Šta Amerikancima "bode oči" u Srbiji? Kongres izneo zaključak: Sporazum o kupovini oružja sa Rusijom povećava tenzije u regionu

Istraživački tim američkog Kongresa zaključio je da je zainteresovanost Srbije da kupi ruski vazdušni odbrambeni sistem ravno otvaranju ruske vojne baze.

To je samo jedan od zaključaka do kojih je nedavno došla Kongresna istraživačka služba u Americi, telo koje isključivo radi za zakonodavni organ u SAD, pružajući analize komitetima i članovima oba doma bez obzira na njihovu partijsku pripadnost.

Preporučujemo

Od Hojt Jia do Rona Džonsona, od otvorenih pretnji do pune podrške: 11 poseta i poruka američkih zvaničnika u Beogradu

"Novosti" navode da se u tom analitičkom tekstu baca svetlo na odnose Amerike i Srbije i razmatra uloga naše države na Zapadnom Balkanu, njeni pregovori sa EU, ali su u posebnom fokusu relacije Beograda i Moskve. Kako piše list, poseban akcenta dat je radu ruskog centra u Nišu i podršci Kremlja, kako se navodi, "promoskovskim partijama u Srbiji."

- Ovo bi mogle da budu teme od interesa za Kongres s obzirom na to da se Srbija prepoznaje kao važan politički i ekonomski faktor u celokupnoj budućnosti Zapadnog Balkana kao i zbog činjenice da su joj SAD obezbedile pomoć u značajnom iznosu. Kongres će verovatno ostati zainteresovan za razvoj srpsko-kosovskih odnosa koji bi mogli da ograničavaju blisku saradnju SAD i Beograda - navodi se u tekstu, prenose "Novosti".

List piše i da veliko interesovanje istraživačkog tima privlači vojna saradnja Srbije i Rusije, kao i da je primetna "briga" posle kupovine "migova" iz Rusije i najavljenog dolaska još 30 oklopnih vozila da će to učvrstiti veze izmedju dve zemlje, ali se u tom kontekstu posmatra i naš region.

Naročito ih "bode" najavljeno otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera u zavodu "Moma Stanojlović", prenose "Novosti".

Sporazum o kupovini oružja sa Rusijom može da poveća tenzije u regionu-Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Sve u svemu sporazum o kupovini oružja sa Rusijom može da poveća tenzije sa susednim državama posebno sa Hrvatskom i Kosovom i da pokrene trku u naoružanju - navodi se u dokumentu.

Prema navodima lista, takođe se daje presek odnosa Srbije i SAD za koje se kaže da su povremeno bili "klimavi" zbog američkih intervencija u sukobima u BiH i na KiM i priznanja nezavisnoti Kosova, ali se konstatuje da su se izgleda ti odnosi popravili i da danas izgledaju "srdačno".

Što se tiče političkih kretanja u Srbiji, navodi se da i dalje "traju tenzije" između onih koji favorizuju orjentaciju Srbije prema Zapadu i članstvo u EU i nacionalističkih snaga koje predvodi SRS i koje se protive zapadnoj orjentacijii i izražavaju želju da ostanu bliski Rusiji, pišu "Novosti".

U delu koji se odnosi na Kosovo, kako navodi list, podseća se da Srbija nastavlja da isplaćuje blizu 900 miliona spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu kao i EBRD-u, jer se "bivša pokrajina smatra teritorijom Srbije", a dugovi su nastali izmedju 1970 i 1990 godine.

Srbija nastavlja da isplaćuje blizu 900 miliona spoljnog duga Kosova "bivša pokrajina smatra teritorijom Srbije"-Foto: Marko Jovanović

- Iako kosovska vlada nije u iluziji da će Vučić priznati nezavisnost Kosova, ipak se nada da će on mozda biti spreman da napravi neku koncesiju - navodi se u tekstu.

Kako prenose "Novosti", ideja nekih posmatrača bila je da će Beograd naći način da "normalizuje" odnose sa Prištinom bez izričitog priznavanja Kosova, a što bi omogućilo Kosovu da se pridruži na primer Unesku. U dokumentu se navodi i da se tokom leta ove godine pojavila ideja o "regulisanju granice između Kosova i Srbije".

- Između 2001. i 2017. SAD su obezbedile oko 800 miliona dolara pomoći Srbiji za podsticanje ekonomskog rasta, jačanje pravosudnog sistema i promovisanje dobrog upravljanja. Uprkos neslaganjima oko nezavisnosti Kosova i, prema uverenju Vašingtona, mešovitih poruka Srbije oko njenih odnosa sa Moskvom, SAD i dalje podržavaju napore Srbije da se pridruži EU - piše u tekstu.

U tekstu se još navodi i to da mnogi posmatrači prilika u našem regionu smatraju da SAD treba da ožive svoju nekadašnju strategiju aktivnog angažovanja na Zapadnom Balkanu posebno u odnosima sa Srbijom, prenose "Novosti".

(Telegraf.rs)