Na jednu zamerku iz EU svi u regionu ćute, ali će nam šamar lupiti već sledeće nedelje

 ≫ 
  • 7

U poslednjem izveštaju o napretku država Zapadnog Balkana u evropskim reformama, Srbiji su zamerke upućene zbog vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom. Njima se pak sugeriše da se se više angažuju u dijalogu sa Beogradom i sprovođenju svih postignutih sporazuma, od BiH se tražilo da hitno promene izborno zakonodavstvo, Crnoj Gori se zamerao napredak u području slobode izražavanja, a malo ko zna da Evropska komisija (EK) svima zajedno lupa packe zbog procesuiranje ratnih zločina ili kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih.

Da li treba promeniti format dijaloga Beograda i Prištine: Ovo je stav Brisela

Tema spore primene mehanizama tranzicione pravde mogla bi da se nađe pred državnicima regiona već sledeće nedelje, kada će 10. jula u Londonu biti održan Samit o Zapadnom Balkanu u okviru „Berlinskog procesa“ na kome će Srbiju predstavljati premijerka Ana Brnabić.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Pojedinačno, packe se Srbiji upućuju jer "treba da dokaže čvršću obavezu na svim nivoima u oblasti procesa pomirenja, da neguje međusobno poverenje i pomirenje, da uspostavi atmosferu pogodnu za smislenu regionalnnu saradnju i da na efikasan način oslovi sva pitanja vezana za ratne zločine, kao i da postoje izjave date od strane visokih zvaničnika i delovanja državnih tela koje mogu značajno da doprinesu stvaranju te atmosfere.

Kosovu zato što treba njihova "međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošću i pomirenje, koja je osnovana kako bi se pozabavila teškim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba na Kosovu, nije uspela da razvije strategiju tranzicione pravde i u suštini je prestala sa radom“.

Kada je Crna Gora u pitanju, "potrebno je da se pojačaju napori za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina, a da CG mora da primeni proaktivan pristup kako bi se istražili, procesuirali, osudili i kaznili odgovorni za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima“.

Premijeri Albanije, BiH, Srbije, Makedonije, Kosova i Crne Gore Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije

Od preostalih post-jugoslovenskih država, pozitivno su ocenjene samo Bosna i Hercegovina i Makedonija kada je reč o procesuiranja ratnih zločina.

Hrvatska je, kao članica EU, ostala pod  radarom,  zbog čega joj je i data uloga ključnog aktera u kreiranju pomirljive atmosfere i završetka ovog procesa.

Da bi se nastavilo sa kredibilnim procesom proširenja EU, ali i uspostavljanjem jasnog vlasništva nad procesom pomirenja u regionu, neophodno je, kako piše u Strategiji, "da lideri iz regiona trebaju da predvode primerom, izbegavaju i osuđuju sve izjave ili akcije koje bi pogoršale međuetničke tenzije i da trebaju aktivno da kontriraju nacionalističkim narativima".

- U EU nema mesta za zapaljivu retoriku, a kamoli za glorifikovanje ratnih kriminalaca sa bilo čije strane… Proces tranzicione pravde je nedovršen - zaključuje se u dokumentu u kome se dodaje da dobrosusedske odnose treba ojačavati putem inicijativa za regionalnu saradnju.

Lideri Zapadnog Balkana Foto: Vlada Srbije

Ključne inicijative kojima je cilj upravo procesuiranje ratnih zločina, otkrivanje pozadine nestalih osoba, uvećanja saradnje u oblastima edukacije, kulture, omladine i sporta, svakako su nedavno oformljena Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) - koji su krajem juna bili jedni od organizatora Trećeg regionalnog foruma mladih u Novom Sadu čiji je generalni pokrovitelj bila Ana Brnabić, i Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriju nekadašnje SFRJ (REKOM).

Prva organizacija je jedan od najvidljivijih i najopipljivijih rezultata Berlinskog procesa, dok drugu EU vidi kao jednu od najvažnijih indikatora pomirenja na zapadnom Balkanu.

Očekuje se da Deklaracija o osnivanju REKOM-a, prema njihovim najavama, bude potpisana od strane premijera Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore na predstojećem Londonskom samitu, što je prvi put da se pomirenje direktno imenuje kao kamen temeljac buduće saradnje zapadnobalkanskih zajednica u okviru Berlinskog procesa. Njima bi uskoro trebalo da se pridruže preostali lideri država Zapadnog Balkana.

VIDEO Srbi će biti u EU, ali je pitanje da li će biti kao narod ili kao država: Šormaz o najvećem problemu društva

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sudija

    3. jul 2018 | 17:38

    A kako Htvatsku tako brzo primise bez uslovljavanja i protjerivanja pola miliona Srba , mogu li to da objasne osim saradnje sa Hitlerom u II svjetskom ratu.

  • Branko

    3. jul 2018 | 18:02

    Dosta vise te EU i maltretiranja i kolonizovanja Srbije. Neka gledaju sta rade Hrvati. Sta je sa 200000 proteranih Srba u Oluji, crne kosulje, za dom spremni,Tompson... Kosmet da ne pominjem.

  • Ocajno pero

    3. jul 2018 | 18:05

    Samo neka odugovlace i "lupaju" nam samare. Na kraju balade mi cemo zavaliti njima jednu zausku da ce im vilica pasti na peron, jer ko se zadnji smeje najsladje se smeje.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA