Skandal u Hagu: Sudija priznao da nije bilo dokaza za osudu Ratka Mladića za genocid u Srebrenici

Nije bilo sastanka vojnog vrha RS na kojem je dogovoreno izvršenje krivičnog dela u Srebrenici, ni pisane odluke o tome, niti se to moglo videti iz sastanaka o kojima postoje beleške, rekao je javno Jonas Nilsen, glavni pomoćnik sudije Haškog tribunala Alfonsa Orija, na predavanju održanom u sredu u Hagu.

Tužilaštvo u Hagu: Rok za žalbu na presudu Mladiću predug

Preporučujemo

Objavljena "Top lista haških lobista", na njemu DS, Čedomir Jovanović, Vuk Drašković...

"Glas Srpske" došao je u posed audio-zapisa predavanja koje je pod nazivom "Suđenje Mladiću - viđenje insajdera" organizovano u Institutu Aser.

Komandanta Vojske RS generala Ratka Mladića su proglasili krivim i za genocid u Srebrenici iako Orijev pomoćnik javno priznaje da sud nije imao za to nikakvih dokaza. Ori je predsedavao većem koje je u prvostepenom postupku osudilo Mladića na doživotni zatvor.

Foto: Guliver/Michel Porro/Getty Images

- Trebalo je dokazati da su se neke stvari desile, da su ljudi bili posvećeni tome da učine to delo. Prvo pitanje kojim smo se bavili je bilo ko je naredio ubistva u Srebrenici. U tom svetlu bila je interesantna i procena vremena, odnosno noći kada su vođeni razgovori vojnog rukovodstva. Nije bilo sastanka na kojem je dogovoreno izvršenje tog dela. Opet ponavljam, nije bilo pisane odluke, nije bilo vojnih sastanaka ili bilo čega sličnog. Nekako smo morali sve saznati iz promene stava i ponašanja svih onih koji su bili uključeni - rekao je Nilsen.

Sudije su se bavile time šta je bilo rečeno određeni dan, o čemu je razgovarano uveče i o čemu je razgovarano dan kasnije, kao i ko je bio prisutan od svedoka koji su kansije svedočili.

- Zbog svega ovoga je bilo moguće odrediti, manje-više, ne baš tačan sat, već koja je to noć mogla biti kada je donesena odluka o napadu ili zarobljavanju. Ali, trebalo je da budemo sigurni da je sve vođstvo bilo prisutno tu noć. Ne mislim da postoje otkrića da je vođstvo učestvovalo u donošenju te odluke na osnovu koje bi bili optuženi za naređenje izvršenja dela - rekao je Nilsen i odgovporio da je, nakon što je pre Mladića i general Vojske RS Radislav Krstić osuđen za genocid u Srebrenici, ovo krivično delo opet trebalo dokazivati, što nije učinjeno.

Foto: Tanjug/AP/Enric Marti

- Genocid je trebalo da opet bude dokazan u slučaju Mladića. Postojale su određene činjenične okolnosti koje nije trebalo opet dokazivati, ali moja logika je bila da ne gledamo na ono što je rečeno pre početka ovog slučaja, već je tokom suđenja trebalo dokazati da je nešto validno - rekao je Nilsen.

Nilsenovo javno priznanje, prema rečima kobranioca generala Mladića Dragana Ivetića, znači da sudsko veće nije imalo nijedan dokaz za sastanak u Srebrenici na kojem je, navodno, postignut plan da bude izvršen genocid.

- Priznao je da se umesto dokaza pribeglo zaključivanju na osnovu pretpostavki - kaže Ivetić.

Ovo javno priznanje bi valjalo iskoristiti u drugostepenom postupku, smatra predsednik Boračke organizacije RS Milomir Savčić.

- U tom slučaju trebalo bi lančano da se krene u preispitivanje već ranije donesenih presuda Srbima u Haškom tribunalu koji su takođe proglašeni krivim za navodni genocid u Srebrenici - kaže Savčić i dodaje da bi i tim odbrane trebalo da bude dopunjen istražiocima na terenu i saradnicima sa opštinama i nekadašnjim članovima kriznih štabova, policijom i domaćim sudovima.

(Telegraf.rs)