Vučević o kandidaturi Đilasa: Skupila se "žuto-riđa" koalicija, mada narod više voli "lopovska" (VIDEO) (FOTO)

Posle godina tavorenja Novi Sad je ponovo prepoznat kao značajna lokacija za investiranje. Šta lokalna samouprava preduzima kako bi učinila grad atraktivnijim za poslovanje, ali i kako je uspela da stabilizuje gradske finansije? Kada se očekuje završetak velikih infrastrukturnih projekata, ali i kako se grad priprema za 2019. i 2021. godinu kada će poneti titule Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture, samo su neka od pitanja za gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika Glavnog odbora SNS, Miloša Vučevića.

Gospodo sudije, kome služite, narodu ili lopovima: Miloš Vučević reagovao na presudu Predragu Bubalu

Preporučujemo

• Razvijanje ekonomije i otvaranje novih radnih mesta – to ste apostrofirali kao najvažniji zadatak za gradsku administraciju. U Novi Sad su stigli “Delfaj” i Lir”, nedavno ste, ako se ne varam, razgovarali ste sa mađarskim privrednicima. Da li je na pomolu dolazak novih investitora?

- Došao je i "Kontinental" sa istraživačko-razvojnim centrom. Mislim da već imaju 70 zaposlenih inženjera, što je za start veoma dobro, s obzirom na to da se radi o deficitiranom zanimanju. To je sada već kapitalna investicija, ne samo u radnu snagu, već i u smislu tehnologije i svega onoga što dolazi sa takvim kompanijama. Dolaskom "Kontinentala" u Srbiju, u Novi Sad, naša država je ušla u viši rang investicione lige i to je jedan pravi pokazatelj da se Srbija nalazi na dobrom putu.

Činjenica da su ljudi iz "Kontinetala", tako velike svetske kompanije", rekli 2013. da su imali Srbiju kao predlog za sledeću investiciju, ali da tada nisu sazreli uslovi. Srbija je 2017. godine prepoznata kao mesto gde "Kontinental" otvara najelitniji deo, onaj razvojno-istraživački, snažno naslonjen na fakultet i fakultetski obrazovane kadrove. To je ono što nam sada treba, pored kompanija kao što su "Lir" i "Delfaj", to nam daje jedan drugi volumen i jedan drugi kvalitet.

Foto: Telegraf

Zadaci vezani za industrijalizaciju, obnavljanje privrede, otvaranje fabrike, otvaranje novih radnih mesta su pre svega državni zadaci, a gradovi, samim tim i Novi Sad, sebe su stavili na raspolaganje u tom lancu, tom procesu, da budu partneri sa republičkom Vladom i državnim rukovodstvom. Mi ne bi u ovome uspeli da nismo imali snažnu podršku tadašnje Vlade i tadašnjeg premijera, a danas predsednika Republike. Samo smo se trudili da budemo operativni, a budemo konkuretni sa drugim gradovima, da kada se investitori zainteresuju za Novi Sad, mi budemo dobro pripremljeni da odgovorimo na njihove upite i zahteve, da se oni u analizi drugih gradova odluče za Novi Sad.

Ako me pitate šta je ključno, često se spominje infrastruktura, industrijske radne zone, vodovod, kanalizacija, gasifikacija, apsolutno je to sve jako bitno, ali ključna stvar za investitore jesu ljudski resursi. Ljudski resursi su kapitalna stvar i za privlačenje investicija i za razvoj države. Kada imate dobre kadrove, kada imate kao Novi Sad snažan državni univerzitet, onda oni imaju jedan motiv više da se odluče za naš grad, odnosno za našu državu. Tako da pored nove industrijske zone, koju smo otvorili, pored novih puteva, komunalne infrastrukture, taj ljudski potencijal je ono što prelama u pozitivnom smislu.

Foto: Telegraf

• U tom smislu, da li možemo da očekujemo dolazak novih investitora?

