Neophodno je da Srbija uvede sankcije Rusiji: Nemački ambasador preneo stav EU (FOTO)

Usaglašenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je za mnoge zemlje kandidate komplikovana i kompleksna stvar, a u slučaju Srbije to znači neophodnost da usvoji sankcije prema Rusiji, rekao je danas ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

- Što se tiče pristupnih pregovora, Srbija je opisana kao umereno pripremljena zemlja za Poglavlje 31 i kod većine zemalja članica izaziva zabrinutost što ne dolazi do povećanja stope usaglašenosti - rekao je Šib na skupu "Srbija i pregovori u Poglavlju 31: zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika".

Preporučujemo

Prema rečima Šiba, EU ne daje loše ocene zbog saradnje Srbije sa trećim zemljama, kao što su Rusija i Kina.

- Srbija je slobodna da nastavi bezbednosnu saradnju sa Rusijom, ali mora da garantuje da to nije u sukobu sa obavezama koje je kao kandidat preuzela, kao što su zaštita poverljivih informacija i skladištenje podataka - rekao je ambasador Nemačke.

On je dodao da ako ne dođe do znatnog povećanja stope usaglašenosti, biće teško nastaviti sa napretkom usaglašenosti u Poglavlju 31.

Prema njegovim rečima, potrebno je da nove članice podržavaju sankcije i restriktivne mere EU - da se usaglase sa deklaracijama vezanim za Urakjinu, Krim i sankcije prema Rusiji. U tom cilju pozdravio je podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Foto: Tanjug/Filip Kraincanic

Za Evropu je važna jedinstvena spoljna i bezbednosna politika, jer članice samo zajedno mogu imati težinu u međunarodnim odnosima, rekao je Šib i dodao da je u toku proces kojim EU nastoji da poveća međunarodni uticaj i promoviše multilateralna rešenja.

- Zato nam je potrebna jača EU, Evropa koja može da stane iza svojih vrednosti. Zato nam treba jedinstvena spoljna politika i Nemačka snažno radi na tome - rekao je Šib.

Ambasador je dodao da u tom cilju postoji i ideja o tome da se uvede donošenje odluka kvalifikovanom većinom.

Šib je govorio i o značaju formiranja evropske armije koja bi bila deo NATO-a. Izrazio je zadovoljstvo koracima koje je Srbija preduzela u obuci civila za učešće u postkomfliktnim misijama i podsetio da je već njenih 2.700 pripadnika učestvovalo u mirovnim misijama EU i UN.

Na skupu je govorila i šefica pregovračkog tima Srbije Tanja Mišćević koja je ocenila da je Srbija uskladila skoro 55 odsto spoljne politike sa politikom EU i predstavnik ISAC fonda Milan Pajević.

Na prvoj panel diskusiji o izazovima u usklađivanju Srbije sa politikom EU govorili su predstavnici Crne Gore, Srbije, Poljske i Delegacije EU.

Bili su to bivši ministar i glavni pregovarač CG sa EU Aleksandar Andrija Pejović, zamenik pomoćnika ministra za EU integracije MSP Srbije Dejan Ralević, direktor kancelarije političkog direktora poljskog MSP Maciej Stadejek i šef političkog odeljenja Delegacije EU Nora Hajrinen koja je ocenila da je članstvo u EU nacionalni i strateški izbor koji mora da se vidi i na delu.

Foto: Tanjug/Filip Kraincanic

Ralević je ukazao da na usklađivanje ne treba gledati samo iz perspektive sankcija prema Rusiji.

- Na žalost i u domaćoj javnosti ali i u državama članicama o usklađivanju politike Srbije i EU govori se samo kroz prizmu uvođenja sankcija Rusiji. To je vrlo jednostrano i nije tačno - rekao je Ralević.

Srbija čeka izveštaj sa srkininga i mnogo toga radi i uradila je, ali je taj segment - uvođenja ili ne uvođenja sankcija veoma osetljivo pitanje, rekao je Ralević i dodao da Srbija konstanto dokazuje da to ne pokazuje spoljnopolitičko skretanje od članstva već zaštitu nacionanih interesa.

- Jasno je da je članstvo u EU zvaničan spoljnopolitički prioritet i da ne postoji skrivena spoljnopolitička agenda - rekao je on.

Zvaničnik poljskog MSP Maciej Stadejek pristupanje EU je ocenio ipak kao politički izbor iako naizgled liči na tehnički proces.

- Jasno nam je da je teško, ali kada vidimo opadajuću usklađenost, teško nam je da uverimo članice da proširenje treba nastavi -  rekao je Stadejek i dodao da nije dobra strategija da se čeka da se zatvore sva poglavlja pre nego što se pređe na usaglašavanje.

Pejović je podsetio da Crna Gora još nije zatvorila Poglavlje 31 otvoreno 2014 - pre ukrajinske krize, iako je ispunila sve pravne uslove.

Podgorica je, dodaje, ulaskom u NATO unapredila status zemlje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Iskustvo CG, kaže, pokazuje da je Poglavlje 31 dosta političko i ne sadrži puno pravnih tekovina - uslov je raskidanje ugovora sa SAD o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom sudu.

VIDEO: Putinovo obraćanje na samitu G20

(Telegraf.rs / Tanjug)