Preminuo nekadašnji ministar prosvete i ambasador u Rusiji Danilo Ž. Marković
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Pero Pavicevic
Otišao je još jedan veliki čovjek. Sjećam se tvojih predavanja na pravnom fakultetu u Nisu kada si u svoje ime i u ime najboljeg profesora sa Sorbone Radomira Lukica privukao pažnju i radoznalost oko 2 stotine mladih ljudi budućih pravnika i objasnio nam da je naša pravna nauka i nase buduće zanimanje garant sigurnosti naroda i države. Daco, neznan dali si čuo da smo svi završili fakultet zahvaljujući tebi i drugarskim kontaktu sa tobom , naravno neko prije neko kasnije. Sjećam se srdačnih susreta posle studija sa tobom, na ulici , kafani Srbiji, Korzou, biblioteci uvek nasmejan spreman da svakom pomogneš. Nis je osjetio veliku prazninu kad si otišao u Beograd u Vladu i Beogradske fakultete i za Ambasadora u Moskvi. Moji prijatelji su mi pričali da si isto radio i tamo, okupljao naše ljude, pomagao im, gradio dobre odnose sa Ruskim narodom, predavao njihovim studentima na univerzitetu Lomonosov ne zaboravljajući svoju domovinu u koju si se ponosno vratio i nastavio rad na Beogradskom univerzitetu. Poslednje penzionerske Dane proveo si u rodnoj Beloj Palanci koju si mnogo volio a i Palancani tebe.Daco, Danas je tužan dan jer se pored tvoje porodice i sinova ,tvojih drugova i prijatelja opraštamo od tebe, mi tvoji studenti i ljudi koji te neće nikada zaboraviti.VECNA TI SLAVA !!!!!U ime tvojih studenata Petar Pavicevic iz Ciriha
Majka i baka
Moj sin je isao u srednju skolu kada je gospodin bio ministar prosvete. Nastavnici su strajkovali a ucenici su pevali DACO CARE NE DAJ PARE.
Darko
Poslednji pozdrav od nekadasnjih ucenika.