- Mi se nadamo. Svakako da već sada možemo reći da su dosta popunjeni kapaciteti ovih investitora. Ako znamo da će "Kontinental" ići na hiljadu inženjera, a sada su na 70, onda znate da će tu biti jedan zamah i da idemo u pik njihovog poslovanja u našem gradu i našoj državi. "Lir" i "Delfaj" imaju trenutno preko 5 hiljada zaposlenih, što je više nego što je bila ugovorena obaveza, a 2018. će biti centralna godina, kada oni očekuju najveći broj zaposlenih.

Ovo nije samo dobra vest za Novi Sad, mnogo ljudi radi u Novom Sadu iz susednih opština, već generalno za Južnobački okrug, pa i celu Vojvodinu. Čuo sam od predsednika susednih opština, oni su prezadovoljni, recimo iz Titela 400 ljudi radi u Novom Sadu, što je prirodno. Tako je nekada bilo, kada je radila industrija, kada su radile fabrike, kada smo imali industrijske zone. To je jedna podrška, ne samo na mikro, već na mnogo širem nivou.

Foto: Telegraf

Imam najsvežije podatke. U novembru ove godine u odnosu na decembar 2016. godine, imamo smanjenu stopu nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti u Novom Sadu iznosi 10,5 odsto, znači ispod republičkog proseka. Mi bi naravno želeli da ona bude i niža i za gotovo pet hiljada ljudi je smanjena nezaposlenost za 11 meseci.

Ali, povećava se i broj novih privrednih društava - 2014. godine Novi Sad je ima 10.152 privredna društva, a juna 2017. godine 11.231 privredno društvo. Takođe, raste broj preduzetnika - SUR, STR, male radnje, ugostitelji. Novi Sad je imao 13.729 privrednika, a u junu ove godine 15.942.

To su konkretni podaci, nema laži, nema prevare. Ako imate porast broja zaposlenih, smanjen broj nezaposlenih, veći broj privrednih društava, veći broj preduzetnika, to su najbolji pokazatelji gde se krećete. Ako dodamo da imamo povećanje broja turista za 13,1 odsto u odnosu na 2016. godina, kja je bila ubedljivo najbolja godina do tada, onda možemo reći da su Novi Sad i Srbija na dobrom putu, ali da je važno očuvati ovu političku stabilnost, koja je preduslov svakog daljeg razvoja, a pre svega ekonomskog.

Foto: Telegraf

• Kada govorimo o egzaktnim podacima, Fiskalni savet je ocenio da je Novi Sad, jedan od gradova sa najstabilnijim finansijama. Kako ste to uspeli, uprkos nasleđenim dugovima iz prošlog perioda?

- Reći ću šta je pozitivno, a šta negativno u Novom Sadu, da ne bude da je sve bajkovito i da je sve sjajno. Naravno da ima problema, naravno da se suočavamo sa velikim izazovima i poteškoćama. To je preovlađujuće u mom radu, pre svega da rešavamo probleme, da ne pričamo samo o lepim i laganim stvarima, jer život nije satkan od laganih stvari u najvećoj meri.

Fiskalni savet je upoređujući velike gradove - Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac - ocenio da Novi Sad ima najstabilnije javne finansije, da smo najmanje zadužen grad. Ušao sam u šestu godinu kako vodim Novi Sad, ni za dinar nisam zadužio grad, već sam samo vraćao i vraćam dugove iz nekog ranijeg perioda. Veliki broj sudskih predmeta i sporova su poseban problem za budžete, jr vam stižu na naplatu razne nerešene pravne situacije iz nekih prethodnih godina, pa čak 30-40 godina, nažalost to je svakodnevica.

Novi Sad ima dobro koncipiran budžet. Nikada se nismo igrali u pogledu prihoda, u smislu da ih prikazujemo većim, nego što mogu da realno budu. Zato imamo dobro izvršenje punjenja budžeta, prošle godine je bilo skoro 97 odsto, a ove godine očekujem da bude 92-93 odsto, što su vrhunski rezultati za naše uslove. I u porodici da ostvarite 93 odsto planirane zarade, možete da kažete da je to dobro planiranje.

