Nemačka nam isporučila direktan uslov: Hoćete u EU? Uvedite sankcije Rusiji!

Izjavom ambasadora Nemačke Tomasa Šiba, u vezi sa napretkom usaglašenosti u Poglavlju 31, Srbiji je poslata nedvosmislena poruka da ukoliko želi da postane članica Evropske unije, mora uvesti sankcije Rusiji. To znači da EU očekuje da Beograd uskladi svoju politiku sa Briselom i prikloni se evropskim sankcijama Moskvi.

Ovaj uslov je otvorio pitanje - mogu li zahtevi EU rasturiti prijateljske veze i naterati Srbiju da se odrekne savezništva sa Vladimirom Putinom?

- Usaglašenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je za mnoge zemlje kandidate komplikovana i kompleksna stvar, a u slučaju Srbije to znači neophodnost da usvoji sankcije prema Rusiji - rekao je Šib na skupu "Srbija i pregovori u Poglavlju 31: zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika".

Usaglašenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je za mnoge zemlje kandidate komplikovana i kompleksna stvar-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

On je objasnio da je  Srbija slobodna da nastavi bezbednosnu saradnju sa Rusijom, ali mora da garantuje da to nije u sukobu sa obavezama koje je kao kandidat preuzela, kao što su zaštita poverljivih informacija i skladištenje podataka.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, rekla je da su Srbiji jasne obaveze iz procesa, a to je postepeno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, do trenutka članstva.

- Srbija značajno doprinosi zajedničkoj spoljnoj bezbednosnoj politici EU i to poglavlje se ne tiče samo odnosa sa Ruskom Federacijom, već je mnogo šire - izjavila je ona za naš portal.

Srbija značajno doprinosi zajedničkoj spoljnoj bezbednosnoj politici EU i to poglavlje se ne tiče samo odnosa sa Ruskom Federacijom, već je mnogo šire-Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubejšić, objasnila je da zahtev za usaglašavanjem politike Srbije sa spoljnom politikom EU nije novina, ali je problem u tome što procenat usaglašenosti opada, pa se stoga stalno naglašava da moramo da se usaglasimo.

- Nisu u pitanju samo sankcije prema Rusiji, koje ne treba da uvodimo jer je to protivno našim interesima, već i razne EU deklaracije prema azijskim, afričkim i južnoameričkim državama za koje ne glasamo, jer tražimo njihovu podršku otkad je Priština pojačala napore da pristupi što većem broju međunarodnih organizacija - izjavila je ona za Telegraf.rs.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubejšić-Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Profesor na Fakultetu političkih nauka i potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra da će naša zemlja svakako imati tu obavezu u nekom daljem procesu, a to je da se "uskladi sa određenim poglavljima", ali to pitanje sada nije dominantno.

- U fokusu se nalazi pre svega odnos Beograda i Prištine, kao i nastavak normalizacije. To je nešto na čemu će EU svakako insistirati, ali ostaje da vidimo kako će se stvari razvijati, možda se nešto promeni, možda se ukinu sankcije - objasnio je on.

J.N.(j.nikolic@telegraf.rs)