Odrastali smo na lažnom heroizmu partizana, a o najvećim srpskim pobedama ćutimo (VIDEO) (FOTO)

Da li je opovrgao "optužnicu" protiv kralja Aleksandra Karađorđevića, ali i koliko smo se mi ogrešili o njega? Šta bi se dogodilo da nije stvorena Jugoslavija, ali i koja bi bila cena toga, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Vuku Draškoviću, predsedniku SPO, književniku i piscu knjige "Aleksandar od Jugoslavije", koja smo postavili na štandu portala Telegraf.rs na Sajmu medija.

Preporučujemo

• Pokušali ste da svojoj poslednjoj knjizi opovrgnete glavne tačke "optužnice" protiv Aleksandra Prvog Karađorđevića. Da li ste uspeli u tome?

- To neka sude čitaoci. I sam sam proveo život u zemlji, u kojoj je Aleksandar bio oklevetan, zatrpavan svakakvim neistinama, gotovo promovisan u zločinca. Za mene putovanje u to vreme bilo melem. Saramago kaže da kada pisac hoće da piše o događajima pre svog rođenja, iz prošlosti, mora da otputuje u to vreme, da upozna te ljude, da naprave fotografije, da snimi film, da se saživi sa tim vremenom. I onda se sa svim tim vrati nazad u radnu sobu.

Nije to bilo to tako davno, to je bilo tako-reći juče. Rezultat mog putovanja u to vreme je kod mene izazvalo neku tugu, jer sam se postideo sopstvenog života, knjiga koje sam učio, čitao, profesora, učitelja. Postideo sam svih neistina o po meni neponovljivoj i najvećoj ličnosti u istoriji srpskog naroda.

Naša dobra i draga Branka Veselinović je imala 16 godina, kada su nam Aleksandra ubili u Marseju. Juče je to bilo.

Vuk Drašković na štandu Telegrafa - Foto: Nikola Tomić

Vesti sa naslovne
• Koliko su se udžbenici ogrešili o Aleksandra Karađorđevića?

- Taj period od 1912. godine, od Balkanskih ratova pa nadalje, bio je kao makazama odsečen od Srba. I ono što se znalo, krivotvoreno je i znalo se naopako.

Strašno je da, recimo, o tim najvećim pobedama u istoriji srpskog naroda, u Prvom i Drugom balkanskom i Velikom ratu, nismo do nedavno imali nijedan jedini film, sem "Marša na Drinu" Žike Mitrovića. Meni ni danas nije jasno, kako je uspeo šesedesetih godina da snimi taj film.

Mi smo isključivo odrastali na nekakvom heroizmu, epopeji partizana u Drugom svetskom ratu, a i ona je bila lažna, ideološka, nezasnovana na činjenicama.

Mi smo prema, onome što smo učili, maltene počini genocid prema Nemcima u Beogradu - to su činili "Otpisani", a istorijske činjenice govore sasvim suprotno - da je otporu okupatoru do 1944. bio tako-reći nikakav. Da su obe gerile i partizanska i ravnogorska, ubile 2-3 Nemca, ništa više.

Vuk Drašković na štandu Telegrafa - Foto: Nikola Tomić

• Kada ste vratili sa tog putovanja, kakvu ste Srbiju zatekli? Koliko smo se promenili za sve ove godine? Ili nismo?

- Ono je bilo i bolje vreme, i bili su bolji ljudi. Bilo je bolje vreme, jer bilo vreme velike nade i očekivanja, koja su izvirala iz velikih žrtava Srba, srpskog naroda, pre svega Srbije. Bilo je nade da će pobeda doneti vaskrsnuće, oporavak, jednu veliku državu, iako od početka nije postojala saglasnost oko toga koja će to biti država.

Da li će biti ona najveća moguća, u kojoj će živeti svi Srbi - Jugoslavija ili će biti neka Velika Srbija? Niko nije znao ni dokle bi bile njene granice, ni kako bi se mogla uspostaviti, s obzirom da saveznici nisu hteli tu Veliku Srbiju, jer narodi sa kojima smo živeli izmešani u Vojovodini, u Bosni, u Hrvatskoj, u Sloveniji jesu hteli sa Srbijom, ali nisu hteli pod Srbijom.