Foto: Telegraf

S druge strane, nezadovoljan sam realizacijom velikih investicija. Voleo bih da to ide brže, znači ti kapitalni rashodi i projekti. Naravno da oni postoje i da je to vidljivo kada se provozate kroz grad, ali mislim da smo tu mogli brže i više da uradimo. Tu su problem administrativne i birokratske prepreke, ali i oni sociološke prirode. Često se traži kako nešto ne može, a ne kako može.

Ali, borimo se sa tim. Radim na mesečnom nivou istraživanje raspoloženja građana, šta su za njih prioriteti, kako bih i ja bolje sagledao situaciju, da ne budete zatovoreni u kancelariji i da samo tu dobijate neke inpute, već informacije iz stvarnog života. Mislim da su Novosađani svesni da se grad razvija i ide u dobrom pravcu i to vidim u kontinuitetu. Ali ponavaljam, voleo bih da smo još operativniji i da idemo još brže u realizaciju velikih investicija i to je zamerka i za mene samog i za moje saradnike.

Zato sam i promenio neke saradnike, sigurno će toga biti i u narednom periodu. Dođe do zamora materijala, neko ne može da održi tu kondiciju, da isporuči rezultate, proizvod, koji se od njega očekuje i nisu građani dužni da to razumeju ili ne razumeju. Očekuju za ono za šta su dali pare u budžet, bude i urađeno.

Sve u svemu možemo reći da grad Novi Sad u finansijskom smislu ne pravi nijedan problem državi Srbiji u procesu finansijske konsolidacije. To je ono što predsednik ceni i to ističe. Novi Sad prethodnih 5 i po godina nije napravio nijedan faul prema ekonomskom oporavku države. Nismo imali nikakve avanturističke aranžmane, nismo se zaletali bez pokrića u neke investicije, nismo predimenzionirali nijedan segment života u Novom Sadu, već smo to dobro koncipirali i čuvali finansijku stabilnost.

Čuvajući finansijsku stabilnost grada, mi smo partner države u ovom procesu, koji je uspešno prošla od 2014. godine do kraja ove godine. Stvarali smo preduslove da danas možemo da pomognemo i Fond za lečenje dece u inostranstvu, da možemo da pomognemo i subvencionišemo nova radna mesta, da možemo da finansiramo 2.500 dece u privatnim vrtićima, da možemo da ulažemo u infrastrukturu, da možemo da finansiramo projekte, kao što su ove dve evropske prestonice.

Foto: Telegraf

• Kada pominjete kapitalne projekte, u Novom Sadu je pokrenut i novi ciklus infrastrukturnih radova. Kada se očekuje završetak gradnje Naučno-tehnološkog parka, zgrade Hitne pomoći, Baletske škole, ali i nove zgrade RTV, projekata koji su označeni kao najvažniji?

- Tu sada imate jedan bitan segment, koji sam preskočio da napomenem u prethodnom odgovoru. Imamo snažnu sinergiju sa republičkom Vladom i pokrajinskom administracijom. Apsolutno nam pomažu i olakšavaju ovo funkcionisanje i rešavanje i investiranje o kome sam vam pričao.

Kada imate trošak, recimo 10 dinara. Ako sve tri strane - centralni, pokrajinski i gradski - daju po 3 i po dinara, mnogo je lakše da podelite te troškove, mnogo je lakše i da sprovedete te investicije, pre svega one kapitalne.

RTV finansiraju republička i pokrajinska vlada, Grad tu pomaže oko komunalnog opremanja. Mi očekujemo da će do 2019.-2020. godine biti kompletno završena. Što se tiče Muzičko-baletske škole, to je projekat koji će koštati gotovo 2 milijarde dinara. Tu će biti koncertna dvorana, kao i oprema za školu i dvoranu. Očekujemo da taj projekat završimo 2020. godine, taman pred Evropsku prestonicu kulture.

Tu je i veliki projekat Žeželjevog mosta...

Foto: Telegraf

• Upravo Žeželjev most je bio i ostao apostrofiran kao najveća saobraćajna i infrastrukturna boljka Novog Sada. Kada se očekuje njegov konačan završetak?

