Ulazak 6 država Zapadnog Balkana u EU najkontroverznije do sada: Ovako Britanci gledaju na region i ocenjuju našu spremnost za pridruživanjem

Evropska unija (EU) kreće se ka jednom od najkontroverznijih proširenja, prijema u članstvo šest zemalja Zapadnog Balkana, regiona koji je teško pogođen ratovma 90-ih godina prošlog veka i koji još trpi zbog brojnih teritorijalnih sporova, navodi list Fajnenšal tajms (The Financial Times).

TUŽNA ISTINA: Zapadni Balkan više veruje u EU, nego njene članice

Preporučujemo

Strategija proširenja EU na Zapadni Balkan u februaru je definisala 2025. kao okvirnu godinu za ulazak Srbije i Crne Gore, zemlje lidere u evropskim integracijama, u EU, ali i za Albaniju, Makedoniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.

Ovo bi bilo najveće proširenje Unije od 2004. godine, kada je EU primila u članstvo 10 mahom bivših komunističkih zemalja, navodi FT i postavlja pitanje šta će to značiti za EU, i koliko je region daleko od standarda za prijem u Uniju.

Zapadni Balkan ima oko 18 miliona stanovnika, što je manje od 20 miliona stanovnika Rumunije, koja se 2007. priključila EU, zajedno sa Bugarskom.

Veliki broj ljudi je emigrirao iz zemalja Zapadnog Balkana 90-ih i 2000-ih godina, mahom zbog rata i siromaštva. Prema podacima Svetske banke, jedan od četiri stanovnika ovog regiona živi van svoje zemlje porekla.

Foto: Profimedia

Ekonomije Zapadnog Balkana nisu posebno velike, navodi FT i dodaje da njihova proizvodnja iznosi oko jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) EU. Prema sadašnjem stanju stvari, pet od šest ekonomija svrstalo bi se medju najmanje evropske ekonomije. Izuzetak je Srbija, najveća ekonomija u regionu, koja ima veći BDP od nekih članica EU, poput Hrvatske i Litvanije.

Zastoj između ekonomija zemalja Zapadnog Balkana i članica EU izazvali su zabrinutost, posebno imajući u vidu da BDP regiona iznosi samo trećinu proseka članica Unije.

Do zacrtanog roka iz Strategije proširenja EU na Zapadni Balkan ostalo je još sedam godina, što znači da ima vremena da se zastoj smanji. Rumunija i Bugarska su sedam godina pre učlanjenja u EU imale niži BDP po glavi stanovika nego što danas imaju Srbija i Makedonija.

Foto: Tanjug/AP

Ekonomsko poboljšanje najviše bi značilo najsiromašnijim građanima regiona. Prema podacima Svetske banke, početkom 2000-ih godina približno je jedan od troje ljudi na Zapadnom Balkanu živeo sa manje od pet dolara dnevno. Situacija se popravila u 2008. godini, kada je taj broj pao na jednog u pet stanovnika.

Skoro 70 odsto robe proizvedene u zemljama Zapadnog Balkana izvozi se u EU i taj procenat beleži tendenciju rasta u protekloj deceniji. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nedavno je pohvalila ekonomske veze kao "najjače do sada".

Uz pomoć investicija evropskih kompanija u regionu je otvoreno 240.000 radnih mesta, što je skoro 60 odsto ukupnog broja radnih mesta otvorenih uz pomoć stranih investicija u regionu.

Zapadni Balkan već "prima" novac iz EU, navodi list i dodaje da je ove godine Unija izdvojila milijardu evra za pretpristupne fondove, najviše u poslednjih deset godina.

Foto: Tanjug/SLUZBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA SRBIJE

Federika Mogerini naglasila je da ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU nije "završena stvar", dodajući da taj proces zavisi od sprovođenja i uspeha pregovora i reformi. Nijedna zemlja Zapadnog Balkana još nije ispunila sve uslove za članstvo u EU, navodi FT.

Jedan od najvećih prioriteta u procesu evropskih integracija, prema Evropskoj komisiji, je jačanje vladavine prava i borba protiv koprupcije u regionu.

EU navodi da se nijedna od zemalja Zapadnog Balkana trenutno ne može smatrati "funkcionalnom tržišnom ekonomijom", uz napomenu da im je perspektiva ulaska u EU pomogla da ostvare značajan napredak. U zaključku Svetske banke navodi se da je u poslednjoj deceniji u tim zemljama poslovanje znatno olakšano.

(Telegraf.rs / Beta)