Ako se postavi spomenik Miloševiću, mi ćemo ga srušiti isti dan: ZEP i POKS oštro o inicijativi socijalista

@Shone @Srbin @dzonika Nekada jesam verovao da su Ameri srušili Jugoslaviju, već duže vreme u to ne verujem. To, doduše, ne znači da je Zapad, pa i Ameri u okviru njega, potpuno nevin u tom pogledu, ali ključna stvar jeste: Jugoslavija se raspala iznutra. Pored toga, svi vi koji se smatrate Slobinim pristalicama, treba da se zapitate: šta je to dobro on nama doneo. Naime, ako se za Tita može reći da je bio "političar velikog uspeha i ništavnog dela" (ovo drugo znači da ništa nije ostalo iza njega), za Slobu se ne može reći čak ni to. Njegovi uspesi na unutrašnje-političkom planu ne postoje, osim ako u "uspehe" ubrajate stabilizaciju dinara u januaru 1994. godine, jedini njegov uspeh na spoljno-političkom planu bio bi što je posle potpisivanja mira u Dejtonu od strane Zapada bio proglašen za "faktora mira i stabilnosti na Balkanu" (a i to samo za neko vreme), dok se njegovi neuspesi i nedela jedva mogu nabrojati: ratovi (katastrofalno vođeni), rat sa najmoćnijim vojnim savezom svih vremena, ratni zločini, masovne grobnice, sankcije (jeste nam ih Zapad licemerno uveo, ali na Slobi kao političaru je bilo da spreči da uopšte dođemo u situaciju da nam ih uvode), galopirajuća hiperinflacija (jedna od najvećih stopa svih vremena), korupcija na svim nivoima vlasti, sveopšte siromaštvo i besparica, privredno, tehnološko i svako drugo zaostajanje za razvijenim svetom, propadanje nekada uspešnih preduzeća, upropaštavanje pravosuđa, sveopšta kriminalizacija društva, tajkunizacija, gušenje medijskih sloboda (nezavisni mediji jesu postojali, ali se glas onih elektronskih nije daleko čuo, zato što su bili ograničeni uglavnom na Beograd sa okolinom, a štampanih nije bilo mnogo, pa su i pored toga i jedni i drugi često cenzurisani ili im je onemogućavan rad)... Kao što rekoh, teško je sve nabrojati.

Milošević je političar kome će istorija podsriti mesto. On će biti rame uz rsme sa velikim srpkim vladarima.

Eeej, narode kratkog pamćenja i još kraće pameti! Nekada sam bio Slobin pristalica, pogotovo za vreme i posle agresije na našu zemlju. Istinski pristalica opozicije nisam bio sve do neko vreme pred 5. 10. 2000. A onda sam se opredelio za pobedu DOS-a na izborima, zato što sam shvatio kakve nam je katastrofalne posledice odtavio Slobin režim: tri izgubljena rata i još "pobedu" protiv NATO-a pride, zemlju ekonomski urušenu od posledica sankcija i ratova, kako onih u kojima jesmo, tako i onih u kojima "nismo" učestvovali, a zatim i fizičkih posledica bombardovanja. Zemlja je bila opustošena, osiromašena, u procesu ekonomske i društvene tranzicije, sa korumpiranom vlašću, koju nema ko da kontroliše, dodatno se razvijala korupcija, delimično podsticana i od strane takve vlasti. U takvoj zemlji, koja je u ekonomskom, i iznad svega duhovnom i moralnom rasulu, na vlast dolazi DOS. On je imao istorijsku odgovornost da našu zemlju podigne na noge i u tome je podbacio, što je posebna tema za priču, ali jedan od bitnih razloga jeste to što su ljudi iz DOS-a bili i ostali deo našeg korumpiranog društva, bez ikakvih pravnih i institucionalnih prepreka da se i oni "omaste". Nemam, dakle, nikakvih iluzija o njima. Ipak, Milošević, koji je doprineo rušenju Jugoslavije, ratovima sa drugima, ruiniranju naše zemlje i sukobu sa Zapadom (bez amnestije bilo koga, pa ni Zapada, svak imaju odgovornost, pa i krivicu) morao je da ode. Na DOS-u je mnogo manja odgovornost za današnje stanje u našem društvu. Na DOS-u je bilo da IZGRADI zemlju i sistem vrednosti, a izgraditi ili napraviti nešto neuporedivo je teže nego srušiti ili uništiti to isto. Ko ne veruje, neka pokuša na najbanalnijim primerima. Za Zorana Đinđića možemo da se sporimo, za Miloševića ne - on je velika crna mrlja u našoj istoriji i pitanje je da li ćemo se ikada osloboditi truleži koju nam je on ostavio u nasleđe.