- To je projekat od evropskog značaja, ne samo nacionalnog, prevazilazi apsolutno gradski. Grad Novi Sad je tu sufinansijer mosta u jednoj trećini. Najava ministarke Mihajlović je da će do kraja marta krenuti železnički saobraćaj preko mosta, a ja onda očekujem da ćemo u leto imati završene pristupne saobraćajnice, te da će drumski saobraćaj krenuti da funkcioniše, odnosno da ćemo polovinom sledeće godine imati, ako ne bude neke komplikacije, apsolutno završen drumsko-železnički most.

Bilo je oduševljenje među građanima, kada su spojeni lukovi. Snažna jedna simbolika. Priča o mostovima u Novom Sadu ima neku posebnu težinu. Novi Sad je tu specifikum, grad kojim ima više mostova pod vodom, nego nad vodom. To je deo istorije, ne možete od toga pobeći, to je deo vas i morate to sagledati i živeti sa time.

Ta simbolika o premošćavanju, odnosno spajanju ova dva luka i tog trećeg mosta, koji je stradao u NATO agresiji ima jednu snažnu poruku.

Naučno-tehnološki park ide isto dobrom dinamikom. Očekujem da će on 2019. godine biti u funkciji. To će biti objekat od ogromnog značaja i za nauku i tehnologiju, ali i za privredu, pošto je koncipiran da ću tu biti, ne samo univerzitetski potencijali, nego i IT kompanije, star-apovi, sve ono što će dati jednu punoću tog projekta. Veoma smo ponosni na taj projekat.

"Nepi" gradi najveći tržni centar u Vojovodini, jedan od najvećih u Srbiji, odmah pored "Spensa". Očekujem da će predsednik Pokrajinske Vlade u maju, možda nešto i ranije, otvoriti novu zgradu Hitne pomoći.

Foto: Telegraf

• Daljem razvoju Novog Sada svakako doprineće i to što je proglašen za Omladinsku prestonicu kulture 2019. i Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. To će imati veliki kulturni, društveni i ekonomski benefit. Kako se grad priprema za ovu važnu ulogu u narednim godinama?

- Da budem objektivan, da ne bude neki subjektivni osećaj. U oktobru ove godine smo podneli prvi izveštaj za Evropsku prestonicu kulture, godinu dana posle dobijanja titule. Sa 52-53 sugestije, predloga od Evropske komisije, mi smo danas svedeni na nekih 12 predloga.

Možete da vidite da smo otklonili i postupili u ogromnom broju onoga što su oni ukazivali da su potencijalni izazovi za ovaj projekat i dobili apsolutno pozitivnu ocenu. Ta prva, odnosno nulta godina, je najteža, ali je i najmanje vidiljiva za građane, najmanje atraktivna, vi u stvari postavljate temelje, osnov za razvoj tog projekta.

Formirali smo "Fondaciju 2021", izabrali direktora programa, sve ono što morate da imate, što nije za najširu javnost atraktivno. Vodili smo jednu široku polemiku sve ono što je u duhu demokratije, što posebno u oblasti kulture morate uraditi, da bi dobili najbolji rezultat.

Foto: Telegraf

Pokrenuli smo nekoliko velikih projekata i očekujem da će u toku 2018. godine to biti jasno vidljivo. Biće obnovljena Stara svilara u najstarijem delu gradu, u Almaškom kraju. To je prvi deo grada koji su Srbi naselili pre 300 godina. Završava se obnova 21 fasade u Petrovaradinskom podgrađu i obezbeđena su sredstva za novih 20 fasada. Obnovićemo i krovove. Posle 60 godina se rade fasade. To vam je neodvojivi deo tvrđave u arhitektektonskom, istorijskom i kulturnom smislu i jedan od velikih turističkih potencijala Novog Sada.

Naravno, krećemo u kapitalni projekat, to je Omladinski kreativni centar, u gradu poznat kao "Kineska četvrt", gde je danas propala fabrika. Nekada ne tako atraktivno, a danas ekstremno atraktivno mesto pored kampusa, studentskih domova, Dunava, gde će omladinska, nevladina organizacija administrirati. Po prvi put ćete imati u Srbiji, da je jedan grad u gradu napravio deo, gde taj segment društva - NVO, omladina, umetnici, predstavnici kreativne industrije - dobija svoju teritoriju i funkcioniše potpuno autonomno, ne remetiće nikome drugome život i rad.

