Da li nam je Makron ukrao 2025. godinu?

EU ne treba da prihvati nijednu novu članicu! Snažno je u javnosti odjeknula ova izjava predsednika Francuske Emanuela Makrona, prilikom obraćanja u Evropskom parlamentu. Novi evropski vođa, kako ga danas nazivaju uticajni mediji širom Starog kontinenta, kazao je da Evropska unija ne treba da prihvati nijednu novu članicu sve, dok se taj blok dublje ne integriše i ne sprovede temeljne reforme. Kada je pre nešto više od dva meseca predstavljena Stategija o proširenju Unije na Zapadni Balkan, u kojoj je Srbija, uz Crnu Goru, prepoznata kao vodeća u procesu pristupanja, pojavila se nova nada da ćemo 2025. godine stići na sada već davno zacrtan cilj. Da li nam je Makron svojim stavom još više udaljio ciljnu liniju?

Srbija napredovala! Ključni vladavina prava i odnosi sa Kosovom: Izveštaj Evropske komisije o napretku u pregovorima o članstvu

Preporučujemo

Makron je rekao poslanicima Evropskog parlamenta, ali i celoj Evropi, da želi da zemlje Zapadnog Balkana ostanu "usidrene" na evropskom projektu, ali da sada nije vreme da se bilo koja nova članica primi.

- Podržaću proširenje samo nakon produbljenja i reforme naše Evrope - kazao je Makron.

Foto: Tanjug/AP

Ova njegova izjava došla je kao hladan tuš posle brojnih uveravanja zvaničnika da Srbiju i Zapadni Balkan treba integrisati u EU. I sam predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je juče da Evropska unija treba da se otvori ka prihvatanju novih članica sa Zapadnog Balkana, da bi se izbegao rizik novog rata u regionu.

I pored ovako jake izjave Makrona, poznavaoci prilika kažu da srpski put ka EU nije ugrožen, te da je 2025. godina težak, ali ostvariv cilj.

- Makron nam nije ukrao 2025. godinu, ali je nagovestio da taj rok nije siguran. On ima pravo u jednoj stvari. Gledano iz perspektive EU, njima je mnogo važnije da konsoliduju ono što imaju, nego da primaju nove članice koje su nepouzdane - izjavio za naš portal, Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji - Foto: Medija centar Beograd

Crnobrnja smatra da 2025. godina nije nemoguć, ali kaže da je teško ostvariv cilj.

Sređivanje unutrašnjih prilika u EU i proces pridružvanja novih članica su dva odvojena procesa, koja će ići paralelno, kaže za Telegraf.rs, Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka.

- Videli smo kako je bilo kada su bile finansijska ili migrantska kriza. Sada je institucionalna kriza. Mislim da će to ići kao dva procesa, koji će se na kraju spojiti. Dakle, s jedne strane, reforma Unija, a s druge naše pristupanje - kaže Đukanović za naš portal.

Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka - Foto: Medija centar Beograd

On smatra da je 2025. godina ambiciozan, ali ostvariv rok za pristupanje Srbije EU.

Njegova koleginica i predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović veruje da će Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana ući u konsolidovanu Uniju.

- EU posle brojnih kriza mora pronaći načine funkcionisanja, koji će biti efikasniji i koji će omogućiti da se neke teme u samoj Uniji skinu sa dnevnog reda, od finansija do bezbednosti. Brojne su teme o kojima će se u EU ući u jednu vrstu debate, naročito na liniji Berlin-Pariz, kao ključnoj osovini za dalje funkcionisanje EU - rekla je za naš portal Joksimović.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Prema njenim rečima, proces konsolidacije mora imati neki svoj ograničeni tok, da bi EU mogla da profunkcioniše na nekim novim parametrima i unutrašnjim odnosima.

- Mislim da ovo nije nešto što isključuje 2025. godinu, već govori u prilog u tome da zemlje Zapadnog Balkana i Srbija treba da živo prate temu konsolidaciju, ali i da se na određeni način izjašnjavaju u vezi sa predlozima o njoj, jer će to biti nekakva nova EU u kojoj ćemo i mi sutradan morati da funkcionišemo - napomenula je predsednica Centra za spoljnu politiku.

U međuvremenu, francuska ambasador u Srbiji Frederik Mondolini izjavio je  da Francuska podržava pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana Evropskoj uniji bez ikakvih dvosmislenosti.

Mondolini je rekao da je predsednik Francuske Emanuel Makron u obraćanju Evropskom parlamentu kazao da treba da slediti dve linije, navodeći da reforme EU ne znače zaustavljanje procesa proširenja.

Frederik Mondolini, ambasador Francuske u Srbiji - Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Ambasador je rekao da je Makron mislio da je prva linija da se Balkanu približi evropska perspektiva i da se on poveže za evropski projekat, a da je drugi cilj unutrašnja reforma EU.

- Nije stvar jedno ili drugo, već i jedno i drugo - rekao je francuski ambasador.

Inače, posle raketnih napada na Siriju, ali i zbog sopstvene medijske ofanzive, francuski predsednik Emanuel Makron je definitivno postao predvodnik Evropske unije, a o vojnim pitanjima se Nemačka ionako retko pita, navodi "Dojče vele" (DW).

Takođe, zapadna štampa piše da prelaskavo ili ne - izvesno je da je Makron, govorom u Evropskom parlamentu, u utorak u Strazburu, bacio "rukavicu u lice" Evropskoj uniji, Evropi uopšte, pozivom poslanicima da "čvrsto brane evropski suverenitet", Uniji da se ne proširuje dok se ne reformiše i se bilo kakvom poširenju sve dok se EU ne reformiše.

- Želim da pripadam generaciji koja je odlučila da čvrsto brani demokratiju - rekao je Makron i poručio da ne želi da pripada "generaciji uspavanih".

Prava Francuska se vratila, rekao je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, posle Makronovog govora.

VIDEO: Sirija nakon što su je bombardovale Amerika, Francuska i Velika Britanija

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)