Premijerka Srbije otvorila samit EU-Jugoistočna Evropa: U interesu Srbije da postane deo EU do 2025. godine, ako ne bude tada, nije smak sveta (FOTO)

Predsednica vlade Ana Brnabić izjavila je danas da je u interesu Srbije da postane članica EU što je pre moguće, da reforme sprovede zbog građana i privrede, a ne zbog Unije i ponovila da je interes naše zemlje da se očuva regionalna stabilnost.

Kičma održive ekonomije su preduzetnici i mala i srednja preduzeća: 3 miliona evra za 22 inovativna projekta

Preporučujemo

Premijerka je zahvalila londonskom Ekonomistu na skupu koji je organizovan u Beogradu, jer je to sjajna promocija Beograda i Srbije, ali i zbog toga što su teme - Balkan, Evropa, rešenja političkih sporova za unapređenju poslovnih i ekonomskih veza od velikog, strateškog značaja za našu zemlju, ali i za region.

Brnabić je poručila da je prioritet broj 1 regiona pristupanje Evropskoj uniji, kojoj teže sve zemlje Zapadnog Balkana.

Primetila je da je razlika u tome što nemaju sve zemlje “atlantski deo intgracija”, odnosno nameru da postanu članice NATO-a.

- Srbija nije na evroatlanstkom putu. Ne želimo da postanemo članica NATO, iako imamo visok stepen saradnje za jednu državu van EU, kroz Partnerstvo za mir - rekla je Brnabić na skupu u čijem radu učestvuju i urednici Telegrafa.

Foto: Vlada RS/Slobodan Miljević

Poručila je da je prvi razlog težnje da postanemo članica EU - mir, te da je njen odgovor na pitanje zašto želimo da budemo članica Unije, kada u nju neki danas sumnjaju, a neki i napuštaju - da je to za nas mirovni projekat.

- To je prvi i i osnovni razlog. Evropa je bila mirovni projekat i kao takav je uspešan. Ostatak Evrope je imao sedam decenija mira, najduži ikada, i taj mirovni projekat mora da se proširi na Balkan. Mir i stabilnost su prvi razlozi za našu želju za članstvo u EU - naglasila je srpska premijerka.

Dodala je da želimo i da delimo vrednosti i standrde EU - vladavina prava, transparentna i delotvorna javna administracija…, što, kaže, sve vodi ka privlačenju stranih investicija, većim fondovima, jeftinijim kreditima, i na kraju uspešnijoj privredi.

Pomenula je i dinamiku pristupanja, te navela da su zemlje u različitim fazama pristupanjna, da su Crna Gora i Srbija identifikovani kao oni koji su u prvim redovima.

Foto: Vlada RS/Slobodan Miljević

Primetila je da Crna Gora prednjači sa 32 od 35 otvorenih poglavlja, dok je Srbija otvorila 13 i dva zatvorila, te poručila da moramo što brže možemo da radimo na zatvaranju poglavlja.

Poručila je i da Srbija zagovora otvarnje pregovora sa Makedonijom i Albanijom.

Mišljenja je da ne bi trebalo da nas zebrine skepticizam u nekim državama članicama, jer imamo mnogo domaćih zadataka, da sprovedemo reforme zbog nas, a da je samo proširenje na Evropskoj komisiji.

Na hipotetičko pitanje - kada bi EK rekla sutra da će zaustaviti prošrenje u narednih 10 godina, šta bi se promenilo u našoj politici - ona bi, kaže, odgovorila - ništa, jer reforme sprovodimo za dobro građana i privrede u Srbiji.

- Želimo makroekonomsku stabilnost, da nastavimo sa reformama u ekonomiji, jer želimo da imamo fiskalnu disciplinu, efikasnu, transparentnu javnu upravu, koja će se boriti protiv korupcije, vladavinu prava, ali zbog nas samih - ponovila je.

Foto: Vlada RS/Slobodan Miljević

Na drugo hipotetičko pitanje - ako EU, sutra kaže da Srbija može postati ovog momenta članica, šta bi rekla, kažze, da bi rekla - ne, jer nismo spremni.

Poručila je da država treba da postane članica Unije kao jaka zemlja, konkurentna, a da bi pridruživanje EU pre nego što je zemlja spremna bio gubitak i za samu zemlju i za EU.

- U interesu je Srbije da postane članica EU što je pre moguće, da sprovedemo reforme što je brže moguće i nadam se da će to biti do 2025. godine. Ako ne do tada, neće biti smak sveta. EU je klub razumnih država - rekla je premijerka.