To je jedan kvalitet na koji sam posebno ponosan, ako to uspemo da završimo, a u budžetu smo za 2018. predvideli novac za radove, preko 2 miliona evra. To će podići tu lestvicu na viši nivo.

Foto: Telegraf

• Kroz razgovor ste u dva navrata spomenuli sjajnu saradnju sa republičkom i pokrajinskom vlašću, a takođe ste sada spomenuli da ste predvideli sredstva za projekte koji su vezani za 2019. i 2021. godinu. Kada pomenemo i one prethodne radove, kako je Novi Sad uspeo da obezbedi sva ta sredstva i odakle novac za sve te radove?

- Pre svega zahvaljujući građanima, koji odgovorno pristupaju svojim obavezama, plaćaju poreze i sve one dažbine, koje nisu popularne, ali koje se plaćaju u svakoj državi, ako želite da imate uređen sistem. Pitanje poreze, nije pitanje nekog raspoleženja, već jednog odgovornog odnosa prema svojoj državi.

Možda sam i ja imao jednu drugu percepciju, dok nisam došao na čelo grada. Ne možete da imate bolje obdanište, dom zdravlja ili puteve, ako ne plaćate porez ili privreda ne radi. To je preduslov svega. Naravno, tu je i ekonomski oporovak i otvaranje novih radnih mesta. Povećanje broja investitora, te investicije istovremeno vraćaju deo sredstava u budžet.

One daju snažan podsticaj za razvoj privrede, neko zapošljava, neko kupuje građevinski materijal, plaća se PDV, novac je u opticaju, što je veoma bitno. Cirkuliše i pokreću privredu. Sada očekujemo porast zarada, što je isto snažan podsticaj, jer će ljudi lakše ići i u radnju i kod frizera i voziti se taksijem, sve ono što su male stvari, ali čine mozaik jednog oporavka i razvoja.

Naravno, imamo podršku i od Republike i od Pokrajine u projektima o kojima smo pričali za Evropsku prestonicu kulture i Omladinsku prestonicu mladih. Oni tu participiraju.

Foto: Telegraf

Ali najvažnija participacija jeste ljudi koji su van administracije i to jeste razlog zašto je Novi Sad pobedio. Nama su kandidture vodili ljudi van gradske uprave. Bio sam dovoljno smeo politički, da njima dam slobodu da kreiraju, da ih niko politički ne uznemirava, potpuno ih relaksirao tih birokratskih problema, uz mlade i kreativne ljude, koji su sposobni da vam isporuče taj rezultat.

Strašna je stvar da danas imamo preko 80 omladinskih udruženja, koji učestvuju u kreiranju omladinske politike. Oni nisu samo subjekti koji dobijaju samo nešto novca iz budžeta, nego su učesnici u donošenju odluka. Oni ne samo da imaju prava, nego su morali sa nama da preuzmu i rizik. Da uđu u proces donošenja odluka, da učestvuju u izradi svih akcionih planova, svih odluka, svega onoga što direktno tangira politiku prema mladima. Da ne budu na marginama dešavanja, da ne budu razočarani u sistem, nego da budu deo jednog kvalitetnijeg sistema. To su one društvene vrednosti, koje su nam za celu zajednicu neophodne, ako želimo da idemo napred.

Pre svega to je kod mladih karakteristično, da budu razočarani, buntovni. Ja sam rekao "drugari, hajde dođite vi, da nam pomognete, da vidimo šta treba da radimo oko politike prema mladima". Da se ne setimo mladih samo kada je kampanja, jer tada političari nešto pričaju nešto spominju, hajde da vidimo šta da radimo u naredne 4 godine. Ne samo za Omladinsku prestonicu mladih. To će da dođe i da prođe, 2019. je festivalska godina. Mi ne možemo 2020. da ugasimo tu priču. Ta 2019. nam je odskočna daska da to pitanje unapredimo, da odemo korak dalje, ako možemo dva, još bolje, tu nam je potrebna vaša podrška.

