Vama u Srbiji granica je na Drini, poštujte to, da ne bi bilo problema: Vodili smo oštar razgovor sa Željkom Komšićem (VIDEO) (FOTO)

S kim će sarađivati u regionu, ako je uspeo da se posvađa sa oba garanta Dejtonskog sporazuma? Kako će obavljati dužnost ako ga budu bojkotovali u pola kantona, ali i kako će funkcionisati Predsedništvo BiH? Da li je BiH održiva država, ali i kako generalno vidi budućnost ove zemlje, samo su neka od pitanja koja smo postavili Željku Komšiću, izabranom članu Predsedništva BiH, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

• Pre svega, kada očekujete da dođe do konstituisanja Predsedništva BiH?

- Koliko ja znam za 20. novembar je zakazana inauguracija, ne sednica, nego samo inauguracija.

• Konstituisanje Predsedništva BiH biće još i najlakši zadatak. Da li je moguć dogovor oko formiranja Saveta ministara BiH?

- Da, jeste. Mislim da će to ići mnogo brže, nego što i drugi očekuju. Nisu ovde političari baš toliko principijalni, svima se manje-više žuri u vlast.

• Dragan Čović uslovljava formiranje vlasti promenom Izbornog zakona?

- Videćemo. On zna da do promene Izbornog zakona na način koji on hoće, nikada neće doći. Dakle, nikada neće biti formirana vlast. Ostaće sve što sada imamo.

Nije prvi put da Dragan Čović nastupa sa tako tvrdim stavovima, a onda se posle povlači.

• Prošli put se čekalo godinu i po dana na formiranje vlasti.

- Nije godinu i po dana. Manje se čekalo. Mi smo pravili tu vlast. Istina, i tada se najviše čekao Dragan Čović, ali je manje-više to išlo relativno brzo.

• Da li je u BiH na snazi majorizacija Hrvata?

- Nije.

• Iako oni tvrde da su poprilično skrajnuti?

- U kom smislu? Ne znam na šta mislim. Voleo bih, kada mi kažete nešto, da mi kažete zašto. Nema majorizacije Hrvata u BiH ni u kom smislu - ni u političkom, ni u etničkom, ni u ekonomskom, ni u bilo kom drugom, čak ni u fizičkom.

Hrvati su, kako to stoji u našem Ustavu, konstitutivan narod. S obzirom da su konstitutivan narod, istina najmalobrojniji, ostvarajuju bar trećinu učešća u vlasti na državnom nivou.

Ako ćemo tom logikom ići, onda neki drugi imaju prava malo više da se bune. Ne postoji nikakva vrsta pritiska na Hrvate od strane bilo koga. Postoji problem, koji imaju svi građani BiH, a to je jedna vrsta pravne nesigurnosti i beznađa u kojoj živimo, nepoštovanja svega onoga što piše u našem Ustavom i zakonima.

To je ono što sve muči u ovoj zemlji, bez obzira da li su Bošnjaci, Hrvati, Srbi, Romi, Jevreji, ostali, kako god da ih zovemo.

Kada kažu majorizacija, voleo bih da se obrazloži odakle ta majorizacija i šta smatraju pod tom majorizacijom. Ako nije majorizacija što jedan Hrvat, u ovom slučaju Dragan Čović, nije izabran u Predsedništvo BiH, drugi jeste, to jest ja.

Onda ne govorimo majorizaciji Hrvata. Onda možemo govoriti o majorizaciji HDZ-a, a to nije jednako Hrvati.

• Srbi gledaju u Beograd, Bošnjaci gledaju u Ankaru, Hrvati su u prethodne četiri godine gledali u Zagreb, čini se da će sada još više. Šta im Vi poručujete? Zašto bi trebalo da gledaju u Sarajevo?

- Ne moraju da gledaju u Sarajevo. Samo da gledaju u BiH. Ipak je ovo naša zemlja, druge nemamo. Gde god dođemo, mi smo stranci, bez obzira - zvali se mi "braćom ili sestrama". Mi smo jedina braća i seste ovde, u granicama BiH. Jedino smo ovde, svoj na svome.

Sve drugo je inostranstvo, pa čak i Beograd, Zagreb, Ankara, Moskva, Vašington, London, bilo šta.