Ukazala je da je važna regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, što je važno jer će bilo koja nestabilnost, bez sumnje uticati i na Srbiju i bez obzira na stabilnost, razvoj i reforme u našoj zemlji.

- Srbija ima interes da se očuva regionalna stabilnost - podvukla je Brnabić.

Foto: Vlada RS/Slobodan Miljević

Kako je dodala, svi rezultati ekonomskih reformi ili fiskalne konsolidacije mogu da se realizuju samo ako je stabilan region, u suprotnom, svaka ideja o nestabilnosti će uplašiti investitora, novac će biti skuplji, uz veće kamate…

Ukazala je i da smo jedni drugima važna tržišta, i to ilustrovala podatkom da je izvoz Srbije u BiH veći nego izvoz u SAD, Rusiju i Kinu zajedno.

To ukazuje da imamo više sličnosti nego razlika u regionu, jer su, na primer, brendovi još iz vremena SFRJ neki od omiljenih brendova u regionu.

Kao najbolji primer regionalne sradanje navela je Berlinski proces - koji ima tri ključna stuba infrastrukturnu povezanost, ekonomsku saradnju i saradnju mladih.

Istakla je da je Srbija u poslednje četiri godine više od 850 miliona evra investirala samo u regionalnu povezanost u koridore 10 i 11, železničku prugu do Budimpešte…

Foto: Vlada RS/Slobodan Miljević

Uspostavljen je Komorski investiconi forum, kao regionalna privredna komora, uz saradnju mladih.

Ukazala je, ipak, da u regionu ima političkih sporova.

U tom smislu, navela je pitanje Makedonije, izbore u BiH naredne nedelje i dijalog Beograda i Prištine.

Dodala je da Srbija ima i određene granične sporove sa BiH i Hrvatskom, koji bi, ukoliko odu na arbitražu mogli da uspore naš put ka EU, te izrazila nadu da ćemo moći da ih rešimo bilateralno.

KO MOŽE DA SE PROTIVI DOGOVORU?

Ona je istakla da naša zemlja pokušava, dijalogom sa Prištinom, da zatvori Pandorinu kutiju, koja je otvorena jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.

Brnabić je rekla da se čudi da se neko može protiviti dogovoru, ako bi ga postigle dve strane.

- Pandorina kutija je otvorena svakako pre 10 godina kada je takozvano Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, bez ijednog demokratskog principa. Čak ni referendum nisu imali. Niko ljude nije pitao da li žele da budu nezavisni. Na drugoj strani neko je rekao ''dobro'', a treba imati u vidu da se to sve dešavalo u vreme mira, a ne kada je vladao rat. Mnoge zemlje su nakon tog proglašenja požurile sa priznanjem nezavisnosti, koja nije bila izvršena prema granicama republika tadašnje Jugoslavije, jer se radilo o delu Srbije - objasnila je.

Brnabić je kazala da mi sada pokušavamo da zatvorimo tu Pandironu kutiju, pa se, primetila je, ne može govoriti da sa predlozima koji su se čuli otvaramo istu.

Katalonija, prema njenim rečima, jasno pokazuje da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova otvorena Pandorina kutija.

- Dijalog Prištine i Beograda je težak i izazovan, i ponosna sam kako se Srbija u njemu ponaša s obzirom na fleksibilnost, tolerantnost, uporkso provokacijama iz Prištine. Nastojimo da rešimo ovo pitanje kompromisom - naglasila je.

Foto: European Forum Alpbach/Andrei Pungovschi

Brnabić je istakla da svi moraju da priznaju da se radi o dobrom primeru kako su dve strane sele zajedno i razgovaraju o nečemu što predstavlja zajedničku budućnost.

- Neverovatno je da neka treća strana dođe i kaže da je neprihvatljivo rešenje do kojeg bi se došlo -naglasila je ona.

Ukazala je problem u vezi s protivljenje pojedinih predstavnika u međunarodnoj zajednici korekciji granica, te napomenula da su u ovoj fazi dve strane daleko od rešenja, ali da, kada dođe do dogovora, ne bi bilo dobro da bilo koja treća strana kaže da solucija nije dobra.

Podvukla je da je Kosovo veliko pitanje, i da je normalizacija važna za sve građane koji žive u Srbiji.

