Kako se zaista živelo za vreme Slobodana Miloševića? O pokojnicima sve najbolje, ali ove stvari se ne zaboravljaju
Dvanaest godina nakon smrti bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije i haškog optuženika Slobodana Miloševića, svedoci smo prepravljanja istorije, romantizovanja njegovog lika i dela i pokušaja rehabilitacije kroz različite inicijative da mu se podigne spomenika, a beogradskoj ulici i trgu da njegovo ime!
Podneta inicijativa Skupštini grada: Da Beograd dobije ulicu, trg i spomenik SLOBODANA MILOŠEVIĆA
O pokojnicima sve najbolje, ali baš zbog toga što su društvene mreže preplavljene hvalospevima na račun njegove harizme, borbe za Srbiju do poslednjeg dana i sličnih nebuloza, neophodno je da se napravi kratak podsetnik na nedaće iz devedesetih.
Šta bi se desilo da je 9. marta Milošević srušen? (VIDEO)
Od momenta kada se kao predsednik srpskih komunista u SFRJ ustoličio na vlast mitingom na Ušću "Bratstvo i jedinstvo" 19. novembra 1988. godine, usledile su stvari koje nijedna generacija ne bi trebalo da zaboravi: raspad Jugoslavije, uzaludni ratovi, bombardovanje Srbije, egzil našeg naroda i etničko čišćenje, hiperinflacija, izborne krađe, učestale demonstracije i studentski protesti, ubijanja političkih neistomišljenika i novinara, pljačka i laganje sopstvenog stanovništva...
VOLIM I JA VAS!
Istoričari smatraju da je godinu dana kasnije na Gazimestanu, na Vidovdan 28. juna 1989. godine, Slobodan Milošević u svom govoru rečenicom o ''oružanim bitkama koje nisu isključene'' najavio raspad SFR Jugoslavije.
Miting povodom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke okupio je oko milion ljudi, ali ne i 50 zapadnih diplomata koji su događaj videli kao "pregrejani srpski nacionalizam". Narod je skandirao "Slobo, mi te volimo", a usledio je čuveni odgovor "Volim i ja vas!".
Ipak, kosovski problem nije rešio. Zapravo Milošević ga je samo produbio i prolongirao, i tako Srbiju ostavio da cupka u mestu, na pragu EU, sa večitim repom iz prošlosti.
RASPAD JUGE I KRVAVI RATOVI
Rast nacionalizma u bivšim republikama, nezadovoljstvo kosovskih Albanaca, krvožedni pojedinci na vlasti i jačanje paravojnih formacija doveli su do raspada Jugoslavije i rasplamsavanja ratova na brojnim frontovima s jedne strane, kao i bogaćenja povlašćenih pojedinaca s druge. Slede sankcije SR Jugoslaviji od strane Ujedinjenih nacija, a siromaštvo, redovi ispred prodavnica sa bonovima za hleb i ulje postaju naša realnost, a preprodaja cigareta i goriva za mnoge postaje unosan biznis.
Inflacija i hiperinflacija, kada su cene u proseku povećavale za 62 odsto dnevno, dovela je do toga da se od plate nije moglo živeti. Za zarađeno je moglo da se kupi NIŠTA. Nije se živelo, već preživljavalo, a narod je morao da se snalazi na sivom tržištu. Kurs marke divlja, odštampane su 33 nove bezvredne novčanice sa beskonačnim nizom nula, rafovi u radnjama, frižideri i stomaci su prazi.
Step sokovi, mleko u prahu od kog mama pravi čokoladu, čekanje u redovima za hleb i ulje, benzin u kanticama i boksovi cigareta ispod tezge, samo je deo traume svakog od nas, a štednja kod Dafine i Jezde pretvorila se u pljačku naroda, izvoz novca na Kipar i pakao za koji niko neće snositi odgovornost.
Hrvatske snage za to vreme ubile su najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti, a proterale 250.000 Srba, dok je na teritoriji BiH u periodu od 1992-1995. godine stradalo 2,4 odsto stanovništva, odnosno 68.101 musliman, 22.779 Srba, 8.858 Hrvata i 4.995 ostalih.
Sve do novembra 1995. godine i Dejtonskog sporazuma kojim je završen rat u Bosni. Ipak, ratni profiteri izašli su bogatiji iz svega, na račun sopstvenog naroda.
IZBORI, KRAĐA GLASOVA I VEČITI PROTESTI
Od prvih velikih uličnih demonstracija 9. marta 1991. godine, kada je 100.000 ljudi izašlo da podrži opoziciju vođenu SPO i Vukom Draškovićem protiv državne represije, usledili su studentski protesti u vidu "srpske plišane revolucije". Tenkovi na ulicama, mrtvi policajac i 17-godišnji mladić, i Miloševićevo viđenje borbe za demokratiju mladih kao "snage bezumlja i haosa", najbolje oslikavaju sve ono što će tek da usledi.
Lažiranje izbornih rezultata u novembru 1996. godine na lokalnim izborima dovodi do velikih protesta u organizaciji Kolaicije "Zajedno". U novogodišnjim demonstracijama okupilo se oko pola miliona ljudi, a građanski protesti trajali su 77, dok su studenti istrajali u borbi duže od 117 dana.