Nije to moj dominantan utisak, to o čemu vi govorite, pogotovo, kada živite među ovim ljudima. To je utisak, koji stičete na račun izjava, pre svega političkih lidera, koji su manipulatori. Kao što je to u većini slučajeva i u drugim zemljama.

Običan narod, obični ljudi žive sasvim drugačije. Ono što njih brine nisu ni majorizacija, ni Zagreb, ni Beograd, osim ako im to ugrožava na neki način egzistenciju. Ono što njih brine je beznađe, koje vlada u ovoj zemlji, da vi dižete ruke od svoje domovine i odlazite napolje.

Slabo odlazi, sem onih koji imaju dosta novca u Zagreb i Beograd. Prosečan bosansko-hercegovački svet - bez obzira ko su, šta su i kako se zovu - oni ne biraju ni Zagreb, ni Beograd, kao mesta gde će nastaviti svoj život, većina bira malo dalje. A to su zemlje Zapadne Evrope.

• Da li je izjava "Јa sam vaš predsednik, glasali vi za mene ili ne", baš najsrećnija za početak mandata? To ste rekli u izbornoj noći.

- Na ovom mestu sam izgovorio, ali na način da ljudi mogu računati na mene. Nisam nikome ja to uputio na arogantan način, već na način da ljudi mogu računati na mene, bez obzira voleli me ili ne.

U tom kontekstu je data ta izjava, pa ako pogledate taj snimak, moći ćete doći do tog zaključka. Moja obaveza je da to budem i za one koji me ne vole i da radim u njihovom interesu i za njihovu korist, bez obzira što me ne vole.

• Proglašeni ste nepoželjnim u pet kantona, 11 opština. Kako mislite da u tim uslovima obavljate dužnost, ako Vas budu bojkotovali?

- To je apsurd. Ja svaki vikend idem u jedan od tih kantona i jednu od tih opština. Ko vas može proglasiti nepoželjnim? To su obični HDZ-ovi načelnici, koji su ne pitaju oko toga uopšte, niti odlučuju.

Baš me interesuje kako će to da realizuju, ako ćemo baš da teramo mak na konac. To su najobičnije gluposti.

• U Mostaru je bilo protesta?

- Ljudi imaju pravo da protestuju. Hvala Bogu da smo takva zemlja, demokratska, ljudi imaju pravo da na zakonom propisan način javno iskažu svoj stav.

Ko ih je organizovao i zašto, to mene više ne interesuje i neću da ulazim u to. Ko god da jeste, ima pravo na taj način da iskaže svoje stavove. To imate prilika da videte bilo gde u svetu, tako gde zrno demokratije.

• Da li realno da se formira treći entitet - hrvatski?

- To nije nimalo realno. Te stvari se neće desiti, izuzev ako neko ne pokuša, da mu ne padne na pamet, kao što se to radilo devedesetih godina prošlog veka, ne samo na prostoru BiH, već na prostoru bivše SFRJ. To se neće desiti.

Zato je ta priča potpuno iluzorna. Zato se čovek pita, kada neko za koga mislite da ipak ima elementarnu inteligenciju, kada izlazi sa takvim izjava, pitate se šta hoće da postigne. Jer i on zna da je to nemoguće.

• Kada govorimo o izjava, koje ste dali po izboru za člana Predsedništva BiH, u prva dva dana po izboru ste uspeli da se posvađate sa oba garanta Dejtonskog sporazuma iz regiona. Poručili ste da Kosovo vidite kao nezavisnu državu, dok ste zapretili tužbom protiv Hrvatske zbog Pelješkog mosta. S kim onda mislite da sarađujete u regionu?

- Što se tiče Kosova, ja ću vam odgovoriti nečim što ste imali priliku da čujete u mnogim filmovima "don't kill the messenger". Ali, u redu. Možda ja nisam taj, koji vam treba saopštiti tu vest. Moramo sačekati da to neko drugi saopšti.

Što se tiče Hrvatske i odnosa generalno sa Srbijom i Hrvatskom, možete računati na mene, jer ću u punoj meri biti posvećen tome da to budu dobri i prijateljski odnosi.

Ali, vas molim, i u Zagrebu i Beogradu, samo da znate, gde prelazite granicu. I gde pokazujete dokumenta. To je na Savi, to je na Drini, to je na Uni.

Samo to poštujete i nećete imati nikakvih problema sa mnom.