Foto: Telegraf

Prva kandidatura za Evropsku prestonicu, kada smo ušli u prvih pet i nismo pobedili - osam omladinskih organizacija nas je podržalo. Sledeća kandidatura - 92, devedesetdve omladinske organizacije su nas podržale - odneli smo pobedu.

Ljudi koji vodu "Fondaciju 2021" uopšte nisu iz sveta politike i administracije, ali su iz sveta kulture i oni mogu da uključe sve one koji trebaju, koji treba to da vode na najbolji mogući način.

Za kreiranje politike je zadužen graodnačelnik, gradska skupština i gradsko veće, svi mi koji odgovaramo na izborima pred građanima. Ovi drugari imaju mogućnost da zaista rade na najbolji način, u najboljim mogućim uslovima za našu državu i naš grad.

• Međutim, moramo da pomenemo i onu negativnu stranu. Neretko se Novi Sad pominje kao mesto sukoba ljudi iz podzemlja. Kako Vi ocenjujete bezbednosnu situaciju u gradu?

- Tu je kontrast objektivnih i subjektivnih pokazatelja. Kada gledate objektivno imate apsolutni pad kriminaliteta. Znam da građane najčešće iritira kada počnete sa statističkim podacima, ali oni postoje da bi se upoređivali i da bi se stvarala neka slika i da bi se sagledavalo gde su problemi i da li su otklonjeni ili su pogoršani.

Voleo bih, naravno, da bude bolja bezbednosna situacija, ali moram da izvršim jednu kratku analizi. Ne možemo porediti Novi Sad iz 80-tih godina prošlog veka sa današnjim Novim Sadom, ni u jednom smislu, osim po imenu, tradiciji, nekoj kulturi i nekoj zajedničkoj crti.

Foto: Telegraf

Danas Novi Sad ima duplo više stanovnika. Porastao je u svakom smislu. Mi smo prošli jedan veoma težak period kao društvo, ratovi, sankcije, migracije stanovništva, sve to što se dešavalo, pa i destrukciju cele države tih 90-ih godina i 2000-ih, pojavu nekih dešavanja, koja nisu bila karakteristična za neke ranije periode, sa sve propašću prethodne države i nekog društvenog i političkog sistema.

To su sve stvari koje su uticale na opadanje značaja porodice, na uništavanje obrazovnog sistema, koje je trajalo decenijama. Imate deo, gde je školama do pre neku godinu izbačena vaspitna komponent, već samo obrazovanje, što je neverovatno, da nekome padne na pamet, da je škola nije obrazovno-vaspitna, nego samo obrazovna. Takođe je propagirano kroz masmedije da su kriminalci najpopularniji, da je taj lagani život najprihvatljivi, da ako je neko vredan taj je dosadan i nije interesantan, da sve što je dobro nije medijski interesantno, da sve što je loše je medijski atraktivno.

Čitav je to spektar, što utiče na ta dešavanja.

Foto: Telegraf

Naravno da želim i hoću da bude bolja bezbednosna situacija u Novom Sadu, ali ne mogu da se otmem utisku da je Novi Sad nekako najosetljivi kada se nešto desi, da dobije prenaglašeni prizvuk. Kada se nešto, ne daj Bože, loše desi u Novom Sadu, to je onda haos. Kada se desi u drugom gradu - ne želim da se igde išta loše dešava - to je činjenično. Ne daj Bože ubistvo - desilo se tu i tu, a kada je u Novom Sadu, to je onda haos, najgora situacija i plus onda politizacija od opozicionih stranaka, koje nisu dostojene da takve teme ne zloupotrebljavaju, nego misle da će kroz to dobiti neke jeftine političke poene.

Bez uključivanja svih pora društva nema odbrane od toga. Ako ne uključite porodicu, školue, socijalne radnike, pedagaško-psihološku službu, policiju, bezbednosne službe, ne možete uspete. Ne može samo policija da ide da hapsi, da se bori. To je pitanje kako vaspitavamo našu decu, ne može policija da nam vaspitava decu. To je pitanje svakog od nas, čija se to deca tuku, čija su to deca napravila neki incident, čije je to dete koje nosi pištolj u izlazak. Da li je tu policija kriva ili je krivo i društvo, ili smo i mi krivi, svako od nas pojedinačno, kao roditelji, da li uopšte znamo šta nam rade deca.

