Analize položaja Prištine i Tačija na obeležavanju Dana primirja u Parizu: Poruka za Srbiju ili Putina?

Cilj Francuske nije bio da ponizi Srbiju, već da joj poruči da kao saveznica iz Prvog svetskog rata nema privilegovan položaj, već da treba da se izbori za današnju poziciju u Evropi, ocenjuje analitičar Vladimir Vuletić dan nakon ceremonije u Parizu.

- Francuska nije poručila da je Srbija ne zanima ili da želi da je marginalizuje, već da stara savezništva danas nisu privilegija - rekao je Vuletić za Tanjug.

Pogrešno bi bilo, kaže Vuletić, ako bi Srbija tu poruka čitala kao neprijateljsku.

Smatra da je Francuska protokolom i rasporedom sedenja lidera pokazala da ne pravi podelu na poražene i pobednike i poručila da su u Prvom svetskom ratu svi bili poraženi, kao i da je taj događaj bio posledica nacionalizma koji ponovo preti da ugrozi Evropu.

Mimo toga, smatra, događaj je bio obeležen i dnevnom politikom.

Naime, na pitanje kako Srbija treba da čita poziciju koja je data Prištini u okviru obeležavanja 100 godina od kraja Velikog rata, Vuletić primećuje da je ceremonija bila obojena dnevnom politikom i da kosovski predsednik Hašim Tači nije slučajno postavljen u blizini vodećih svetskih lidera.

Vladimir Vuletić Printskrin: RTS

- Ne znamo da li je to bila politička provokacija ili propust u protokolu, ali Tači se nije tamo našao slučajno - kaže Vuletić i napominje da činjenica da je kraj Makrona sedela nemačka kancelarka Angela Merkel svedoči da je akcenat stavljen na to da Evropa gleda u budućnost, te da je Prvi svetski rat za Francuze i većinu evropskih zemalja duboka prošlost.

On podseća da su ključne zapadne zemlje, Francuska, Nemačka i SAD, odavno priznale Kosovo, a da su to na jučerašnjoj ceremoniji dodatno potvrdile i to u trenutku kada se, kako primećuje, na izvestan način pozicija Kosova relativizuje.

- Pokušano je da se na neki način isprovocira određena reakcija Beograda, jer bi svaka nesmotrena i suviše emotivna reakcija bila štetna za nas. Možda je neko i o tome razmišljao, kada je pravio jučerašnji scenario - naveo je Vuletić.

Na konstataciju da je Makron jedini evropski lider koji se nije izjasnio o ideji o razgraničenju kao rešenju za KiM i pitanje da li Srbiju treba da zabrinjava njegov stav u kontekstu traganja za kompromisnim rešenjem, sagovornik Tanjuga ocenjuje da Srbija sada može samo nešto da dobije, budući da je 1999. i 2008.godine, kako kaže, izgubila sve što je mogla da izgubi.

Vuletić, međutim, smatra da treba biti oprezan kada je reč o budućim koracima u pravcu osamostaljivanja Kosova, pre svega kada je reč o formiranju vojske Kosova, ali i o ekonomskim merama koje preduzima Priština, a koje ne doprinese daljem toku pregovora.

- Pregovori oko KiM su zapali u krizu koja se ne rešava, već se čini suprotno. Ako značajnije evropske zemlje ne budu reagovale, možemo da očekujemo da će albanska strana pokušati da iskoristi formiranje vojske kao korak u potvrđivanju svoje nezavisnosti - ocenjuje Vuletić.

Iako je nezavisnost Kosova iz ugla Pariza, Berlina i Vašingtona gotova stvar, Srbija otvara pitanje koje na globalnom nivou nije rešeno, a što, prema Vuletićevim rečima, potvrđuje činjenica da Kosovo nisu priznale Kina i Rusija i članice EU, kao što su Španija, Rumunija i Slovačka.

Vučić udaljen od centralne pozicije Pritnskrin: Youtube/Global News

- Stav SAD je pragmatičan i pokušavaju da dobiju pristanak i Beograda i Prištine za sporazum kojim bi se rešilo pitanje KiM, dok ključne evropske zemlje učitavaju ideološku dimenziju u taj proces.

- Evropa se zalaže za multikulturni i multietnički obrazac, ali je problem što su se tek sada setile da razmišljaju na taj način, dok su 90-ih podržale nacionalističke tendencije na KiM, pravdajući to agresijom Srbije - ukazuje Vuletić.

Na pitanje može li Srbija u današnjoj Evropi, zaokupljenom sobom, da ostvari svoje interese, budući da Makron kao pretend za novog evropskog lidera, a koji nije za trenutno proširenje EU dok se ne reformiše iznutra, Vuletić navodi da je za Srbiju ključno da jasno definiše svoje ciljeve i pridobije što više saveznika kako bi ih realizovala.