- Želela bih da vidim rešenje. Volela bih da vidim da ne prenesemo ovaj zamrznuti konflikt narednoj generaciji. Ne vidim u kojoj meri EU i svetski ldieri mogu da shvate koliko je hrabra bila odluka predsednika Aleksandra Vučića da će pokušati da reši ovaj problem. Kukavičluk i neodgovorno je reći da je status kvo u redu, kao što većina opozicionih lidera govori - primetivši da ne veruje da bilo ko pojedinačno želi da taj problem prenese budućim generacijama.

Naš posao je da rešimo i najteži problem i ostavimo stabilnost narednim generacijama, poručila je.

Na pitanje da li bi Srbija prihvatila da prizna Kosovo, odnosno da Kosovo dobije mesto u UN u zamenu za sever, Brnabić je rekla da na to pitanje ne može da odgovori jer se to pitanje rešava u okviru dijaloga.

- Šta god bih rekla moglo bi da se zloupotrebi ili da se iskoristi u našu korist ili štetu. S obzirom na moju poziciju ne mogu da zamislim da Srbija može da prizna Kosovo u tom obliku i na taj način. Mislim da sam liberalna, pripadam toj opciji, ali to je strašno emotivno pitanje i teško je govoriti o tome - kazala je ona.

VLADA SRBIJE DOBIJA NOVI SAJT

Ona je najavila da će Vlada Srbije a par nedelja dobiti novi sajt, koji će biti dvosmeran.

Rekla je da se već nekoliko meseci radi na novom veb sajtu Vlade, pošto je aktuelni zastareo i ne služi svrsi, jer je vrlo jednosmeran.

- U nekoliko narednih nedelja postavićemo novi sajt vlade koji će biti dvosmeran, i ja ću moći da dobijam dnevne izveštaje o zahtevima i pitanjima građana koja postavljaju ministarstvima, i kako su ministarstva odgovorila - objasnila je Brnabić.

Ona je istakla da Srbija, za razliku od Estonije, koja je krenula od nule u digitalzaciji, ima sve u papiru što treba preneti u elektronske formate.

- Najveći izazov i prioritet zbog kojeg smo uspostavili centar za podatke vlade, je kako da osiguramo te podatke, i izradili smo posebni bekap centar. Što se hakovanja tiče, dosta radimo na borbi protiv ove vrste kriminala - ukazala je Brnabić.

Foto: Vlada RS/Slobodan Miljević

Rekla je da je razgovala sa evropskim komesarom za digitalizaciju kako da se uključimo u evropske napore za sajber bezbednost i ocenila da ćemo možda postati deo toga i pre nego što postanemo članica EU.

Brnabić je ukazala na mnoge prednosti digitalizacije po građane, ističući da se oseća manje bezbedno kada se podaci građana nalaze u papiru, zaključani u nekoj kancelariji lokalne samouprave.

- Ako neko hoće da uzme te podatke, može lako da ih uzme, iskopira i nećete ništa znati. Ako imate elektronsku vladavinu može centralna institucija da uđe u trag ko i zašto pristupa informacijama građana, i da li se zloupotrebljavaju - naglasila je ona.

Navela je da smo krenuli i sa reformom katastra koja treba da se završi do kraja godine, te dodala da je problem što veliki broj građana ne daje adekvatne adrese stanovanja, ili žive u ulicama koje su bezimene ili u zgradi bez broja, pa to treba srediti digitalizacijom.

Brnabić ukazuje da je digitalizacija odgovor veću efikasnost, transparentnost i koristi borbi protiv korupcije.

Prema njenim rečima e-vlada je nešto što pojačava transparentnost i nešto što olakšava život građana.

Od 8.oktobra, najavila je, otvara se javna diskusija o registru građana.

Kao primer uspešne digitalizacije navela je elektronsko izdavanje građevinskih dozvola.

- Naš proces izdavanja građevinskih dozvola bio je dugačak i težak proces, najkorumpiranijia procedura. Taj proces postao najefkasniji i najtrasaprantniji i potpuno smo iskorenili korupciju u toj oblasti elektronskom dozvolom -rekla je ona.

Brnabić je izrazila uverenje da će cela uprava, digitalizacijom, do 2020. izgledati drugačije.

Što se tvitera tiče kaže da ne gleda da bude ta koja postavlja puno tvitova, već neko ko odgovara.

- Međutim često dobijate grozne poruke, pa treba psihološke snage da se odgovori. Nije lako sa tvitovima - proučila je premijerka ukazujući da gleda da postoji dvosmerna komunikacija.

(Telegraf.rs / Tanjug)