Kako se vodi tajna diplomatija oko Kosova?
Kako su preneli štampani mediji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je radni dokument u vezi sa rešavanjem kosovskog problema poznatiji kao "američki paket" i ocenio ga nedostojnim pažnje i neprihvatljivim za našu zemlju, tako da sa njim nije ni hteo da upoznaje javnost. Ovaj "paket" je, kako su objavile "Novosti", na Andrićev venac stigao neformalnim diplomatskim kanalima u vidu "non pejpera". U tom smislu se i postavlja pitanje, kako se uopšte vodi tajna diplomatija?
Priština ni(je) prekinula tehnički dijalog: Evo šta kažu u Briselu
U javnosti se govorilo o sastanku zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) o rešenju kosovskog problema, na kome je navodno zauzet stav Zapada o ovom pitanju. Međutim, evropski zvaničnici nisu prilikom poseta Beogradu potvrdili održavanje ovog sastanka. To je između ostalog rekao i Ginter Krihbaum posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ipak, nije ni za očekivati da se o svim sastancima govori pred kamerama.
S obzirom na to da je rešavanje kosovskog pitanja od krucijalnog značaja za državu Srbiju, ne čudi što se neke stvari dešavaju van vidokruga javnosti, jer se radi o jako osetljivom pitanju. S tim u vezi, i teorija diplomatije poznaje "probne kontakte" koji su u mnogim situacijama ostvareni i pokazali se korisnim sredstvom za kasnije rešavanje "otvorenih pitanja".
Naime, u mnogim slučajevima "publicitet" pregovora je "loš saveznik" ishodu pregovaranja. Često je potrebno javnosti saopštiti rezultate pregovora tek onda kada stvarno dođe do "opipljivog rezultata" ili "proboja" ili nekog konačnog rezultata u pregovorima.
Opozicija u mnogim zemljama koristi ovakve pregovore za optužbe na račun vlasti, a ovde se najčešće koriste kritke "o zanemarivanju" ili o "izdaji" nacionalnih i vitalnih interesa, što je često samo za domaću upotrebu.
U većini demokratskih zemalja tajne pregovore nije ni moguće voditi do kraja tajno, jer postoji obaveza o izveštavanju zakonodavnih tela o "toku" pregovora. Ipak, u demokratskim državama tajni razgovori i pregovori ili opšte tajna diplomatija je imala i još uvek ima dominantno mesto, kao metod vođenja diplomatije i pregovaranja.
"Neformalni" kontakti i razgovori danas predstavljaju važno sredstvo i metod diplomatskog komuniciranja.
U tom smislu, potražili smo i odgovor kako je "non pejper" stigao do Predsedništva Srbije.
- Postoji taj mehanizam tajne diplomatije i u okviru njega dve strane dogovore metodologiju razgovara, kao i metodologiju razmene informacija. Radi se o ovlašćenim predstavnicima jedne i druge strane, koji su takođe, po pravilu diskretni. Uobičajno je da su to ili diplomatski kanali ili specijalni izaslanici - objašnjava za Telegraf.rs, Zoran Milivojević, karijerni diplomata.
Prema njegovim rečima, taj diplomatski kanal može ići preko jednog od ambasadora zemalja Kvinte.
- Onda on to saopšti ili donese dokument - napomenuo je Milivojević.
Takođe, poruke se mogu preneti preko osoba od poverenja, odnosno ljudi koji su u neposrednom okruženju dve strane koje o nečemu razgovaraju.
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Miloš
Ljudi to je rešena stvar odavno, ne pitamo se više mi tu ništa... dok ne dođe neko povoljnije vreme na svetskoj sceni
Podelite komentar