• Kada kažete "nećete imati problema sa mnom", to zvuči gotovo kao pretnja.

- Ja ne pretim. Nisam ja baš toliko moćan da nekome pretim, samo tražim poštovanje ove zemlje. I od Zagraba i od Beograda. Tražim da se poštuje gde je fizička granica ove zemlja i granica lepog, normalnog ponašanja.

Da ne govorim o uobičajnom diplomatskom ponašanju, poštovanju suverentita i integriteta BiH. Samo vas molim da se ponašamo normalno i ljudski, kada je reč o BiH.

Ovo je posebna, zasebna, nezavisna zemlja, kao što je to i Srbija, kao što je to i Hrvatska. I kada mi to poštujemo, tu činjenicu, nema razloga da i nas ne tretiraju na isti način.

Ko kog pokušava da pređe tu vrstu crte ili granice, na način, koji ni ljudski pristojan, a kamoli politički normalan, naravno da ćemo se braniti od takvih intervencija.

Šta nam drugo preostaje? Mi moramo da štitimo svoje interese i svoju zemlju. Ja neću da radim ni za Hrvatsku, ni za Srbiju. Hoću da radim sve što treba za mir u ovom regionu. Ako mogu da pomognem bilo kome. I Srbiji i Hrvatskoj, i pojedinačno i politički da bude bolje, računajte na mene.

Ali, molim vas samo, zaustavite se malo, jer vas i policija zaustavlja na Drini, Savi i Uni. Jer tu ulazite u BiH. I fizički, i politički, i kako god.

• Ako govorimo o frazama iz filmova i porukama koje se prenose, ako kažete da vidite Kosovo, kao nezavisnu državu, šta onda sprečava bilo kog predstavnika Srba sa obe strane Drine da kaže da Republika Srpska treba da bude nezavisna?

- Otkud vam i na čemu gradite da je to isto?

• Pitam Vas, ako govorimo o porukama?

- Dobro, to ljudi već govori, ali to nikada neće biti. Nije to isto. Osim toga, ne znam na osnovu koji argumenata, gradite stav je isto Kosovo, što i BiH.

Da, oprostite, ipak je BiH mnogo starija država od mnogih država u ovom regionu. Bila je kraljevstvo, bar koliko mi znamo, skoro hiljadu godina. I ostala do dana današnjeg. Dakle, nije to isto.

• Od Kulina bana i dobrijeh dana...

- Od Kulina bana je samo pisani trag, a bilo je i pre njega. Bar po arheologiji i arheološkim nalazima.

• Da li je posle tih hiljadu godina, da li je BiH održiva država?

- Naravno. Pa, opstala je i u težim istorijskim i političkim okolnostima. Zamislite samo šta je prešlo preko ove zemlje. Preko ove zemlje su prelazila carstva, za koja je izgledalo da im nema kraja. Nijednog od tih carstava više nema. A mi stojimo. Ovakvi - kakvi smo. Stojimo i postojimo.

Nemam nikakvih dilema da li će BiH preživeti. Nikada nije dobro potcenjivati nas u BiH, bez obzira koji smo, šta smo i kako smo. Ipak je ovo naša domovina.

• Ali, postoji intervencija međunarodnih faktora?

- Postoji intervencija međunarodnih faktora, koji su zaustavili ovde rat.

• I institucionalno pomagali. Neko kaže pomagali, neko kaže odmagali... Zavisi od viđenja.

- Mislim da su pomagali. Svašta bih vam mogao pričao o međunarodnim faktorima u BiH, tada i danas. Ali, kada podvučete crtu i pokušati izvući neki rezultat, ipak je bio pozitivan rezultat. Ipak su pomagali.

• Rekli ste da BiH mora tražiti nove prijatelje u svetu, posebno među članicama NATO i Evropske unije. Tamo vas čeka Hrvatska. Kakvu pomoć možete da očekujete od njih, posle ovakvih Vaših stavova i načina izbora?

- Hrvatska će se isto, barem aktuelna vlada u Zagrebu, morati pomiriti sa tim da je ovo ipak nezavisna država i da mi nismo ovde nikakva njihova filijala.

To što oni rade, zapravo jeste mešanje u unutrašnje poslove nezavisne i suverene države, za koju tvrde da im je prijateljska. Dakle, i Hrvatska će morati malo da se otrezne kada je reč o postupcima pre BiH, bez obzira što su oni u EU i NATO.

