LEPA VEST: Srbija otvara još četiri poglavlja u prvoj polovini 2018.

Srbija će u prvoj polovini 2018. moći da otvori najmanje četiri poglavlja u pregovorima sa EU, dok za ostala čeka "zeleno svetlo" od Evropske komisije, izjavila je danas šefica pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević i najavila da će se u Briselu uskoro naći poglavlje koje se odnosi na statistiku.

Joksimović: Srbija napreduje ka EU, otvaranje novih poglavlja su opipljiv dokaz za to

Preporučujemo

4 STVARI koje Srbija MORA da uradi da bi ušla u Evropsku uniju

Foto: Tanjug/AP

Na konstataciju da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Juner rekao da bi Srbija, do 2025. godine, mogla da postane članica EU, što prema upućenima znači da bi do 2023. morala da zatvori sva poglavlja, te pitanja da li je to moguće sa obzirom da je Srbija do sada otvorila 12 od 35 poglavlja, Miščević ocenjuje da je proračun tačan.

- S tim što je Junker dao to kao okvir. Moramo biti vrlo pažljivi, jer države članice nisu baš suviše oduševljene tom godinom. Mi guramo da imamo godinu jer moramo imati nekakav vremenski okvir da bismo mogli da se organizujemo za to, da bismo znali šta zaista i praktično možemo uraditi naredne godine, i u godinama iza - rekla je Miščević za RTS.

Ona je naglasila da je to tehnički moguće, napominjući da Srbija završava još jedno poglavlje koje će se "vrlo brzo naći u Briselu".

- To je poglavlje koje se odnosi na statistiku, tako da ćemo već u prvoj polovini godine moći otvoriti najmanje četiri, a za sva ostala čekamo zelena svetla od Komisije - rekla je Miščević.

Miščević, ipak, nije "previše zadovoljna" brojem otvorenih poglavlja u 2017. godini jer, kako je objasnila, postoje još tri koja "stoje u Briselu" i koja su mogla biti predmet razgovora država članica.

Na pitanje da prokomentariše to što bi, kada je reč o poglavljima 23 i 24, Srbija naredne godine trebalo da promeni Ustav, donese set pravosudnih zakona, pri čemu je čeka i revizija akcionih planova, dok je ministarka za evrointegracije rekla da je Srbija bila preambiciozna u postavljenim ciljevima, Miščević kaže da je "od svega toga tačno sve".

Foto: Dragan Kujundžić

- Kada je prvi put rađen akcioni plan za poglavlja 23 i 24, radili smo ga 2015. godine u drugačijim uslovima, u uslovima u kojima smo se prvi put bavili tako sveobuhvatnim planom, u kome su učestvovale 64 institucije kada je reč o poglavlju 23. Naravno da su entuzijazam i ambicija uvek jako dobri, ali sada smo videli da u nekim segmentima ne možemo biti tako brzi, kao što smo planirali te 2015 - ocenila je Miščević.

Kako je precizirala, reč je o segmentima koji se, pre svega, odnose na reformu pravosuđa.

- Tu dolazimo do izmene rešenja koja nudi Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, kojima se garantuje nezavisnost nosilaca pravosudne funkcije. Radi se na izmeni ustava, na pravljanju predloga ustavnih amandmana, koji će već tokom januara biti predstavljeni građanskom društvu, civilnom društvu u Srbiji - najavila je Miščević.

Govoreći o tome što se još čeka skrining za poglavlje 31, koje se između ostalog bavi spoljnom politikom, te da li je to zato što se čeka uvođenje sankcija Rusiji, Miščević je podsetila da je obaveza Srbije progresivno usaglašavanje sa spoljnopolitičkim stavovima EU do momenta članstva.

Foto: Dragan Kujundžić

- Tek kad ste članica morate u potpunosti pratiti spoljnopolitičke stavove EU, posebno kad je reč o prinudnim merama, drugim rečima sankcijama. Niti imamo takvu obavezu, imamo poziv da im se priključujemo u tim spoljnopolitičkim stavovima - rekla je Miščević.

Ona je naglasila da Srbija ne može trpeti pritiske zbog toga, jer to nije pravna obaveza.

- Možete imati pritiske pojedinih država članica, jer one mogu imati različite stavove, ali zašto još nema izveštaja sa skrininga i zašto još nismo završili taj proces skrininga, to je pitanje za države clanice - rekla je Miščević.

Ukazala je da se završava predsedavanje Estonije, koja proširenje EU nije imala kao prioritet, ali se, ocenila je, jeste potrudila oko Srbije i imala "jako pozitivan stav".

- Sa 2018. počinje balkanski trend predsedavanja - Bugarska, Austrija, dogodine, onda Rumunija, pa 2020. Hrvatska, te Nemačka, koja nije balkanska zemlja, ali je jako važna kao država zainteresovana za region - poručila je Miščević.

(Telegraf.rs / Tanjug)