ŠTA SE ČEKA? Zašto Srbija okleva sa osudom genocida nad Jermenima

Skupština Srbije još uvek nije prihvatila inicijativu opozicije da se usvoji "Rezolucija o priznanju genocida nad Jermenima u vreme Osmanskog carstva".

"Srbi su sami sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive": Sve poznate ličnosti koje su govorile da je naš narod glavni krivac na Kosovu i u Bosni

Preporučujemo

Od 146 prisutnih poslanika na glasanju u Skupštini Srbije 6. marta da se ova inicijativa uvrsti na dnevni red 139 nije glasalo, dok je sedmoro bilo za.

Takav predlog nije iznet pred naše poslanike prvi put u poslednjoj deceniji, piše Slobodna Evropa, ali do sada ga ni jedan skupštinski saziv nije usvojio, niti ga je bilo koja od proteklih državnih vlada podržala.

Zoran Živković, predsednik i poslanik Nove stranke koja tu incijativu pokreće već tri godine, inače je i predlagač rezolucije, koji smatra da je bitno da se država odredi prema tom pitanju.

Foto: Tanjug/Rade Prelic

- Zato što je važno da se ne zaboravi istorijska činjenica da su neke države u nekim vremenima bile spremne da pobiju desetine hiljada - naveo je Živković i kao jedan od argumenata dodao i to da je ista takva rezolucija doneta u Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Dvadeset devet država sveta je do kraja 2017. priznalo masovna ubistva Jermena od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine kao genocid, od kojih je 15 članica Evropske unije, uključujući i Savet Evrope.

Od zemalja Evropske unije odluku o osudi geneocida nad Jermenima donele su i Nemačka, Bugarska, Kipar, Italija, Grčka, Luksemburg, Belgija, Holandija, Slovačka, Češka, Poljska, Švedska, ali i druge države sveta poput Švajcarske, Kanade, Brazila, Argentine, Urugvaja, Libana...

Turska, kao pravni naslednik Osmanske imperije, negira genocid i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao masakr i žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, tvrdeći da je njihov broj preuveličan i da je stradanja bilo na obe strane.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova bivše Savezne Republike Jugoslavije, kaže da se ogroman broj zemalja još nije odredio, i da se čini da je za Srbiju još rano da se bavi ovim pitanjem.

Za nju je to globalno važno pitanje po kom će i Srbija morati da zauzme stav.

- Po sastavu zemalja koje su se do sada odredile, ne može se odrediti nekakav jasan model ko je pošao za tim da se izjasni a ko ne. Rekla bih da u ovom trenutku postoji ogroman broj država koje se još uvek nisu odredile. U tom kontekstu, čini se da nije neophodno da Srbija bude među predvodnicama u vezi sa tim pitanjem. Naprosto, ima prostora da se o ovoj temi razgovara i u budućnosti - zaključuje Joksimović.

Pojedini istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena.

(Telegraf.rs / Slobodna Evropa)