Paralelno, organizovan je i kontramiting na Terazijama, gde su se okupile pristalice JUL i SPS-a 24. decembra 1996. godine kada je zamalo izbegnut građanski rat.
Za sve vreme, gladan narod, koji je izgubio poverenje u režimske medije i vlast, izolovan i željan promena, Milošević i njemu bliski mediji je i dalje nazivao "špijunima", "stranim plaćenicima", "šakom slučajnih prolaznika"...
BOMBARDOVANJE SRBIJE I IZGUBLJENO KOSOVO
Zahuktava se na Kosovu, što međunarodne snage pokušavaju da stave pod kontrolu. Milošević odbija prvobitno prihvaćeni sporazum o povlačenju dela vojske i policijskih snaga sa KiM u Rambujeu. Marta 24. počinje 78-dnevno bombardovanje SR Jugoslavije, za vreme kog je palo oko 4.000 civilnih i vojnih žrtava.
Građanima zaosutim uranijom, ostavljenima sa razrušenom zemljom, mostovima, putevima, železnicama i izgubljenim dostojanstvom, Milošević ni tada nije našao za shodno da kaže KRIV SAM, iako su ga za zločine protiv čovečnosti već optužili iz Haškog tribunala. Nije hteo da se preda do poslednjeg dana, odnosno u danima nakon PETOOKTOBRSKE REVOLUCIJE.
PETI OKTOBAR 2000.
Na izborima 24. septembra 2000. godine za predsednika SRJ protiv Miloševića kandidaovao se Koštunica i odneo pobedu.
Demokratska opozicija pozvala je narod da izađe na ulice da bi se suprotstvaili velikoj izbornoj krađi i da se promeni uređivačka politika RTS-a.
Na ulice je izašlo milion ljudi iz svih gradova Srbije. Na bagerima, protiv suzavca i raspoređenih kordona policije, građani su uleteli u Skupštinu, zapali RTS i svrgli Miloševića pre nego što je pokušao da vojsku podigne protiv naroda.
Šestog oktobra, javnosti se obratio Milošević i napokon priznao poraz. Ipak, hapšenje 1. aprila 2001. godine trajalo je dva dana, tačnije posle sedam sati pregovaranja. Privođenje pravdi u Hagu usledilo je 28. juna, a suđenje 12. februara 2002. godine.
Agonija zvana Slobodan Milošević za mnoge je trajala sve do njegove smrti 11. marta 2006. godine, dok posledice njegove loše politike osećamo i danas.
Barem neki od nas!
VIDEO: Šta bi bilo da je Milošević oboren 9. marta?
(S.I.)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DARKO 100%
Sve je toplo hladno i u poredjenju posle Milosevica opet toplo hladno,jednostavno srpska politika je takva ,pa je tesko naci pravu meru!
Podelite komentar
Misko
Samo jedno pitanje, da ovi posle njega nisu rasprodali sve do rodjene majke zapadu , da su imali m.da kao Milosevic i rekli Amerima NE pamda su nam isto polupali sankcije na sve kao u njegovo vreme isto bi laliki svece umesto lampe i cekali u red za hleb! Ali lakse je uci u Americke i zapadne g.zice i kao kuce seniti i ispunjavati sve sto ti se naredi, rasprodati celu zemlju,pozatvarati sve svoje fabrike,unistiti privredu,ostaviti ljude na ulici bez posla,od naroda namestiti robove i prosjake koji beze iz svoje rodjene zemlje i biti heroj zar ne? Sada imamo sve,ogromne strane fabrike,firme,svoje nista,ogromne markete pune svega a narod gladan!!!!! Kako god da okrenes nije dobro!!! Mogao je i on da uradi sve ovo i opet bi bio izdajnik,ali. Ine izabrao je da kaze NE zapadu i Amerikancima,zato su nam zavrnuli sve sankcijama,doveli narod promisljeno do toga da cekamo u red za sve i svasta racunajuci da ce narod da pukne. I uspeli su!!!! A da li je izdajnik dovoljna vam je cinjenica koliko Rusija i Putin ceni istog tog SLOBODANA MILOSEVICA!!!!! To vam je slika ko je zapravo on bio!!!!!
Podelite komentar
Rogozin
Za raspad Juge nije on kriv i to svi znaju. Bilo ko drugi da je bio na njegovom mestu zapad bi ucinio apsolutno isto. Jer oni imaju zacrtane ciljeve i do 20-30 godina unapred. Evo i sada se desavaju skoro iste stvari gde NATO komandant okrivljuje ceo Srbski narod za losu situaciju u Evropi, sto znaci otvordn napad na jedan celokupni narod jedne nacionalnosti, ne drzave vec nacije. Takve izjave su samo ptvrda da se nastavi genocid nad nama u svakom slucaju jos od pre 100 godina. Glavnokomzndujucem NATO-a za evropu nisu bitni lideri nekih pro-americkih partija ili anti-ruskih, njemu je bitno da okrivi celokupni narod bez obzira ko je predsednik.
Podelite komentar