Kako bi se to završilo da se Aleksandar upustio u tu suludu avanturu 1918. godine produžetka rata sa kim? Sa poraženim ratnim jugoslovenskim neprijateljem? Ko su bi ti poraženi neprijatelji? Među njima su bili i Srbi. Iz Vojvodine, Bosne, Hrvatske, Dalmacije, Slovenije.

On je želeo da sa svima njima ujedine Srbi iz Srbije, da se sa svima njima ujedini Crna Gora, ali da se ujedini i sa narodima koji su sa Srbima živeli izmešani. Pogotovo je tada dominatno bilo raspoloženje, i među Slovencima, i među Muslimanima, i među Dalmatincima - fanatično, pa i među velikim brojem Hrvata, o stvaranju Jugoslavije.

Vuk Drašković na štandu Telegrafa - Foto: Nikola Tomić

• Vi ste sve to opisali u svojoj knjizi. Promocija je ovih dana između ostalog i na Sajmu knjiga. Zvanični podaci su da je to najčitanija i najprodavanija knjiga na Sajmu.

- Ja ne bih o tome da govorim. Drago mi je da veliko interesovanje za knjigu, jer me ohrabruje da se probudilo interesovanje za istinu, a možda kod dobrog broja ljudi i kajanje zbog velikog greha, koji smo počinili prema tvorcu Jugoslavije.

Ne postoji druga Jugoslavija. Da nije Aleksandar stvorio Jugoslaviju 1918. godine, nikada više ne bi mogla biti stvorena.

Ova druga Jugoslavije 1945. godine, niti bi mogla biti obnovljena, niti bi mogla biti stvorena.

U Evropi posle Drugog svetskog rata nije stvorena nijedna nova država. Potvrđivane su, uglavnom, granice povučene u Versaju 1919. godine, sa izuzetkom Nemačke, delimično Italije, kojima su menjane granice.

Ali, da li je taj projekat Jugoslavije bio Aleksandrov greh? Neki kažu jeste i da je to bio zločin. Neki ga među Srbima optužuju da je skrivio i Jasenovac i Jadovno. I ustaški genocid. Jer su ti zločini posledica stvaranja Jugoslavije.

Zaboravaljaju, međutim, da se ustaški genocid nad Srbima dogodio u vremenu kada nije bilo Jugoslavije. Kada je bila raskomadana i okupirana.

Zaboravalju da su Srbi proterani u "Oluji" i "Bljesku" upravo kada je pala Jugoslavije. Dok je bilo Jugoslavije, to je bilo nezamislivo i nemoguće.

Ja na to gledam ovako. Nema Jugoslavije. Nema je skoro tri decenije. Ako smo srećni u ovim državicama na njenim ruševinama, ako se manje mrzimo, ako bolje živimo, ako smo bolji ljudi, ako se iz belog sveta vraćamo u raj naših mali država, a ne bežimo masovno iz njih, onda je stvaranje Jugoslavije bio veliki greh.

Vuk Drašković na štandu Telegrafa - Foto: Nikola Tomić

• Moram da Vas pitam nešto, što nema veze sa Vašom knjigom, ali ima veze sa serijom koja počela da se emituje na RTS-u "Koreni". Da li ste je gledali?

- Mislim da je to sjajno. Meni se inače knjiga "Koreni" uz "Vreme smrti" sviđa. Žarko Laušević je maestralan, kao i Gaga Antonijević. Svi su sjajni.

• Mislite da je verodostojno predstavljena radnja iz romana, u prvoj epizodi?

- Još vam ne mogu odgovoriti na to pitanje. Nije Dobrica Ćosić autor serije, nego je ova serija adaptacije i novo umetničko delo, koje za uzor ima roman Dobrice Ćosića.

Ivo Andrić, po dobijanju Nobelove nagrade, nije dozvolio producentima iz Holivuda, koji su došli u Beograd da snime film "Na Drini ćuprija". Rekao je njemu nezamislivo da na tom filmu čuje "beautiful Fata i litle Salko". Duhovito.

"Na Drini ćuprija" je prevedena i na engleski i u tom prevodu je "beautiful Fata i litle Salko".

J.Stakić/M.Ivas (Telegraf.rs)