To im neće pomoći da naprave svoju filijalu od ove zemlje. Ali, naravno, svesni smo mi svoje pozicije. Ko smo, šta smo i u kakvom okruženju se nalazimo.

Baš zbog toga što je Hrvatska članica i NATO i EU, put u Uniju ide i preko Republike Hrvatske. Mi smo toga svesni. Mi smo spremni da radimo na tome zajedno. Ako hoće da nam pomognu, neka nam pomognu, ako neće, neka nam ne odmažu na tom putu.

U regionu imamo više zemalja članica NATO, od kojih takođe računamo na podršku na tom putu. Svesni smo mi, gde i kako se ide.

• Ipak, kada je u pitanju NATO, stoji izjava Milorada Dodika, da dok god Srbija ne promeni odluka, neće ni Republika Srpska, odnosno srpski narod u BiH?

- Mislim da Milorad Dodik ne može govoriti u ime srpskog naroda. On može govoriti u ime svoje stranke ili eventualno u ime onog broja ljudi, koji su glasali za njega. U ime celog naroda, ne može.

To nam je valjda svima jasno. Matematočki nam je jasno. Bojim se da Milorad Dodik nije se konsultovao sa svojim savetnicima, kada je o tome reč.

Mi znamo da je protiv NATO, odnosno da to uslovljava SrbijoIhm i putem Srbije ka NATO. Ali, moram ga podsetiti da su odluke već donete. Institucionalno. Institucije BiH su već donele odluke. Te odluke nisu nikada menjane. Niti postoje šanse da se sada promene.

Bojim da se to više nije relevantan stav. On eventualno može sprečiti onaj trenutak kada BiH treba da se izjasni da ide u punopravno članstvo u NATO. Ali, Akcioni plan za članstvo, što je poslednja stepenica pred punopravno članstvo, to je rešeno. Te su odluke donete odavno.

Da ne pominjem da je gospodin Nebojša Radmanović tada potpisao tu odluku i odneo je čak. Mi te odluke nismo menjali. Nijedna institucija, nadležna po Ustavu i zakonu, nije menjala. Nema potrebe da raspravljamo o tome, daleko je to od nas.

To neće biti tako brzo, čini mi se, ali ako za dve godine BiH dobije priliku da se izjasni - da postane punopravno članica NATO i uđe u članstvo, tada bi se gospodin Dodik pitao. Ali, za ono što je do sada urađeno, on se ne pita.

Ne znam čemu ta priča, izuzev ako to nije podgrevanje atmosfere.

• Kako će generalno funkcionisati Predsedništvo BiH?

- Očekujem da će dobro. Ja sam u dva navrata bio u Predsedništvu BiH i kada je metod rada u pitanju, mogu vam reći da se ne isplati blokirati neki stvari. Većina odluka se u Predsedništvu BiH donosi konsenzusom. Potrebna su vam tri glasa.

Svi znamo, i Dodik i Džaferović i ja, da se pojavi trenuci, kada su vam određene stvari politički posebno bitne. A ne možete ih dobiti, ako nemate saglasnost druge dvojice.

• Znači, biće dosta trgovine?

- Nije to trgovina, ali ne isplati vam se potezati kočnicu. Na racionalnim stvarima. Predsedništvo u najvećoj meri donosi konkretne i racionalne odluke.

Na primer, međunarodni sporazumi. Krediti. Ne možete dobiti kredit - nijedan entitet, kanton, grad, opština u BiH ne mogu dobiti međunarodni kredit bez jednoglasne odluke Predsedništva. Pa, vi odlučite da li vam se isplati.

Ne možete imenovati ambasadore bez trojice članova. Da li vam se isplati obarati takve vrste odluke.

Ovo je logika, što vam ja govorim, pragmatičan i racionalan pristup, bez viška emocija u poslu. Očekujem od Dodika da se upravo tako ponaša. Pragmatično, jer ima interes da se neke dobre stvari dese u Republici Srpskoj na račun toga što je on član Predsedništva.

Dobro. Mi se tu razilazimo. Ja imam interes da se dese i u Republici Srpskoj, i u Federaciji, i u Distriktu Brčko i u celoj BiH. On kaže da ga interesuje samo RS. OK.

