Tri kratkoročna cilja zbog kojih Priština blokira briselski dijalog: U igri su vize, struja i Interpol
Iza nas je još jedna neuspešna runda briselskog dijaloga. Razgovori pod okriljem EU između Beograda i Prištine nastavljeni su posle dva i po meseca, ali su završeni narodski rečeno "pre nego što su počeli". Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je jasno, posle razgovara sa Federikom Mogerini i Hašimom Tačijem, da će se dijalog nastaviti kad Priština povuče svoje protvpravne odluke.
Ovog puta se radi o dodatnom porezu od 10 odsto na robu iz centralne Srbije, a zapravo se radi o dobro oprobanoj taktici privremenih institucija - zaoštravanju situacije, radi realizacije svojih ciljeva. U fokusu su im sada tri kratkoročna cilja.
Kažemo kratkoročni ciljevi, jer je dugoročni je svakako poznat - zaokruživanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uz priznanje od strane Beograd i prijem u UN.
Do tada, smatraju u Prištini, treba učiniti napore kako bi se ostvarili pomenuti kratkoročni ciljevi - vizna liberalizacija, kontrola nad energetskom mrežom i prijem u Interpol. Naime, Priština je do sada više puta proračunato zaoštravala situaciju i dizala tenzija zarad ostvarenja svojih ciljeva.
Toliko željena vizna liberalizacija izmiče građanima Kosova već duže vreme, a oni za to krive vlasti u Prištini.
Takođe, pokušavaju da izbace Srbiju iz energetske mreže za sever Kosova. U nacrtu, predlogu energetskog spora predviđeno je da se formira ZSO, a zatim dve mešovite kompanije na severu koje bi bile prenosnik do albanskog operatera.
- Pošto nije formirana ZSO, krivicom Prištine, oni to sada nama hoće da otmu, da nam otmu pravo na struju, da izgubimo dalekovode ka Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori - rekao je Vučić.
Na kraju tu je i članstvo u Interpolu. Generalna skupština međunarodne policijske organizacije održaće se u drugoj polovini novembra u Dubaiju, a Beograd čini sve da Prištini pomrsi račune, s obzirom na to da čelnici privremenih institucija na sve načine lobiraju kako bi postali član.
Kako nije poznato kada će Kosovo dobiti vizne liberalizaciju, a Srbija i njeni partneri u EU ne dozvoljavaju otimanje energetske mreže, dok je članstvo u Interpolu čini se nemoguća misija, Priština je ponovo kreirala veštačku krizu.
Ovog puta uveli dodatni porez od 10 odsto na robu iz centralne Srbije. Iz vida ne treba izgubiti i poslednju pretnju premijera Kosova Ramuša Haradinaja da će "Vojska Kosova" imati svoj puk i na severu pokrajine.
Ragujući na odluke Prištine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć u Briselu, posle nove runde dijaloga da će se dijalog nastaviti kad Priština povuče svoje protvpravne odluke.
- Priština sve što radi u poslednje vreme radi kako bi naterala EU da im da viznu liberalizaciju i da natera zapadne zemlje da prime takozvano Kosovo u Interpol - izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i dodao da izjave Haradinaja i Hodžaja da ako ne dobiju viznu liberalizaciju u decembru treba da napuste dijalog znači opstruiranje dijaloga od strane Prištine.
- Što se nas tiče Kosovo ne može da uđe u Interpol, a što se tiče vizne liberalizacije, dajte im slobodno, neka svi odu kod njih. Oni su njihovo čedo, oni su ih formirali, a sada ih neće da dolaze bez viza. Mnogo su pametni - kazao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za štampu sa potpredsednikom Vlade Rusije Jurijom Borisovim.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što Priština na svim frontovima doživljava političke i diplomatske neuspehe i treba im nešto za unutrašnju upotrebu, što se odražava na sveukupnu stabilnost u regionu.
- Međunarodna zajednica i Evropska unija moraju zauzeti mnogo odlučniji stav prema Prištini, koja se nekooperativno ponaša u procesu normalizacije - ocenio je potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović.
On je smatra da je dobro što Srbija pokazuje spremnost da se nastavi dijalog, ali pod uslovom da se potezi Prištine, pre svega uvođenja carina na proizvode iz Srbije, suspenduju.
- To je suštinska poruka koju Srbija šalje Briselu i nadam se da će Brisel to prepoznati - rekao je Ðukanović.
Taktičkim izazivanjem kriznih situacija Priština kupuje vreme i odlaže postizanje sporazuma sa Beogradom, ocenio je Stefan Surlić, iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana.
On je dodao i da Brisel u trenutnoj fazi pregovora teži da Beograd i Priština potpišu sporazum potpišu sporazum kojim bi se, prema njegovim rečima, umanjila mogućnost trajne normalizacije odnosa Srba i Albanaca.
- Prvo se tražila normalizacija odnosa bez sporazuma, zatim sporazum koji bi značio i normalizaciju, a sada se zahteva sporazum bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine - rekao je Surlić za Tanjug komentarišući prekid dijaloga u Briselu.
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
daki
Ti dalekovodi su naši, bez nas šiptar ne bi imao struju. To žele da nam oduzmu jer ne žele dazavise od nas.
Podelite komentar
mis
Srbija nema carobni stapic,pa da im ispunjava zelje.
Podelite komentar
ika
Pristini ocigledno niko nista ne moze, jer ima podrsku.
Podelite komentar