko će i kakvu poziciju dobiti, to ne mogu da vam kažem, pošto to u ovom trenutku ne znam. O tome će se razgovarati.
- Ukoliko Vučić ode sa čela SNS, o čemu je, između ostalog govorio, pojedini funkcioneri su rekli da će ispratiti taj njegov potez. Šta kažete Vi?
- Mislim da Aleksandar Vučić neće otići sa čela SNS, jer protiv toga biti apsolutno svi u stranci. Prosto, i Aleksandar Vučić mora da čuje glas stranke. Ja sam razumeo njegove argumente, koje on iznosi kod razmišljanja o takvoj mogućoj odluci, ali sam siguran da Aleksandar Vučić dobro razume poruke koje mu dolaze iz stranke i to pre svega običnog članstva. Baza stranke.
Mi ne vidimo, između ostalog, i ja sam deo te grupe, većine, zašto bi mi menjali kapitena koji vodi pobednički tim? Kapitena koji je u snazi, koji ima viziju. Zašto bi rekli onome koji najbolji na terenu "izađi sa terena", a ne znamo ni zašto? Zašto bi to radili? Čovek vodi odgovornu državotvornu politku.
Mi nismo imali takvog političara 4o ili 50 godina. Može neko da ga voli ili ne voli, ali je to činjenica. To će pokazati i vreme koje će doći i ocene sadašnjeg vremena u nekoj budućnosti od strane istoričara i analitičara.
Ne vidim nijedan razlog da bi mi menjali predsednika stranke. I on ima podršku da menja nas, jer treba da proceni da li smo mu mi korisni saigrači, da li igramo timski, ili svako od nas solira, da li se dodajemo ili driblamo.
- Na kraju, šta biste poželili Novosađanima, ali i ostalim građanima Srbije u 2019. godini?
- Mojim Novosađanima, ali i svim građanima Srbije želim ono što želim i svojoj porodici. Želim dobro zdravlje, malo sreće, jer je morate imati bar malo.
Pošto mi je sport omiljena tema - da ne pogodimo stativu, nego da uđe lopta u gol. Tu nam treba malo sreće. Naše znanje i rad treba da nas učine veštim da možemo da šutiramo, da možemo da pogađamo i da svako od nas uradi bar jednu korisnu stvar za svoj grad i za svoju državu.
Ima lepa izreka Duška Radovića "kada bi svako od nas popravio bar česmu, bili bi mnogo lepše i zadovoljnije društvo". Ne moramo mi da pomeramo planine i planete, hajde da popravimo ono što je u našem neposrednom okruženju i da time pokažemo da volimo svoje gradove i Srbiju. Da želimo da Srbija bude jedno bolje mesto za život.
Isključivo i u najvećoj meri to zavisi od nas. Nemojmo da čekamo da dođe neko sa sastrane ili da padne sa neba, da bi nam bilo bolje. Ljubav prema svojoj državi, otadžbini, gradu, morate da pokažete konkretnim stvarima.
Nemojte bacajte smeće gde nije mesto, nemojte parkirati vozilo na mesto gde nije predviđeno, javite se komšijama, pomozite onome kome je potrebna pomoć, budimo dobre komšije, budimo dobri ljudi. Ako to budemo radili, bićemo mnogo bolje mesto za život.
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lala
Boze,pa Zezeljev most jos nije gotov a otvorili ste ga pre 8 meseci.Upotrebnu dozvolu za promenadu izdala privatna firma jer niko drugi nece
Podelite komentar
Dragan V
Postaje degutantna prica o pitanju naroda,narod je rekao svoje,u ime naroda..G dine Gradonacelnice,ni sam ne verujes u te floskule.Istina je da si dobio poverenje tog istog naroda,i radi..Za dobrobit tog istog naroda.Ako budu zadovoljni,ne trebas da budes zabrinut za svoju buducnost.U svim segmentima zivota,vi ste se odavno odvojili od naroda.To nije slucaj samo danas,tako je od pamtiveka..
Podelite komentar
slađa
Miloš Vučević je u pravu. Potrebno je proveriti volju građana.
Podelite komentar