Promena administrativne linije između Srbije i Kosova na međunarodnoj konferenciji: Predlog Jelene Milić za normalizaciju odnosa
Predlog ima u vidu nove regionalne okolnosti poput činjenice da su Albanija i Crna Gora u NATO, a Makedonija na dobrom putu, tako da su nekadašnji strahovi o domino-efektu koje bi korekcija administrativne linije Srbije i Kosova izazvala na Balkanu sada neutemeljeni - kazala je Milićeva
Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda sačinio je predlog o korekciji administrativne linije između Srbije i Kosova, što bi bio podsticaj za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, imajući u vidu da su pregovori u sadašnjem formatu pod okriljem EU u potpunom ćorsokaku. U studiji CEAS ocenjuje se i da bi napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova unapredio saradnju zemalja Zapadnog Balkana u oblastima bezbednosti i odbrane.
Pregovori o korekciji administrativne linije između Srbije i Kosova bili bi organizovani u formatu pod okriljem Zapada, a odmah bi usledilo usvajanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, navodi se u studiji "Priča sa zapadne strane".
Prema predlogu CEAS, linija razgraničenja Srbije i Kosova "manje više bi išla duž sadašnje četiri opštine na Severu Kosova (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) naseljene pretežno srpskim stanovništvom".
Direktorka CEAS Jelena Milić ukazala je da CEAS ne predlaže razgraničavanje po etničkoj liniji i da ne uključuje tri opštine na jugu Srbije, već samo četiri na severu Kosova.
- Predlog ima u vidu nove regionalne okolnosti poput činjenice da su Albanija i Crna Gora u NATO, a Makedonija na dobrom putu, tako da su nekadašnji strahovi o domino-efektu koje bi korekcija administrativne linije Srbije i Kosova izazvala na Balkanu sada neutemeljeni - kazala je Milićeva.
Pregovori o korekciji administratvine linije, navodi CEAS, mogu se realizovati u okviru šireg formata u prisustvu Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske na kome bi se rešavali i granični sporovi Srbije sa BiH i Hrvatskom kao, eventualno, i neki drugi, i druga otvorena pitanja koja su posledice raspada SFRJ i ratova devedesetih, a pre svega pitanja nestalih i nastavka regionalne saradnje u sprovođenju mehanizama tranzicione pravde.
U studiji se ocenjuje da bi napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova unapredio saradnju zemalja Zapadnog Balkana u oblastima bezbednosti i odbrane, što je izuzetno bitno u svetlu novih regionalnih i globalnih izazova i pretnji, od potencijalnog novog izbegličko-migracionog talasa, do rastućeg malignog uticaja Rusije u regionu.
Svako unapređenje regionalne saradnje u ovim oblastima smanjuje i efekte prelivanja njihovih eventualnih posledica ka EU i NATO, navodi CEAS i dodaje da je predlog "najbrži potencijalno ostvariv scenario, kompatibilan sa polaznim principima razloga NATO vazdušne kampanje protiv bivše Savezne Republike Jugoslavije i razlozima prava na ostvarivanje novog statusa Kosova koji bi, između ostalog, doprineo smanjivanju geopolitičkih pukotina između istočnog i južnog krila NATO".
CEAS smatra da bi SAD, kao ključna zemlja članica NATO, spremnošću na podršku pristupu iznetom u studiji pokazale "svoju standardnu sposobnost kreiranja novih naprednih okolnosti na terenu, beskompromisnost prema Kremlju, podršku EU, a pre svega zrelost u razmatranju jačanja kohezije NATO, bez velikih političkih i finansijskih ustupaka".
(Telegraf.rs/Beta)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
kosta
Treba podrzati sve sto vodi normalizaciji odnosa
Podelite komentar
Beka
Promena adminastrativne linije bi mogla da bude resenje. Ona nije predlozena zato sto bi bila etnicka, vec iskljucivo zbog bezbednosti srpskog zivlja.
Podelite komentar
Bojan
Sad je samo pitanje ko joj je dao te informacije i ko to planira da deli Kosovo.
Podelite komentar