Postoje odluke u Predsedništvu koje će se donositi, a koje se tiču Republike Srpske. Ne može ih doneti bez Džaferovića i mene. Ne mogu biti usvojene. Zato mu se ne isplati biti iracionalan i povlačiti ručnu kočnicu u svom radu. Na kraju krajeva, najveću cenu može platiti Republika Srpska.

Zašto to raditi? Kada to nije ni moj interes, ni Džaferovića.

• Rekli da ćete “hladne glave” ići na Dodika. Ispada kao da idete u borbu sa njima?

- Ne doživljavam ja to kao borbu. Nisam ja taj koji će započeti kavgu sam od sebe. Ja se obično branim. Ali, ne dam da me diraju. Ako me dira, očekujte svašta. To je tako. Ljudski, a ne samo politički.

• Ako Dodik kaže da bez srpske zastave iza leđa neće sedeti u Predsedništvu BiH, da li ćete Vi tražiti da Vam iza leđe bude hrvatska zastava?

- Šta će mi zastava Hrvatske. Iza mojih leđa može biti samo zastava BiH. Ali, Dodik nije tu nikakav inovator. Pre neki dan sam bio kod Ivanića u kabinetu. Stoji zastava RS. Kao što je stajala i kod Radmanovića. Nikakve tu razlike nema. Šta sad to znači? Stoji zastava RS, stoji zastava BiH. OK, Bože moj. Ako ti je toliko stalo.

Ja u svom kabinetu hoću da imam samo zastavu BiH, jer je reč o BiH. Znate, koliko ja volim zastavu sa ljiljanama? Na kraju krajeva, nosio sam pušku pod tom zastavom.

Ali, spreman sam u ime neke budućnosti, staviti samo zastavu BiH.

• Da li je ovo u neku ruku “ratno” Predsedništvo BiH. Vi i Šefik Džaferović imate prilično ratnog iskustva, koje predstavnicima Srba nije nikako po volji? To je i Dodik rekao.

- A "ronhil" i nafta su vam po volji? To nije ratno iskustvo. Ajde, dobro, OK, neka bude tako. Neko "ronhil", neko naftu. Dobro.

Nema to veze. Rat je iza nas. Ako ćemo se vraćati na te stvari, nas trojica u radu Predsedništva, onda nećemo daleko dogurati.

Svi smo mi obeležni svojom ratnom prošlošću i Džaferović koji je bio u MUP Republike BiH, ja koji sam nosio pušku, Dodik "ronhilom" i naftom. Ali da se ne vraćamo na te stvari.

Bolje da radimo zajedno i možemo razgovarati o tome u nekim privatnim trenucima, u poslu ne treba o tome razgovarati.

• Vama je ovo treći mandat u Predsedništvu BiH. Da li ovoj državi fale političari mlađe generacije, koji će da preuzmu odgovornost za budućnost?

- Mislim da lagano dolazi do smene generacija. Pa, i ja spadam u red onih koji treba da se lagano spakuju i da gledaju kuda će i kako otići. Da ne govorim o onim starijim. Ali, znate kako to ide sa političarima - toliko se bore da dođu, ali se juče bore da odu.

Ali, svejedno. Nešto radi biologija, nešto rade okolnosti. Ima ljudi, koji sami postanu svesni da im je vreme da odu. Najsvežiji primer je, o kome svi bruje, Angela Merkel, koja je rekla "vreme je za neke druge stvari".

Shvatila je da vreme da ide. Reč je o ozbiljnoj političkoj figuri, koja će sigurno u evropskoj istoriji ostati upamćena u pozitivnom smislu.

Moraju doći novi ljudi, oni su pojavljuju već. Nisu svi mladi, ali ima novih definitivno. Ima tu nekih osoba, koje se po meni, iskočile, ali videćemo kako će se to sve nastaviti.

Za politiku vam nije dovoljna samo strast, već vam je potrebna i jedna vrsta inteligencije. Potrebna vam je jedna vrsta iskustva, koje ne možete preko noći steći.

Nije lako izroditi političara, pogotove te ključne političke ličnosti. Svako voli da se naziva političarem.

• Dok dođu ti novi likovi na sceni, mlađa populacija odlazi iz regiona, odlazi iz BiH. Mnogi koji odlaze za svoj put, obično na Zapad, krive političke elite. Kako zaustaviti ovaj talas?

