Za hrvatske prepreke na putu ka EU smo čuli, ali ćete se iznenaditi koja država još sumnja u napredak Srbije

Međuvladina konferenicija EU Srbija je na planu za 10. decembar, a zemlje članice su u procesu odlučivanja koliko novih poglavlja će biti otvoreno tom prilikom, saznaje Tanjug u Savetu EU.

- Nema govora o tome da se neće održati Međuvladina konferencija - navode evropski diplomatski izvori u Briselu za Tanjug, povodom medijskih špekulacija o tome.

Preporučujemo

- To bi se desilo samo u slucaju da je zemlja nazadovala u reformama, a Srbija je ostvarila određeni napredak - navode isti izvori.

Zemlje clanice EU u okviru Radne grupe za proširenje (COELA) još razmatraju izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na oblasti vladavine prava.

U diplomatskim krugovima u Briselu ocenjuju da izveštaj pokazuje ”određeni napredak”, ali da je tempo sprovodenja odredenih reformi u Srbiji ono čime zemlje članice EU nisu zadovoljne.

Foto: Medija tim predsednika Vlade

- U ovom trenutku ne može se tačno reći koliko će novih poglavlja Srbija otvoriti na Međuvladinoj konferenciji 10. decembra. To sve zavisi od procene država članica koliko je zemlja napredovala u poglavljima 23 i 24 - navode izvori Tanjuga u Briselu.

Iako su, kako navode izvori iz Saveta, predstanici Hrvatske i Bugarske tokom rasprave o Srbiji zapitali da li je ostvaren ”dovoljan napredak da se otvore nova poglavlja”, diplomatski krugovi u Briselu naglašavaju da takav stav Hrvatske ili Bugarske nije dovoljan da se Srbiji blokira otvranje poglavlja, odnosno da se otkaže Meduvladina konferencija.

U Briselu, naime, pored podsećanja na činjenicu da izveštaj Evropske komisje pokazuje ”određeni napredak”, ukazuju i na to da najveću ”težinu” prilikom odlučivanja "među jednikama” u EU imaju pozicije Berlina i Pariza.

Lideri Nemačke i Francuske, Merkel i Makron - Foto: Tanjug/AP

Istovremeno, diplomatski izvori su potvrdili za Tanjug da je ”manja grupa” zemalja imala konkretne zamerke na određene oblasti, kao i da su kritike pojedinih zemlja bile "uobičajene i očekivane”.

Podseća se tako da je Hrvatska već ranije iznosila zamerke kada je reč o poglavljima 23 i 24, odnosno procesuiranju ratnih zločina, pravima manjina i medijskim slobodama.

Poznavaoci regionalnih prilika ukazuju i na činjenicu da se u poslednjem izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, tela Saveta Evrope, navodi da govor mržnje u javnom obraćanju eskalira upravo u Hrvatskoj, a da su glavne mete ”Srbi, LGBT populacija i Romi".

I Amnesti Internešnal je u svom izveštaju o ljudskim pravima za 2016/17. godinu upozoravao na diskriminaciju nacionalnih manjina i zabrinjavajuće stanje slobode medija u Hrvatskoj.

Srbija u ovom trenutku ima sedam pregovaračkih poglavlja koje je dostavila Briselu, od cega se pet nalazi u radnoj proceduri.

Iako nijedno od poglavlja još nema ”zeleno svetlo” od svih 28 clanica, najdalje se odmaklo u radu na tri pregovaracka poglavlja: poglavlju 9 koje se odnosi na finanskije usluge, poglavlju 17 koje se bavi ekonomskom i monetarnom politikom i poglavlju 18 što je statistika.

U evropskim diplomatskim izvorima za Tanjug napominju da do kraja novembra treba očekivati i usmeni izveštaj Evropske službe za spoljne poslove o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, što takođe može biti jedan od činilaca prilikom odlučivanja unutar EU o broju poglavlja, koja će biti otvorena sa Srbijom u decembru.

(Telegraf.rs/Tanjug)