Karadžić i Mladić zatvorske kazne služe u Srbiji? Država pred Savetom bezbednosti ponudila garancije za njih

Žalbeni postupak u predmetu Radovana Karadžić trebalo bi da bude okončan do kraja godine, a u predmetu Ratka Mladića do kraja 2020, najavili su danas glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc i predsednik suda Teodor Meron pred Savetom bezbednosti UN.

Balkanske zemlje hoće da budu zajedno i u miru: Vulin na vojnoj vežbi u Grčkoj (FOTO)

Preporučujemo

- Posle izricanja drugostepene presude u predmetu Šešelj, preostala su samo tri predmeta. Predviđeno je da žalbeni postupak u predmetu Karadžić bude okončan do kraja 2018. godine, dok se za suđenje u predmetu Stanišić i Simatović i žalbeni postupak u predmetu Mladić očekuje da budu okončani do kraja 2020. Tada bi preostao samo eventualni žalbeni postupak u predmetu Stanišić i Simatović - rekao je Bramerc.

Govoreći o traganju za nestalim osobama u bivšoj Jugoslaviji, Bramerc je napomenuo da su mnogi akteri preuzeli inicijativu da pokrenu to pitanje s Tužilaštvom i da zatraže njegovu pomoć.

- Hitno su potrebni napori kako bi se ojačalo traganje za nestalim osobama. Deset hiljada porodica sa svih strana, još ne zna sudbinu svojih voljenih - istakao je Bramerc i najavio uključivanje Međunarodniog komiteta Crvenog krsta.

On je, međutim, rekao da su "vlasti dale mnogo obećanja za podršku tom radu koja ostaju samo na papiru" i poručio da je "politička volja potrebna kako bi se stvorili uslovi da svedoci pristupe s informacijama".

Glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc-Foto: Tanjug/AP

- Potraga za nestalim osobama predstavlja humanitarni imperativ. Vreme je da političke vlasti preuzmu odgovornost za svoja obećanja i da pokažu hrabrost i ostave po strani sve druge faktore - poručio je Bramerc.

O aktivnostima Mehanizma govorio je i predsednik Mehanizma Teodor Meron, koji je podsetio da je žalbeni pretres u predmetu Šešelj održan 13. decembra 2017, a drugostepena presuda 11. aprila ove godine.

Mehanizam je pomogao nedavno osnivanje Informativnog centra o MKSJ u Sarajevu i namerava da podrži slične inicijative u budućnosti, rekao je Meron.

KUBUROVIĆ: NEMA OTVORENIH PITANJA SA SUDSKIM MEHANIZMOM U HAGU

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da očekuje da će se saradnja između Srbije i naslednika Haškog tribunala i ubuduće odvijati bez problema i da Srbija omogućava i haškom Tužilaštvu slobodan pristup svim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima.

U fokusu saradnje, kako je ukazala, jeste predmet protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, gde je Tužilaštvo MMKT u dva zahteva zatražilo 1.677 dokumenata na više hiljada strana.

Odgovarajući na zahtev, Srbija je od sudskog veća Mehanizma za tu dokumentaciju zatražila primenu zaštitnih mera, kao i za pripadnike službi bezbednosti koji treba da svedoče u tom postupku, a koje je već oslobodila od dužnosti čuvanja državne i službene tajne, navela je Kuburović.

Ministarka pravde Nela Kuburović-Foto: Tanjug/UNITED NATIONS

- Sudbina i način upotrebe arhiva Haškog tribunala povezano je i sa pitanjem formiranja informacionih centara u državama bivše Jugoslavije. Iako je Srbija prilikom posete predsednika Mehanizma Karmela Agijusa Beogradu, pokazala spremnost u vezi sa osnivanjem takvog centra, i odredila predstavnika mešovite radne grupe, koju bi pored srpske strane činili i predstavnici MKTJ (Tribunala) do danas ni posle dve urgencije nije dobila odgovor u vezi sa daljim koracima osnivanja Centra - rekla je ministarka.

Kada je u pitanju predmet protiv dvoje radikala, Petra Jojića i Vjerice Radete, koji haško tužilaštvo tereti za zastrašivanje svedoka u postupku protiv Vojislava Šešelja, Kuburović je ponovila da postoji potpuna spremnost Srbije da preuzme taj slučaj od Mehanizma, napominjući da je u interesu Srbije da ga procesuira.

Što se tiče konstatacije haškog tužioca da "Srbija ne procesuira svoje visokorangirane funkcionere", ministarka je rekla da je veliki broj njih već osuđen pred Haškim tribunalom, kao i da "praksa haškog suda kod oslobađanja okrivljenih lica svakako utiče na kriterijume i standarde kod progona od strane srpskih organa".

Međunarodni sud pravde u Hagu-Foto: Telegraf.rs

- Nemogućnost procesuiranja ratnih zločina počinjenih nad Srbima na području Kosova i Metohije direktna je posledica konstantnog odbijanja Prištine da sarađuje sa Beogradom i odgovori na zahteve Tužilaštva za ratne zločine, što je potvrđeno i u Izveštaju Tužioca - podsetila je ministarka pravde.

SB OSUĐENIMA U HAGU DA OMOGUĆI SLUŽENJE KAZNE U NJIHOVIM ZEMLJAMA POREKLA

Članovina SB je naznačila da Srbija ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina bez obzira na nacionalnu pripadnost počinalaca najtežih krivičih dela protiv čovečnosti, ukazujući da uspeh u procesuiranju zavisi i od regionalne saradnje, koja je, kako je rekla, trenutno najitenzivnija sa BiH.

- Tokom 2017. i 2018. godine, presude sudova BiH su priznate u sedam slučajeva, a na osnovu njih su srpski sudovi izrekli kazne zatvora u ukupnom trajanju od 104 godine. Svi osuđeni su Srbi. Jedan predmet čiji postupak za priznanje presude je u toku (Novak Ðukić) ne može se smatrati dovoljnim kako bi se osporila dobra saradnja sa BIH, kako je to navedeno u Izveštaju - napomenula je Kuburović.

Kada je reč o saradnji sa Hrvatskom, ona je podsetila da su formirane Komisije, koje imaju zadatak imaju razmenu spiskova lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine, kao i izradu bilateralnog ugovora o rešavanju pitanja procesuiranja ratnih zločina.

Ratko Mladić i Radovan Karadžić-Foto: Profimedia/AFP

- Prva komisija je na sastanku 26. aprila razmenila spiskove i dogovorila modalitete buduće saradnje. Očekujemo da će i druga Komisija početi s radom tokom sledećeg meseca - rekla je Kuburović, napominjući da je to bitan korak u rešavanju bilateralnih otvorenih pitanja.

Ona je ponovila inicijativu Srbije da SB osuđenima u Haškom tribunalu omogući služenje zatvorske kazne u zemljama njihovog porekla i izrazila spremnost države za pružanje garancija da će u slučaju njihovog upućivanja da nastave izdržavanje kazne u Srbiji, obezbediti sve mere i prihvatiti međunarodni nadzor.

VIDEO: Do sada neviđene fotografije srpskih optuženika Haškog tribunala

(Telegraf.rs/Tanjug)