Zamrznuti konflikt, status kvo i užas bez kraja: Da li Srbiji treba društvo Nagorno-Karabaha, Južne Osetije i Abhazije?

Ukoliko potražimo definiciju "zamrznutog sukoba ili konflikta", možemo doći do objašnjenja - odustati od dogovora, na neodređeno vreme, dok se ne promene prilike i pronađu uslovi da se problem reši. S druge strane, ako potražimo definiciju "statusa kvo", doći ćemo do pojašnjenja da se ovom stanju teži zbog protivljenja potrebi za velikim i često radikalnim promenama. Činjenice ne sumnjivo govore da je Srbiji potrebna baš takva promena u odnosu na rešavanje kosovskog problema. Jer nečinjenje će samo dovesti do one sada već legendarne žargonske rečenice: Poslednji koji izađe, neka ugasi svetlo.

Srbija sada gleda u Trampa: Preostali i najjači adut u borbi za razgraničenje?

Preporučujemo

U svetu postoji više primera zamrznutog konflikta, ovih 5 je najpoznatije:

1. Kiparski sukob između Severnog Kipra i Turske (zamrznut 1974. godine)

Podeljeni Kipar - Foto: Telegraf, Google maps

2. Sukob između vojnih i paravojnih staga u Moldaviji oko Pridnjestrolja (zamrznut od 1992. godine)

Sukob oko Pridnjestrovlja - Foto: Telegraf, Google maps

3. Jermenija i Azerbejdžan oko Nagorno-Karabaha (zamrznut od 1994. godine)

Sukob oko Nagorno-Karabaha - Foto: Telegraf, Google maps

4. Sukob u Gruziji oko Južne Osetije i Abhazije (zamrznut od 2008. godine)

Sukob oko Južne Osetije i Abhazije - Foto: Telegraf, Google maps

5. Rat u istočnoj Ukrajini (od 2014, iako se i dalje vode povremeni oružani sukobi, oni bi mogli da rezultiraju stvaranjem zamrznutog konflikta).

Sukob u Ukrajini - Foto: Telegraf, Google maps

Bez ikakve potrebe da nipodaštavamo ljude, koji žive u navedenim delovima sveta, niti napore tamošnjih vlada da reše navedene sukobe, sigurno da to nije način na koji želimo da se živi u Srbiji. Takođe, ne sme se prenebregnuti da sukob Srba i Albanaca oko Kosova se sada već protegao na vekovni, a da je eskalaciju doživeo devedesetih godina prošlog veka, s tim da je vrhunac nerešenog statusa poslednjih 20 godina, zbog čega su posledice brojne, o čemu će više reči biti u nastavku teksta.

Zato je i Filip Ejdus, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i stručnjak za pitanja bezbednosti za BBC naveo sedam razloga, zašto "zamrznuti konflikt" nije dobra politička opcija:

1. Zamrznuti sukobi uvek prete da prerastu u otvoreni rat.

2. Oni su izvor stalnog konflikta niskog intenziteta.

3. Trajno otvaraju mogućnost intervencije velikih sila i njihovog međusobnog prepucavanja preko leđa i na štetu onih o čijoj sudbini odlučuju.

4. Otežavaju ekonomski razvoj.

5. Postojanje zamrznutog sukoba podstiče stalnu etno-nacionalnu mobilizaciju.

6. Ne doprinose naporima da se razvije pravna država već stvaraju dodatne uslove za korupciju i klijentelizam.

7. Zamrznuti sukobi onemogućavaju državama na čijoj teritoriiji se nalaze ulazak u EU.

Rešavanje kosovskog pitanja je pre svega od interesa za nas same, ističe za Telegraf.rs vojni i politički analitičar Vlade Radulović.

- Tu treba podsetiti i na reči predsednika Vučića, koji je rekao da je došlo vreme, da ukoliko želimo napredak i budućnost, moramo da vidimo gde su nam granice i teritorija koju kontrolišemo - izjavio je za naš portal Radulović.

Vlade Radulović - Foto: mc.rs

On napominje i da zbog budućnosti Srba koji žive na KiM, treba što skorije rešiti status Kosova.

- Činjenica je da ovakav status odgovara onim krugovima, koji se bave kriminalnim radnjama, kako bi nastavili da obavljaju svoje prljave aktivnosti - dodao je ovaj analitičar.

Kod nas se ne radi o zamrznutom konfliktu, jer bi onda barem na jednom delu naše južne pokrajine imali srpsku vojsku i policiju, zato je ovde bolje reći, reč o statusu kvo, kaže za Telegraf.rs, Dragan Đukanović, profesor na FPN i potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

- Status kvo za Srbiju nije dobro rešenje, zato što je potrebno hrabro krenuti sa rešavanjem nekih pitanja, pre svega okončanja normalizije odnosa sa Prištinom. S druge strane, veoma je važno ubrzati evropski put i ekonomski i na svaki drugi način osnažiti našu zemlju - ukazao je Đukanović.

