6. februara u 15 sati saznaćemo šta nas čeka u narednih 7 godina (VIDEO)
Već više meseci se spekuliše o dokumentu Evropske unije, koji bi trebalo da tačno definiše datum pristupanja Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Uniji. Taj dokument bi takođe, trebalo da definiše i obaveze na tom putu. Strategija proširenja, pod nazivom “Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan” biće predstavljanja 6. februara, u 15 sati, tokom plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu, prenosi portal European Western Balkans.
Srbija u EU do 2025. ali samo AKO: Johanes Han o uslovima koje moramo da ispunimo
Kolegijum Evropske komisije, kome će predsedavati predsednik Žan-Klod Junker, sastaće se tog jutra u Strazburu i do podneva će usvojiti finalni tekst strategije.
Komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanes Han, predstaviće strategiju pred poslanicima Evropskog parlamenta u istoga dana u 15:00 časova. U to vreme strategija će biti obelodanjena javno, preko portala evropskih institucija, kao i medija.
Po pisanju medija koji su imali uvid u strategiju, dokument “Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan” obuhvatiće opšte smernice za brži proces integracije svih država regiona i kao i konkretnije datume za evaluaciju postignutog u Crnoj Gori i Srbiji.
Prema indikativnom vremenskom okviru Evropske komisije proizilazi da će 2019. godina biti ključna za države Zapadnog Balkana.
Te godine se očekuje potpisivanje dokumenta o „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“ između Srbije i Kosova, dok bi Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Takođe ista godina će biti ključna za Srbiji i Crnu Goru po pitanju pregovora takozvanih „blokirajućih“ poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, te pravdu, slobodu i bezbednost.
Kolegijum članova komisije, koji se sastoji od 28 članova Komisije, sastaje se najmanje jednom sedmično. U praksi, komesari se sastaju svake srede ujutro u Briselu, međutim, tokom plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu, sastanak se održava u utorak.
REŠITI PROBLEM GRANICA
Iz navedenog je jasno da će ključni uslov za Beograd biti konačna stabilizacija odnosa sa Prištinom. Naime, prethodno je evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han rekao da je sledeće širenje EU do 2025. "sprovodivo", ali i da Unija sigurno neće primiti zemlju koja ima bilo kakva otvorena pitanja sa susedima, uz ocenu da "Srbija mora da reši situaciju oko Kosova".
- Srbija i Crna Gora su u ovom trenutku najdalje odmakle od svih zemalja kandidata - objasnio je on u intervjuu austrijskoj agenciji APA, dodajući da se danas ne može reći sa sigurnošću da li će stvarno tada biti prvi, ali da puno govori u korist toga.
Strategija, kako ističe, treba da podvuče šta kandidati moraju još ispuniti do željenog datuma.
- Ako neko želi da pristupi 2025.onda moramo sa pregovorima završiti 2023. Godinu dana treba za ratifikaciju sporazuma EU - ukazao je evropski komesar iz Austrije.
Među zadatke koje kandidati moraju obaviti Han ubraja pre svega primenu vladavine prava, a kao drugi uslov naveo je da EU sigurno neće primiti jednu zemlju koja sa susedima ima bilo kakva otvorena pitanja.
- Konflikti oko granica kao što imaju dve članice Slovenija i Hrvatska ubuduće u Uniji ne smeju postojati. Naravno Srbija mora situaciju oko Kosova da reši. Postoje i dalje otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske, Crne Gore i Kosova, Albanije i Grčke - ukazao je Han.
IZMENA USTAVA SRBIJE
Da bi do kraja 2025. godine postala članica EU, kako predviđa nova strategija proširenja, Srbija tokom 2018. godine mora da izmeni Ustav, na osnovu čega će kasnije doneti nove pravosudne zakone, rekao je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak za agenciju Beta.
Nova strategija proširenja EU, koju će Evropska komisija predstaviti 6. februara, predviđa da Srbija i Crna Gora do kraja 2025. uđu u EU, što znači da Srbija do 2023. mora da završi pregovore, odnosno da u junu 2023. zatvori poslednje poglavlje.
To pak znači, kako je istakao Međak, da 2020. mora da dobije merila za zatvaranje poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.
Da bi dobila ta merila 2020. godine, Srbija 2018. mora da izmeni Ustav i da 2019. donese set pravosudnih zakona na osnovu izmenjenog Ustava i zatim da u naredne dve godine, nakon 2020, pokaže da nezavisno pravosuđe funkcioniše. Ako se to pokaže, kako je naveo potpredsednik EPuS, onda je moguće da Srbija u junu 2023. zatvori poglavlje 23, završi pregovore i uđe u EU u decembru 2025.
- To je vrlo jasna dinamika, jasan redosled događaja, nema neizvesnosti - istakao je Međak.
Kada je u pitanju izmena Ustava Srbije, o tome je za portal Telegraf.rs, govorila ministarka pravde Nela Kuburović.
Kuburović nam je rekla da posle objavljivanja predloga amandmana sledi javna rasprava i prosleđivanje teksta nacrta Venecijanskoj komisiji.
- Nadam se da ćemo imati priliku da na zasedanju tokom juna meseca, naš predlog bude predstavljen i razmatran, da dobijemo mišljenje i posle toga može da se uđe u proceduru pred Narodnom skupštinom - izjavila je za Telegraf. rs ministarka pravde i objasnila šta će promene podrazumevati:
- Ono što je najvažnije i što upravo Akcioni plan za Poglavlje 23 zahteva, to je jačanje nezavisnosti pravosuđa. Pre sve odnosi se na postupak izbora sudija i javnih tužilaca, da se isključi bilo Vlade, bilo Narodne skupštine, odnosno zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
To je svakako ono što će biti ispoštovano ustavnim amandmanima i pratećim zakonima koji budu doneti, kada je reč o Zakonu o sudijama i Zakonu o javnom tužiocu, što znači da Narodna skupština više neće birati sudije, kao što je do sada bio slučaj, kada se biraju sudije na prvi trogodišnji mandat, niti će birati zamenike javnih tužilaca. To će biti isključivo u nadležnosti Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT).
Drugo sporno pitanje, koje se javilo je sastav VSS i DVT. Do sada su njima bili predstavnici zakonodavne vlasti, pre svega predstavnik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Ono što je sasvim sigurno da on ubuduće neće biti nijednog ni drugog tela, ostaje sporno pitanje, da li ministar pravde treba da bude član Saveta ili ne.
Postoji različita praksa u evropskim zemljama. To je nešto što je različito u zemljama u regionu, koje su ili skoro pristupile EU ili su na korak do toga.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zg
Znaci izdat cete Rusiju jer cete morat uves sankcije kai i sve clanice ,normalno netrebate uci u EU ako ne zllite ,ne zelimo vas ni mi
Podelite komentar
miny swiss
Ni Svajcarska nije u EU,niti im pada napamet tako nesto...
Podelite komentar
Мићко
На референдум, па да видимо ко је за Европу.
Podelite komentar