Srpska javnost je pre 32 godine prvi put videla dokument koji je obeležio noviju istoriju: Od tada traje oštra polemika šta nama je on sve doneo

Pre 32 godine, beogradski list „Večernje novosti“ objavio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj. Glavna tema je tvrdnja da decentralizacija vodi raspadu Jugoslavije i da su Srbi diskriminisani ustavnim uređenjem Jugoslavije. U dokumentu se tvrdi da je razvoj Srbije erodiran podrškom ostalim delovima Jugoslavije. Memorandum je zvanično osuđen 1986. od strane Vlade SFRJ i Vlade SR Srbije zbog podsticanja nacionalizma. Neki smatraju da objava dokumenta ključni momenat u raspadu Jugoslavije.

Dva dana je trajala borba pred televizijskim kamerama: Pre 31 godinu Milošević je pobedio Stambolića

Preporučujemo

Maja 1986, nakon što je Ivan Stambolić pozvao vladu na razgovore o Kosovu po prvi put od 1981. godine, SANU je izabrala šesnaest uglednih akademika za izradu nacrta memoranduma istražujući uzroke ekonomsko-političke krize i kako se baviti problemima. Planirano je da akademija usvoji dokument pre nego što se predstavi Savezu komunista Jugoslavije i državnim organima. Poslednji nacrt, međutim, dospeo je u „Večernje novosti” u septembru 1986. godine. Novine su napale tekst memoranduma, opisujući ga kao reakcionarni i nacionalistički, ali ga nisu objavile. Počela je zvanična kampanja SR Srbije i pripadnika Saveza komunista Srbije protiv memoranduma.

Memorandum je podeljen na dva dela: „Kriza jugoslovenske privrede i društva” i „Položaj Srbije i srpskog naroda”. Prvi deo se odnosi na ekonomske i političke fragmentacije Jugoslavije koje su usliedile nakon donošenja ustava iz 1974. godine. Drugi deo se odnosi na inferiorni status SR Srbije u SFRJ i položaj Srba u SR Hrvatskoj i na SAP Kosovu.

U memorandumu se tvrdi da je Josip Broz Tito dodatno oslabio Socijalističku Republiku Srbiju podelom teritorije i stvaranjem autonomnih pokrajina Vojvodina i Kosovo, što nije urađena i u ostalim jugoslovenskim republikama.

Zgrada SANU - Printskrin: Google Street View

Memorandum je osudio Savez komunista Jugoslavije, uključujući Slobodana Miloševića, budućeg predsednika Srbije, koji je javno rekao da je memorandum „ništa drugo nego najcrnji nacionalizam”, i Radovana Karadžića, budućeg lidera Srba u Bosni i Hercegovini, koji je izjavio „boljševizam je loš, ali nacionalizam je još gori”.

Uprkos ovim izjavama, Milošević i Karadžić su formirali bliske političke veze sa njegovim piscima kao što su Mihailo Marković, koji je postao zamjenik predsednika Socijalističke partije Srbije, i Dobrica Ćosić, koji je imenovan za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine.

Pripisivati Slobodanu Miloševiću Memorandum kao program za njegovu politiku čista je izmišljotina, ocenio je akademik Vasilije Krestić, jedan od autora knjige "Memorandum SANU, posle 30 godina".

- On (Milošević) je kao i većina njegovih partijskih drugova napao Memorandum i za sve vreme svog vladanja nije našao za potrebno da poseti Akademiju - naveo je Krestić.

Krestić, jedan od autora knjige "Memorandum SANU, posle 30 godina", kaže i da je svima poznato da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila "antikomunističkim spisom", te da zato samo "naivni i neobavešteni mogu posumnjati da je Memorandum služio Miloševiću kao putokaz u politici".

Autorski pečat knjizi koja je danas predstavljena u SANU dao je i pokojni akademik Kosta Mihajlović, a Krestić na optužbe da je Memorandum bio velikosrpski program, odgovara da taj dokument ni po formi, ni po sadržaju, ni po zaključcima i ciljevima nije napisan kao nacionalni program.

- SANU nije pozvana da piše nacionalni program. Svuda u svetu iza takvih programa moraju da stanu države ili vlade. Odluka o Mermorandumu je doneta javno na sednici SANU i nije bilo nikakve tajnosti u odnosu na donošenje tog dokumenta - rekao je Krestić prošle godine.

Napomenuo je tada da je odluka da se Memorandum napiše doneta zato što su mnogi članovi Akademije uvideli da je Srbija posle donošenja Ustava iz 1974. godine zapala u višestruku krizu.

Kako je rekao, Akademija je odlučila da se Memorandumom uključi u politiku, da jednom analizom širokog spektra ukaže na sve probleme pred kojima se našla Srbija i da podstakne njihovo rešavanje.

(Telegraf.rs)