Srbi nisu "mali Rusi": Istraživanje pokazalo koliko nam je puta Moskva okrenula leđa

U Srbiji vlada mišljenje čak i kod proevropski i američki orijentisanih građana da će ih uvek posmatrati kao "male Ruse" zbog zajedničkog etničkog i verskog nasleđa dve zemlje, pa se stiče utisak da je većina stanovništva ujedinjena u uverenju da ih Zapad nikad neće prihvatiti, pokazalo je istraživenje koje je objavio Vuk Vuksanović, doktorand međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije.

Šta se krije iza navoda da su Tramp i Putin postigli dogovor o podeli Kosova? Oglasila se zvanična Moskva, evo šta je u pitanju

Preporučujemo

U izveštaju iz aprila 2018. godine, "Da li se zapadni Balkan suočava sa strašnom ruskom olujom" Marka Galeotija, Srbija je opisana kao potencijalni "trojanski konj" Evropske unije, dok je bivši komandant savezničkih savezničkih snaga NATO, Vesli Klark, spomenuo "proruske Srbe" i zaključio da  Amerika i Evropska unija moraju da deluju po tom pitanju.

S druge strane, srpski zvaničnici često u svojim izjavama naglašavaju jake prijateljske i savezničke veze sa Rusijom.

Srpski ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, tokom posete Moskvi u junu naglasio je da su "Rusija i Srbija tradicionalni prijatelji i saveznici", predsednik Vučić boravio je na proslavi pobede u Drugom svetskom ratu na paradi u Moskvi, a srpske oružane snage su učestvovale u trilateralnim vojnim vežbama zajedno sa svojim ruskim i beloruskim kolegama.

Predsednik Srbije prisustvovao je Paradi pobede u Moskvi na poziv Vladimira Putina-Foto: Tanjug/AP

Bez obzira na to, istraživanje pokazuje, pogrešno je Ruse nazvati saveznicima Srba.

Prema rečima Vuksanovića, prijateljske veze između Srbije i Rusije datiraju od podrške Rusije u oslobođenju od turske imperije koja je okupirala Balkan, dok neki podaci pokazuju da su  moderni odnosi počeli sa ruskim savezom sa Srbijom u Prvom svetskom ratu.

Tako Srbi imaju razloga da budu zahvalni Rusiji - obnavljanje srpske državnosti u 19. veku se verovatno ne bi desilo bez ruske podrške. Ipak, tu je bilo puno dvosmislenosti i nelogičnosti. Srbi su pokušali da obezbede rusku podršku bez ugrožavanja njihove autonomije, dok je Rusija često bila frustrirana srpskom neposlušnošću, kao što je slučaj sa dinastijom Obrenović, koja često nije bila voljna da koordinira svoju spoljnu politiku sa Rusijom. Moskva je bila naročito neodlučna da podrži Beograd iz straha da će biti uvučena u veliki konflikt moći, kao što bi se eventualno dogodilo 1914. godine.

Prijateljske veze između Srbije i Rusije datiraju od podrške Rusije u oslobođenju od turske imperije-Foto: Tanjug/Jaroslav Pap, AP

Između dva svetska rata, Kraljevina Jugoslavija, pod rukovodstvom srpske dinastije Karađorđevića, bila je protiv Nemačke i Sovjetskog Saveza. U eri hladnog rata, želja jugoslovenskog komunističkog čoveka Josipa Broza Tita za nezavisnost od Moskve dovela je 1948. na slavnu podelu Titova i Staljina.

20. vek se nije pokazao manje komplikovanim. Srbija, nezavisno i kao deo novoformirane Jugoslavije, dokazala je da je jednako sposobna da se pridruži zapadnim silama.

Tokom jugoslovenskih ratova, Rusija se često predstavljala kao podrška Miloševićevom režimu, što je bilo netačno. Boris Jeljcin je prezirao Miloševića zbog podrške neuspešnom komunističkom državnom udaru protiv Gorbačova, nakon čega je na vlast došao Jeljcin.

Tokom jugoslovenskih ratova Boris Jeljcin je bio protivnik Miloševićevog režima-Foto: Wikimedia/ITAR-TASS

Intervencija NATO Alijanse na Kosovu 1999. godine predstavljala je prekretnicu ruske spoljne politike, a ne zbog simpatija prema Srbiji. Za Moskvu je intervencija bila jasan znak da je izgubila status velike sile, pošto je NATO ignorisao i zaobišao veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U međuvremenu, posle pada Miloševića, vlasti su sumnjičavo gledale na neutralan stav tokom anti Miloševićeve revolucije. Nedugo posle pada Miloševića glavni sagovornik Rusije u bivšoj Jugoslaviji bio je režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori, pa bi bilo pogrešno tvrditi da je postojao dugogodišnji dogovor između Beograda i Moskve.

U tom smislu, razvoj Moskve sa bliskim vezama sa Beogradom tokom protekle decenije ne treba posmatrati kao obnovu starog saveza, već kao proizvod čisto moderne spoljne politike Putina.

Posle pada Miloševića, vlasti su sumnjičavo gledale na neutralan stav tokom anti Miloševićeve revolucije-Foto: Profimedia

Jedan značajan primer je podrška Moskve po pitanju Kosova i suvereniteta Srbije, što je zapravo odgovaralo interesima Rusije. Podržavajući Srbiju po pitanju Kosova, Kremlj smatra da dobija podršku i uticaj na Balkanu

Podržavajući Srbiju, Rusija pokušava da ponovo potvrdi svoj status globalne sile - status koji smatra da je Zapad pogrešno negirao, navodi se u istraživanju.

(Telegraf.rs/The American Interest)