Balkansko bure baruta koči Srbiju na putu ka EU: Ništa od proširenja dok se ne reše problemi u regionu

Izveštač iz Brisela italijanskog lista "Republika" Alberto D'Arđenio tvrdi da je predsednik Francuske Emanuel Makron u pravu kada tvrdi da pre nego što se EU dalje proširi, mora biti reformisana, ali da posle reforme niko ne bi imao ništa protiv integracije Zapadnog Balkana u Uniju.

Ko ima najskuplji, ko najveći, a ko najstariji avion u regionu: Evo u kojim letelicima se voze predsednici na Balkanu (FOTO)

Preporučujemo

"Dojče vele" prenosi da je D'Arđenio u autorskom tekstu za nemački dnevnik "Velt" pod naslovom "Ma kakvo proširenje EU!" naveo da bi "2025. godine Evropska unija mogla da se sastoji od najmanje 31 partnera - ako tada uopšte još bude postojala".

- Srbija i Crna Gora već pregovaraju o pristupu, a Albanija i Makedonija bi uskoro mogle da počnu s tim (...) i na kraju bi na red mogli da dođu Kosovo i Bosna. Iako bi neke prestonice više volele da se taj proces malo uspori, u principu niko u Evropi nema ništa protiv da se zemlje Zapadnog Balkana integrišu - ocenjuje D'Arđenio.

On dodaje da su "još uvek sveža sećanja na krvavi rat u regionu posle sloma Jugoslavije, baš kao i zategnuti odnosi koji i dalje postoje među tim zemljama".

Foto: Wikimedia / Peter Denton

Autor podseća da je francuski predsednik Makron rekao da nije za pristupanje novih zemalja EU pre reformisanja Evropske unije, iako njega "niko ne može da optuži da je protivnik Evrope".

- Baš kao što niko ne može da zamisli da prepusti balkanske zemlje njihovim istorijskim svađama umesto da ih dovede u Evropu. Jer Evropska unija ima 28 članica i već sada njome ne može da se upravlja - naveo je D'Arđenio.

On je podsetio da se "severna i južna Evropa već godinama bezuspešno spore oko reforme evra".

- Zapadna i Istočna Evropa ne mogu da se slože oko teme zvane doseljavanje, a ni da smisle nikakvu ideju koja bi mogla da oživi evropsku integraciju. Takvi sporovi prouzrokuju tromost EU i vode u stagnaciju koju je izazvao populizam koji se širi svuda po kontinentu - ocenio je D'Arđenio.

Foto: Profimedia/AFP

Italijanski novinar je naveo da se "u toj borbi u suštini radi o mnogo više toga, naime, o budućem identitetu Evrope: hoće li on ostati veran liberalnoj demokratiji ili neliberalnim demokraturama koje su se već pojavile u pojedinim zemljama?"

- Makron je jedini šef vlade (države) koji i dalje hoće da reformiše Uniju, koji otvoreno govori o tome da bi ona trebalo da spram svojih građana dobije novu suverenost i da bude vredna poštovanja. Razumljiv projekat, koji, doduše nailazi na određeni otpor njegovih kolega - pa i (nemačke kancelarke) Angele Merkel, a mora da se bori i sa političkom slabošću svojih prirodnih saveznika na tom krstaškom pohodu: Italije i Španije - napisao je autor.

D'Arđenio je naveo da je Makron u pravu u pogledu reforme "i to bar tako da se ukine mogućnost veta pojedinih članica i uvede većinsko odlučivanje, jer će inače upravljanje EU postati nemoguće".

Foto: Tanjug / AP

- Ali, pre nego što se počne sa prijemom balkanskih zemalja, koji bi mogao da traje dobrih sedam ili osam godina, ova reforma pre svega evra i migracione politike morala bi da bude spremna do početka 2019. godine - naveo je on.

On je ocenio da "to naglašavaju svi, ali s izuzetkom Makrona niko nema hrabrosti da u to zaista poveruje".

-Umesto toga, lideri se radije upuštaju u kratkoročne političke igre i neće da se upuste u pravu viziju budućnosti. Aktuelni rukovodeći politički sloj Evrope mora konačno da posle mnogo reči pređe i na dela, inače rizikuje da bude oduvan sa političke karte kontinenta. A to bi značilo kraj ove Evropske unije - zaključio je novinar.

(Telegraf.rs/Tanjug)