4 hrama SPC na Kosovu postaće deo "kosovsko-albanske kulturne baštine"? Bivši ambasador Srbije u Unesku otvara oči za "intelektualni terorizam"

Bivši ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković smatra da Priština želi da postane članica Uneska pre svega iz političkih razloga da bi afirmisala takozvanu državnost na međunarodnom planu.

- Naravno, kada bi se dokopali mesta u ovoj specijalizovanoj agenciji UN za obrazovanje nauku i kulturnu, oni bi je dosledno koristili kao poligon za političke provokacije zaodenute u maskiranu uniformu obrazovne, naučne i kulturne problematike - upozorio je Tanasković u intervjuu za "Politiku".

Govoreći o načinu na koji su četiri hrama SPC zavedena u Uneskovim spisima, Tanasković objašnjava da se naša četiri kulturna dobra (manastir Visoki Dečani, crkva Uspenja Presvete Bogoridice u Gračanici, crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu i Pećka patrijaršija), u dokumentima Uneska ne vode ni kao vizantijsko ni kao srpsko pravoslavno nasleđe, već kao "Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)".

Ta neutralna formulacija, napominje, zasad ne može da posluži kao povod ili, pre, "opravdanje za šiptarsko posezanje za tim kulturnim i duhovnim draguljima srpskog srednjevekovlja".

- Naravno, ukoliko bi ''Kosovo'' postalo članica Uneska, sigurno je da bi Priština činila sve što je u njenoj moći da to članstvo zloupotrebi i ''objasni'' svetu da ovi kulturni i duhovni spomenici nisu samo na Kosovu u teritorijalnom smislu, kako stoji u relevantnim dokumentima Uneska, već da je to spomeničko nasleđe ''Kosova'' kao države i integralni deo nekakvog kosovskog kulturnog identiteta - rekao je Tanasković.

Na pitanje kakva je mogućnost da ovi spomenici eventualno postanu deo nekakve "kosovsko-albanske" baštine, Tanasković kaže da ukoliko bi "Kosovo" postalo članica Uneska, formalno bi se naši srednjevekovni spomenici na KiM teritorijalno vodili pod državnim zaglavljem "Kosovo".

Foto: www.mc.rs

Suštinski, ocenjuje Tanasković, oni nikada ne bi mogli postati deo "kosovsko-albanske" baštine u istorijsko-nacionalnom smislu jer ih sa kulturom Albanaca ne povezuje apsolutno ništa.

- Ko bi mogao prihvatiti, recimo, apsurdnu tvrdnju da je Dečane gradila stara albanska dinastija Nimani?! Ne obazirući se na to, na prostoru koji administrativno kontrolišu prištinske vlasti, sva značajnija kulturna dobra, a posebno ona turistički atraktivna, sistematski se obeležavaju na način koji sugeriše da su izvorno njihova - rekao je Tanasković.

On dodaje da zagovornici prijema tzv. Kosova u Unesko, oni isti čijem su glasovima naša kulturna dobra upisana na "Listu svetske baštine u opasnosti" komotno previđaju jednostavnu činjenicu da su spomenici na Kosovu i Metohiji stavljeni na listu ugroženih i da ih Kfor štiti od Albanaca.

S druge strane, dodaje, Srbija one koji podržavaju Prištinu u nameri da postane članica ove organizacije uznemirava pitanjem:

- Rat na KiM je završen. Od koga onda preti našim spomenicima? Da nije možda od ovih istih za čije se učlanjenje u Unesko zalažete? Obično nemaju odgovor - napominje Tanasković, inače profesor Filološkog fakulteta i stručnjak za orijentalistiku i islam, filologiju i nekadašnji ambasador SRJ u Turskoj, Azerbejdžanu, ali i pri Vatikanu i Malteškom redu.

Komentarišući kako svetska stručna javnost gleda na pretenzije "Kosova" da uđe u Unesko, Tanasković kaže da ozbiljna, profesionalno odgovorna stručna javnost ne gleda pozitivno na eventualni prijem tzv. Kosova u Unesko.

Foto: Tanjug/AP

Ali, kako navodi, postoje i ešaloni ideologizovane i/ili plaćeničke pseudonaučne i pseudostručne mefije, koja je uvek spremna da pruži kvazinaučnu argumentaciju za bezočne "kulturološke falsifikate" svojih nalogodavaca.

- To je, zapravo, svojevrsni intelektualni terorizam. A terorizam, kao što znamo, u određenim okolnostima može da bude privremeno efikasan - upozorio je Tanasković.

Upitan šta još Srbija može da učini kako bi zaštitila svoje kulturno nasleđe na KiM, Tanasković kaže da pored toga što se uporno bori protiv "Kosova" u Unesko, Srbija mora da razmišlja i o tome kakvu bi strategiju primenila ukoliko bi se jednog dana dogodilo da Priština ipak dobije stolicu u ovoj međunarodnoj organizaciji.

- U ovom trenutku to nije verovatno, ali uvek valja biti spreman i za najnepovoljnije scenarije. S obzirom na to da njeni stručnjaci nemaju pristup terenu ili da je on krajnje ograničen, Srbija se mora kroz razne vidove međunarodne saradnje posredno starati o stanju svog duhovnog i kulturnog nasleđa na KiM - rekao je Tanasković.

Kako dodaje, bitan činilac je i SPC jer je sveštenstvo i monaštvo žiivotno na licu mesta i u teškim egzistencijalnim uslovima.

- Uz određenu pomoć Beograda, mogu preduzimati niz domaćinskih, praktičnih i konkretnih koraka ka poboljšavanju stanja naših crkava, manastira i drugih sakralnih objekata - poručio je Tanasković.

(Telegraf.rs