Dragan Đukanović - Foto: Medija centar Beograd

U suprotnom, upozorava Đukanović, dugoročni razvoj bi bio ugrožen i evropska perspektiva bi suštinska bila dovedena u pitanje.

EKONOMSKA CENA NEREŠAVANJA

Tome u prilog govori i analiza Futurističkog instituta iz Beograda, koju smo nedavno objavili: Kosovo - cena nerešavanja.

Ukoliko bi, kao država, odlučili da poništimo sve dosadašnje dogovore, prekinemo buduće i odbijemo, unapred svako rešenje, verovatno ponovo doživljavamo sankcije i ekskomunikaciju iz međunarodne zajednice, zamrzavanje imovine, trenutni prekid donacija i investicija...

Koliko bi to koštalo, nemoguće je reći, ali, poređenja radi, treba pomenuti da su ekonomisti štetu od sankcija uvedenih 1992. godine (čijeg se osnovnog efekta, hiperinflacije, još dobro sećamo), procenili na nekih 125 milijardi dolara.

Prvi deo te cene svakako je sve ono što je vezano za Evropu.

1. Evropska unija je ubedljivo naš najveći trgovinski partner. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2017. godini iznosila je 34 milijarde evra, pri čemu se na uvoz odnosi 19 milijardi evra, dok izvoz roba iznosi 15 milijardi. Učešće EU u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni iznosi 64 odsto. Učešće izvoza u EU u ukupnom izvozu je 66 odsto, dok uvoz iz EU učestvuje sa 62 odsto u ukupnom uvozu roba.

2. EU predstavlja blok zemalja iz kojih dolazi najviše stranih direktnih investicija. Samo u periodu od 2010. godine, oko 70 odsto stranih direktnih investicija poreklom je iz zemalja EU.

3. Ukupan javni i privatni spoljni dug Srbije iznosio je na kraju 2017. godine 26 milijardi evra. Od ovog iznosa, izvori finansiranja iz razvojnih banaka i institucija kao što su EBRD i EIB iznose oko 4 milijarde evra. Sa druge strane, od ukupne bilansne sume domaćeg bankarskog sektora koji je na kraju 2017. iznosio oko 28 milijardi evra, čak oko 70 odsto se odnosi na banke čija su sedišta u zemljama EU.

4. Ukupna strana bespovratna pomoć EU Srbiji je u periodu od 2001. godine do 2015. prema podacima Delegacije EU u Srbiji, iznosila preko 3 milijardi evra i u ukupnim bespovratnim sredstvima učestvuje sa oko 75 odsto.

Foto: Medija tim predsednika Vlade

Drugim rečima, prilično je jasno kakav niz posledica bi nastupio ako se, zbog nerešavanja kosovskog pitanja prekinu, na neodređeno vreme, pregovori o pristupanju EU.

Sledilo bi, redom: Ukidanje pretpristupnih fondova i bespovratne pomoći, pad priliva sredstava po osnovu linija od međunarodnih finansijskih institucija, smanjenje kreditnog rejtinga i povećanje rizika zemlje, rast kamatnih stopa, pad domaćih i stranih investicija, ponovni fiskalni deficit i njegov rast, depresijacijski pritisci, inflatorni pritisci, slabljenje privredne aktivnosti, pad deviznih rezervi, otežana nabavka sirovina, rast nezaposlenosti, ponovo iznad 25 odsto, socijalna nestabilnost, osiromašenje.

U najgorem scenariju, sve ovo bi značilo da bi prosečna plata 2027. godine bila ispod 400 evra, a penzija bi bila na nivou od 220 evra. Samo po osnovu propuštenog rasta, Srbija bi, u sledećih devet godina, do 2027, ostala bez 100 do 110 milijardi evra. Ovakvi ekonomski trendovi imali bi ogroman uticaj i na demografske trendove.

Stanovništvo bi se smanjivalo za oko 40.000 ljudi godišnje, a nije nemoguće zamisliti, na osnovu pomenutih pokazatelja, ni mnogo jače opadanje broja ljudi, što bi dovelo do toga da nas, već krajem sledeće decenije, nema mnogo više od šest miliona.

Takođe, ovo bi uslovilo i smanjivanje prosečnog životnog veka (danas je on u Srbiji 75 godina, a, primera radi, u Sloveniji 81 godinu), nataliteta, a značajno bi se smanjio i broj obrazovanih ljudi, lekara, inženjera, profesora...

Iz svega navedenog se zaključuje da bi odlaganje rešavanja problema Kosova dovelo do nastavka agonije. S tim u vezi treba podsetiti i na jednu nemačku poslovicu: Bolje užasan kraj, nego užas bez kraja.

VIDEO: KFOR izvodi vežbe, konvoj vozila prolazi kroz Kosovo

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)