Nije jednostavno pitanje, ja se gadim tog lakog odgovara na tako teško pitanje. I tog pristupa. Da ima nekog tako laganog rešenja, verujem da bi se primenilo. Odgovor na to zahteva jedno sistemsko rešavanje i odgovorni pristup. Da pričamo svi iskreno i da ne bežimo, da ne amputiramo svoju odgovornost, a naglašavamo da nam je stalno neko drugi kriv.

Nama je država stalno za sve kriva. Da li nas žena voli ili ne voli, da li nas deca slušaju ili ne, da li je pobedio fudbalski klub za koji navijamo, da li je sunčano ili kišovito... Za sve nam je država kriva, što postaje malo iritantno i pre svega nije tačno.

Ne vole Srbi da prihvate sopstvenu odgovornost, prava će vrlo često istaći, ali odgovornost nije popularan termin.

Foto: Telegraf

• Da pređemo na politička pitanja. Potpredsednik ste Glavnog odbora SNS. To telo je podržalo predlog predsednika stranke i države Aleksandra Vučića da se ne ide na vanredne parlamentarne izbore zajedno sa beogradskim. Međutim, vaši koalicioni partneri traže da se ipak ide na i na republičke izbore. Kakav je Vaš stav?

- Legitimno je pravo svake političke stranke da se izjasni po tom pitanju. Na Predsedništvu SNS je bilo različith stavova, odnosno bilo je članova koji su bili za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik stranke je izneo jednu analizu iz koje je zaključeno da je u interesu Srbije da se ne ide na vanredne izbore. Govorim o momentu kada smo donosili odluku, iako bi to verovatno bilo u političkom interesu SNS, jer bi kapitalizovala popularnost predsednika i stranke i imala samo jedan plus i dobila novi mandat za formiranje Vlade.

Odluku smo doneli vodeći računa o državnim interesima, a ne o stranačkim, iako vidim da se izruguju i tome. Sve što kažete, sve se dovodi u jedan pogrešan kontekst, ali to je za mene predstavljalo jednu potvrdu zrelosti SNS i odgovornosti, koliko god da pokušavaju da se minimizira, za mene je velika i značajna. Da se izbegne uraditi nešto što je vrlo korisno za stranku, ali je pitanje da li je za državu.

Međutim, ima još vremena do beogradskih izbora. Videćemo, šta će se dešavati. Niko u politici ne može da isključi nijednu opciju, time ni održavanje izbora. Nisam siguran da svi baš žele vanredne parlamentarne izbore. Mi imamo taj paradoks da opozicione stranke ne žele vanredne izbore. Valjda je prirodno kada ste opoziciona stranka da stalno želite da idete na izbore, da pokušavate da osvojite vlast, to vam je politički cilj, čim se bavite politikom, nije vam cilj da budete opozicija, nego da idete napred i da sprovedete neki svoj politički program.

Ali imate još jedan momenat, da neke opozicione stranke ne idu na lokalne izbore. Njih ne interesuju te male opštine, nisu im atraktivne, ne prepoznaju na svojoj političkoj mapi neke Pećince, neku Mionicu, neki Negotin, neki Kostolac, Preševo da i ne pominjem.

Oni su sada fokusirani samo na Beograd, uplašeni ako bude republički izbori, da će to poremiti njima potencijalni rezultat. To postaje smešno. Podržao ovaj ovoga, a svi su do juče bili saradnici.

Foto: Telegraf

• Upravo u tom smislu, kako Vi vidite najavljenu kandidaturu Dragan Đilasa za gradonačelnika Beograda?

- Meni se sviđa formulacija "žuto-riđa" koalicija, mislim da je suptilnija od ove "lopovske", mada narod više voli "lopovska" koalicija. Sada je to jedan kolorit.

Interesantno je to što je Aleksandar (Vučić) rekao na konferenciji za novinare. Svi su koaliciju Dačića i Šešelja nazvali "crveno-crna" koalicija i to je postalo apsolutno prihvaćeno. Zar niko ne komentariše ove koji su do juče sve razarali i skupili se. Što se za njih ne kaže kakva su koalicija? Nema u glavnim medijima ocene takve koalicije u nekom koloritu, ali zato imate koaliciju SPS i radikale.