- U pravu ste. Ne odlaze samo mladi. Odlaze ljudi moje generacije, odlaze koji čak za naše prilike i solidno žive. Odlaze cele porodice. Verovatno sa namerom da se nikada ne vrate. Možda će dolaziti na odmor, ali se neće vraćati na ove prostore.

To nije karakteristično samo za nas, već i za Srbiju i za Hrvatsku, koja je članica EU. Slavonija se prazni, dolina Neretve, Metković, to se sve prazni.

Reč je o beznađu. Postajete svesni da je ovo bespredmetno. Šta vam je budućnost? Gde ćete decu dizati? Šta ćete toj deci moći da kažete? Čemu i kome ih ostavljate, kada je reč o njihovoj perspektivi?

Činjenica je da ljudi traže i ekonomsku i socijalnu stabilnost, ali ljudi traže i slobodu. Ljudi traže da imaju nadu i perspektivu. Ljudi traže pravdu. U svim ovim razlozima naći ćete jedan tako kumulitavan razlog zašto ljudi odlaze.

Ne odlaze samo zato što ne mogu da pronađu posao. Odlaze zato što ostaju bez nade da će biti dobro. Nekada. Ne sutra, ali nekada. Da će biti sigurno. Da će deci moći da obezbede elementarne uslove za život, koji nisu samo ekonomski, nego su pre svega i mentalne naravi - kako se osećate.

Mnogo vremena je prošlo od rata u BiH, da ne govorim za druge zemlje. Sećam se tih trenutaka kada je rat završen, sve je izgledalo tako svetlo. Onda lagano, kako vidite da se stvari ne menjaju, počinju ljudi da zapadaju u jedno stanje beznađe i onda dižu ruku i odlaze.

Kako to promeniti?

Morate dati ljudima, pre svega, malo više slobode, u smislu jednakosti. Da su isti. Morati im dati pravde. Morate imati isti aršin prema ljudima. Morate ih tretirati kao osobe, kao ljudska bića sa dostojanstvom. Morate im ponuditi, da su barem nominalno svi na istoj crti, kada kreću u životnu bitku.

Ne možete vi ljudima govoriti da ostaju u ovoj zemlji, a njihova deca sa prosekom 10 na fakultetu ne mogu da prođu na jednom konkursu, jer nisu članovi političke stranke. To je ovde postao kriterijum kako dolazite do egzistencije. Da ste u stranci. A to što ste pametni i vredni, to vam ne znači ništa. Šta onda očekujete od tih ljudi, da ostanu ovde.

Učite decu i vaspitavate ih da su socijalna bića, puna empatije, a vidite da to nisu osobine koje su na ceni.

• Kako onda depolitizovati službe?

- Lako! To uopšte nije problem. Sećam se 2014/2015. godine, nas su gledali kao vanzemaljce, kada smo rekli "ne, ne može ovako". Konkurs mora biti konkurs. Na konkursu mora da prođe najbolji.

Tender mora biti tender, a ne lopovluk. Pa su nas gledali malo čudno. Ljudi su mislili da li su ovo budale ili ozbiljno misle. Da li znaju gde žive? Da, znam gde živim, ali to moram da menjam.

Trenutak, situacija i mesto gde živim ne mogu biti opravdanje za sve loše što radim. Moram to menjati.

Moram objaviti konkurs i onda reći "ne interesuje me ko će proći, hoću najboljeg". Šta se traži na konkursu? Traži se stručna sprema. Jel dobar student? Daj njemu posao, šta me briga ko je. Pokazaće vreme da li je te ocene dobio na pogrešan ili pravi način. A, ne učlani se u stranku, pa ćeš dobiti posao.

I šta onda postaju stranke i politika. Nema politike, postaje firma preko koje dolazite do posla. I onda se pitate što ljudi idu?

Učite dete da bude puno empatije, da pomaže ljudima, a onda vam kažu "vidiš da nisu normalni, što ne ukradeš ako možeš, budala si što nisi ukrao ako si mogao".

Nisu svi ljudi takvi, da to mogu trpeti. Ne možete praviti države i društva u kojoj što ste više ukrali, to ste više zaštićeni. Ali ćete zato u zatvor poslati nekog što je ukrao vreću krompira. Treba i on ići u zatvor. Ali, treba ići i onaj koji ne može da dokaže odakle mu sve ono što ima.

