Malo realnih obećanja i mnogo nejasnih fraza: Ovo je pet najvažnijih poruka sa samita u Sofiji
Sajt "Politiko" posle završenog Samita EU - Zapadni Balkan u Sofiji, naveo je da je iz Sofije poslato pet važnijih poruka, a sastanak evropskih lidera uporedio je sa "dva partnera koja su objavila da i dalje žele da budu verena, iako se jedan od njih sada pretvara da ga je teško osvojiti".
Podsećajući da su pre 15 godina, na samitu u Solunu, lideri EU rekli svojim kolegama sa Zapadnog Balkana da svi treba da budu zajedno, a da bi njihove zemlje mogle jednog dana da se pridruže EU, "Politiko" ukazuje da je dosad samo jedna od tih država, Hrvatska, postala članica bloka.
Sada, navodi portal, uznemirena rastućim uticajem Rusije, Turske i drugih zemalja na evropskom jugu, EU je vratila Zapadni Balkan na dnevni red i održala samit u bugarskoj prestonici u pokušaju da ponovo uspostavi odnose sa državama tog dela kontinenta.
Skup se, ukazuje "Politiko", završio "toplim rečima" predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera i bugarskog premijera Bojka Borisova o jačanju odnosa sa regionom, i u okviru njega, ali je francuski predsednik Emanuel Makron uputio poruku sumnje institirajući da bi EU trebalo prvo da se usredsredi na reformu same sebe, pre nego što se upusti u nove avanture s proširenjem.
Takođe, dodaje portal, bojkotovanje samita španskog premijera Marijana Rahoja zbog prisustva predstavnika Kosova, čiju nezavisnost Španija i još četiri evropske zemlje ne priznaju, bio je podsetnik na druge podele nad regionom.
Kao prvu od pet poruka sa samita u Sofiji, "Politiko" navodi: "Buduće članice EU? Sve je u perspektivi".
Naime, kako objašnjava, u deklaraciji usvojenoj na samitu izražena je "nedvosmislena podrška" evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali je ta fraza, ocenjuje portal, "namerno nejasna".
Kako dodaje, u tekstu iz Soluna navedeno je da je "budućnost Balkana u EU", ali tako jasna izjava nema više univerzalnu podršku članica EU.
- Određen broj vlada nije ubeđen da sve zemlje u regionu pripadaju njihovom klubu. Oni takođe strahuju od reakcije glasača, jer je protivljenje proširenju značajno poraslo u proteklih 15 godina - dodaje "Politiko".
Evropska komisija je dala preporuku da se otpočnu pregovori o članstvu sa Albanijom i Makedonijom, ali ključni lideri EU nisu bili spremni da taj stav podrže u Sofiji, ističe portal.
Kako navodi, Makedonija mora da reši dugotrajni spor sa Grčkom oko imena, a Albanija je pod pritiskom da se snažnije obračuna sa organizovanim kriminalom i nelegalnim migrantima.
Treća poruka samita, navodi "Politiko", jeste da se niko neće pridružiti Uniji u skorije vreme.
Junker je prošle godine nagovestio da bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu članice bloka do 2025. godine, ali portal ukazuje da taj datum nije dobro prošao među vladama EU, koje smatraju da su njime pokrenuta nerealna očekivanja u regionu.
- Ne mislim ništa o tom određenom datumu. Članstvo mora biti zasnovano na činjeničnom napretku. Nije reč o vremenskom horizontu, reč je o tome šta je postignuto - u vladavini prava, u borbi protiv korupcije i drugim uslovima kao što su granični sporovi - rekla je Merkel na pitanje šta misli o datumu koji je odredio Junker.
A kada je reč o graničnim sporovima, "Politiko" kao četvrti zaključak navodi da se nastavlja "kosovska zagonetka".
- Ironično, jedna od država koja zadaje najviše glavobolja Zapadu na Balkanu, ne bi ni postojala bez intervencije Zapada - ocenjuje "Politiko".
Kako dodaje, činjenica da pet zemalja EU ne priznaje nezavisnost Kosova, dodatno opterećuje međunarodne skupove.
Portal primećuje da se u u deklaraciji iz Sofije koristi termin "partneri" kako bi se izbeglo da se uznemire oni koji Kosovo ne smatraju državom, kao i da su, iz sličnih razloga, lideri Zapadnog Balkana predstavljeni na samitu bez titula kao što je "predsednik".
- EU je jasno stavila do znanja da ni Kosovo, niti Srbija nemaju šanse da uđu u blok dok ne reše svoje razlike. Ali je to veoma tvrd orah za lomljenje - ocenjuje "Politiko", te ističe da mnogi Srbi smatraju Kosovo ne samo delom svoje teritorije, već i kolevkom svoje nacije.
Portal, takođe, navodi da bi se predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočio sa reakcijom nacionalista, ukoliko bi pristao da prizna njegovu nezavisnost.
Petu poruku sa samita, "Politiko" opisuje rečima: "Žao mi je Bojko, nije Slovačka".
Kako navodi, domaćin samita bugarski premijer Bojko Borisov usprotivio se stavovima zapadnih zemalja prema Balkanu.
On je rekao da ako bi ceo Zapadni Balkan bio jedna zemlja, njegov BDP bi bio 96 milijardi evra, isto kao i BDP Slovačke, dok bi njegova populacija bila manje od rumunske.
- Da li je to veliki strah? Da li je to ono što preti Evropskoj uniji - upitao je Borisov na završnoj konferenciji za medije.
Tusk je, međutim, osetio da mora da istakne da je istorija Balkana mračnija i složenija od slovačke istorije, dodaje "Politiko:
- Kada je reč o nevoljama po glavi stanovnika, Zapadni Balkan je mnogo veći od, na primer, Nemačke i Francuske zajedno - rekao je Tusk.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Neko se baš potrudio da ukrasi ovaj automobil: Ovo je jelka na četiri točka
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.