Nemam zbog čega da branim njih, oni su takođe politički konkurenti SNS, ali prosto postoje dvostruki aršini. To je nešto što je zabrinjavajuće, kada govorimo o demokratiji u našem društvu.

Nisam začuđen što će jedni drugi podržavati. Mislim da je prirodno, do juče su svi bili članovi Predsedništva ili Glavnog odbora DS. Nemam problem sa time. Ali se nadam da će građani ceniti šta je urađeno, kada govorim o Beogradu, u prethodne četiri godine. Ako to budu ocenjivali, ja sam optimista za izborne rezultate.

Ako bude neka atmosfera, ako se nešto drugo bude ocenjivalo, ako se glasa koji ima maštovitiju ideju i ko će da obeća nešto grandioznije, onda možemo biti u problemu. Kada kažem možemo, Beograd je toliko veliki i značajan, jer nadilazi jednu lokalnu samoupravu. Ako budu glasali po tome šta neko najavljuje kao Deda Mraz ili Božić Bata, to može biti potencijalna opasnost. Ali, verujem da su Beograđani politički zreli i da neće nasesti na te jeftine trikove.

Mi smo se naslušali tih obećanja, tih mađioničarskih trikova, posle toga vam ostane samo prazna kasa.

Foto: Telegraf

• Da li su beogradski izbori zaista biti ili ne biti, kako se često predstavlja u javnosti?

- Nisu biti ili ne biti, ali su bitni. Gradonačelnik Beograda je jedna od najvažnijih političkih funkcija u državi. Beograd sam po sebi, sa svim svojim kapacitetima nadilazi lokalnu samoupravu. On je politički izuzetno bitan. Za njih je verovatno biti ili ne biti, govorim o opozicionim strankama. Njima su svaki izbori biti ili ne biti i uvek im bude ne biti i onda idu dalje sa nekom drugom idejom.

Veoma je važno prilikom glasanja sagledaju ko je šta radio i kakvi su rezultati. Ne da li ja imam dovoljno kose na glavi ili da li se lepo smejem, već šta je urađeno. Šta je urađeno u prethodnom periodu? Šta su izveštaji? Šta je bilo u nekom ranijem periodu? Da li je neko napravio dugove, a neko vraćao dugove? Da li je danas plus ili minus? Šta je bilo ranije - plus ili minus?

Valjda tako zaključujete da li stvari funkcionišu dobro u vašoj kući i na poslu, pa time i u vašem gradu i vašoj državi. Da vidimo da li smo poslovali dobro ili loše, da li smo donosili dobre ili loše odluke, da li imamo nove puteve, da li imamo bolje škole, nova obdaništa, nove kliničke centre, nove domove zdravlja, nove sportske terene, da li su nam veće plate, da li imamo autobuse... Da vidimo šta se dešava.

A, ne, mi ćemo dati 13. penziju, platu... Odakle? To su prazne priče. To super zvuči, a to vam je opet put u propast. Mi smo između 2008. i 2012. trošili više nego što smo zarađivali, pa smo morali da prođemo kroz težak period da bi se finansijski stabilozovali.

Ja nisam zagovornik tih lakih rešenja. Kao što sam rekao ovde u Novom Sadu. Nemam nameru da izigravam nekog komunalnog manekena, da pričam "biće sve besplatno" - pa nema toga. To besplatno jako košta posle. To je najskuplje. Nema besplatno. Ti jeftini trikovi su prevaziđeni u Srbiji. Iskreno verujem u to.

• Na kraju šta biste poželeli i Novosađanima, ali i ostalim građanima Srbije u 2018. godini?

- Svim građanima Novog Sada, ali cele Srbije, želim ono što želim i svojoj porodici - pre svega dobro zdravlje, više rada i ono malo sreće, uvek je potrebno, da lopta ne pogodi stativu neko uđe u gol u poslednjim minutima i onda je pobeda najslađa.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)