Jel to logično? Napravimo takvo društvo i takve institucije, pa ćete videti da ljudi neće odlaziti, ma koliko bilo ekonomski teško.

• Kada govorimo o kreiranju takvih društava, iz regiona se najbolje razumete sa liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem, koji Vas je poprilično aktivno podržao u kampanji za izbore?

- Čeda Jovanović je političar koji dolazi iz jednog drugog i boljeg miljea srpske politike, koji sam i ja imao priliku da gledam izbliza, jer sam bio ambasador - tada je još bila Jugoslavija.

• Doduše, povukli ste u jednom trenutku?

- Povukao sam se zbog situacije u BiH. Ne mogu ja da primam naloge od svakoga. Poštenije da se povučem, ako neću da izvršavam.

Iz tog miljea, iz koga on (Čedomir Jovanović) politički dolazi, to je ono što je sve predstavljao pokojni Zoran Đinđić i ta struktura, ali dominatno on - naravno da mi je to blisko.

Sećam se tih trenutaka, svi smo mi videli neku nadu u tome. Video sam kako je to posmatrano u Srbiji tada. Srbija je bila podeljena. Pola za, pola protiv njega. Mi smo odavde gledali neku nadu u tome.

To je par godina posle završetka rata. Nema više Miloševića, došli su neki drugi ljudi, koji drugačije i slobodnije misle. Hoće neko prijateljstvo da razvijaju po celom regionu. Naravno da su vam takve osobe bliske.

Osim toga, Jovanović mene fascinira i tom ličnom hrabrošću. To što on priča u današnjoj Srbiji, za tako nešto treba biti hrabar čovek.

Nekada mi se čini da je neke stvari lakše reći ovde, u BiH, pa čak i u Hrvatskoj, koje su možda slične po svom karakteru, nego što je to izgovoriti u Srbiji. Treba dosta hrabrosti.

Ja sam mu zaista zahvalan i za tu vrstu podršku, a pogotovo što sam imao prilike pričati sa njim, malo duže sedeti. On iskreno veruje u dobre stvari. On iskreno veruje da u ovom regionu treba učiniti sve da bude miran i stabilan.

Da treba nekada i progutati žabu, ako će to značiti da će stvari u ovom regionu biti bolje. Zato mi je drago da je on bio tu. Mnogo mi znači da on stoji iza toga, bez obzira što smo po godinama različiti, iz drugog miljea dolazimo, ali mislim da se apsolutno razumemo.

• O "gutanju žaba" se govori od Zorana Đinđića. Ali i predsednik Aleksandar Vučić govori o tome, zarad stabilnosti u regionu.

- Slažem se. Ja neću imati problema u saradnji sa Vučićem, ako je to tako. Samo molim, tražim, insistiram, zahtev da se poštuje BiH.

Samo to tražim. Mislim da nije mnogo. To je po meni normalan standard ponašanja. Iskreno da vam kažem, nemam problem sa bilo kim da sarađujem, pogotovo ako se razumemo i ako se možemo dogovoriti oko nekih normalnih stvari.

• Na kraju, kako vidite budućnost BiH?

- Znam šta će biti sa BiH. Čini mi se da znam sa ove tačke gledište. Nema druge budućnosti BiH sem budućnosti u EU i NATO. To je moje mišljenje.

E, sad. Zašto sam uzdahnuo. Na kraju krajeva, nije to nešto o čemu mi sami odlučujemo. Ko zna šta se u ovom ludom svetu može desiti. Ko zna, kakvih sve budala ima na daleko moćnijim pozicijama nego što smo mi, što svašta nešto imaju pod svojom rukom.

Ako se stvari budu razvijali na jedan normalan način, vidim BiH u EU i NATO. Mislim da ne samo spoljnopolitički, nego i po sistemu vrednosti tu pripadamo. Po sistemu, koji hoćemo i trebamo da živimo. Mislim da nam je tu mesto.

Kakva će biti EU u budućnosti ostaje da se vidi, jer tu ima dosta onih suštinskih potresa, ali NATO će kao integracija sigurno preživeti, to nije upitno. Kažem EU pitanje šta će se dešavati, jer ove desničarske populističke stranke napreduju i osvajaju vlast. Ali, ako ostaje bar približno ovako i ako su to te vrednosti, koje su zaista proklamovane i na kojima je EU jedno vreme živela, onda BiH mora tamo biti.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)