Za Vuletića su strateški ciljevi Srbije blagostanje njenih građana i zaštita interesa srpskog naroda, ali ističe da se nijedan od njih ne može postići ako je država ekonomski slaba.

- Treba da tražimo saveznike koji će nam pomoći, pre svega, u ekonomskom razvoju jer tek kada se ekonomski stabilizujete, možete da se okrenete i zaštiti svog naroda u međunarodno prihvatljivim okvirima - kaže Vuletić.

Ističe da saveznike treba tražiti u vodećim zemljama EU, ali da Srbija treba da uzme u obzir i promene na globalnom planu i činjenicu da Kina postaje ekonomski lider sveta, kao i da su SAD još uvek vojni lider od čije reči mnogo toga zavisi.

Nakon što je raspored sedenja svetskih zvaničnika na ceremoniji u Parizu privukao veliku pažnju medija i javnosti, sagovornici tv Prva konstatuju da je zasigurno reč o poruci, ali da se postavlja pitanje kome je ona tačno upućena - Srbiji ili Putinu.

Poruka za Srbiju ili Putina? Foto: Profimedia

Urednik portala B92.net Miloš Vlahović kaže da bi voleo da zna šta se dogodilo sa rasporedom i da smatra da je u pitanju poruka nekome.

- Došli smo u situaciju da sada umesto o stogodišnjici kraja Prvog svetskog rata pričamo više o tome ko se pojavio, ko se nije pojavio, ko s kim razgovara, ko kasni... Rijaliti na globalnom nivou i svakog nešto boli. Mi imamo našu priču, našu temu, druge zemlje imaju svoje teme, Poljaci se isto tako nisu pojavili - rekao je on gostujući u Jutarnjem programu Prve televizije.

Vlahović konstatuje da ideja abecednog reda pada u vodu kada se pogleda raspored.

- Mislim da je u pitanju poruka, a da li je poruka upućena samo nama ili i predsedniku Putinu, pretpostavljam da neće reć - dodao je on.

I glavni urednik "Srpkog telegrafa" Milan Lađević smatra da je ovo bilo usmereno ka Putinu, a ne Srbiji.

- U Parizu se blago rečeno dogodio skandal, da Hašim Tači i pojedini ljudi kojima tu nije mesto zauzmu centralne pozicije. Od početka se pokazalo da ta proslava neće proći u najboljoj želji jer prvi put stavljate zastavu Kosova, zatim imate raspored sedenja. Ovo sa sedenjem je više bilo usmereno na Putina, da se njemu napravi neki skandal, a ne nama. Jedan značajan dan, kakav je dan primirja je prošao u ovakvom vašaru i cirkusu - rekao je Lađević.

Domaćin u Parizu Foto: AP/Tanjug

Kako dodaju, svako je znao unapred gde će sedeti. Međutim, nije znao gde će sedeti ostali. Zato su se iznenadili i Putin i Vučić. Turska, Irska, Crna Gora samo su neke od zemalja koje su uložile prigovor.

Mediji, navode na Prvoj, čak spekulišu i da je mesto "prodato" kosovskoj delegaciji.

- Albanci su poznati kao darežne platiše. Oni su i devedesetih davali silne novce za lobiranje po SAD, po Evropi i izdejstvovali su to što su izdejstvovali. Moje mišljenje je da je organizator hteo da pokaže neku drugu sliku, njihovu današnju projekciju sveta - rekao je Lađević.

Vlahović napominje da je vrlo neizvesna situacija sa rasporedom snaga u Evropi.

Britanija odlazi, Merkelova slabi, dobra prilika za Makrona da preuzme poziciju, za koju očigledno Francuska ima nameru.

- Čitava ova ceremonija je tako i napravljena. Francuska je došla u centar pažnje - rekao je on, dodavši da se Makronov govor nije odnosio na Prvi svetski rat.

Dodaje da postoji pokušaj da se situacija predstavi onakvom kakva sada jeste.

- Da li ćemo prekrajati istoriju? Verovatno ne. Teško je baš zanemariti stvari koje su zapisane. Nije baš jednostavno zanemariti million i 200.000 ljudi koje je Srbija izgubila u ratu. Nije jednostavno zanemariti ni činjenicu ko je bio na kojoj strani. Činjenica je međutim da danas imamo jednu novu Evropu. Evropa je poručila Srbiji, za jedan deo Evrope, Francusku naročito, Kosovo tu da ostane i da ćemo morati da nađemo način da funkcionišemo -dodao je Vlahović.

(Telegraf.rs / Tanjug)