Prvostepena presuda Ratku Mladiću u sredu

Haški tribunal objaviće u sredu prvostepenu presudu nekadašnjem vrhovnom komadantu Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću povodom optužbi za genocid nad muslimanima i za druge ratne zločine. Presudu je nakon tri i po godine suđenja i još godinu dana većanja, donelo sudsko veće na čelu sa sudijom Alfonsom Orijeom, a javno izricanje održaće se u sredu u 10 sati.

Hoće li imena jataka Ratka Mladića ostati državna tajna?

Preporučujemo

Orijeovo veće je odbilo zahtev Mladićevih branilaca da razmatra njegovu procesnu sposobnost (sposobnost da učestvuje u postupku) kao i da odloži izricanje presude, jer smatra da ti zahtevi nisu osnovani, jer je prema izveštajima medicinskog osdoblja pritvorske jedinicete Mladićevo zdravstveno stanje.

Glavni lekar pritvorske jedinice Pol Falke takođe je zabranio posete lekara Mladiću do izricenja presude, "jer to može da naškodi njegovom zdravlju".

Sa druge strane Mladićeva odbrana svakodnevno insistiraju na poseti i pregledu sprskih lekara, koji su uvidom u njeovu medicinsku dokumentaciju dali mišljenje da je Mladić životno ugrožen.

Foto: Wikimedia/ICTY staff

Tribunal inače okončava svoj rad nakon 24 godine, 30. novembra, a postupke po žalbama, revizije i izvršenje kazni u njegovo ime ubuduće će vršiti Mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu.

Haško tužilaštvo je u završnoj reči u decembru 2016. godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila "uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu", dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Suđenje generalu VRS pocelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.

Mladić je uhapšen maju 2011. godine, nakon 12 godina skrivanja u okolini Lazarevca i izručen Hagu.

Foto: Profimedia/AFP

Vlada Srbije nedavno je na zahtev njegovih branilaca i porodine dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu iz pritvora Haškog tribunala radi lečenja, a odgovor Haga se i dalje čeka.

Haško tužilaštvo je 25. jula 1995. godine Tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem.

Optužnica je više puta proširivana, a konačno je precizirana 2002. godine. Budući da su u razmaku od tri godine uhapšeni da im je suđenje počelo u razlčitim periodima optužnice protiv su njih razvojene i sudilo im se u odvojenim postupcima.

Karadžić u martu 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora i čeka pravosnažnu odluku Tribunala u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

Foto: Tanjug/AP

Prema haškoj optužnici od 8. novembra 2002. godine, Mladić se tereti za genocid, progone, istrebljenje i ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, navodno terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile, uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN-a.

Pod njegovom komandom, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno je oko 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice.

Mladića terete i za granatiranje Sarajeva, kao i za logore "Omarska", "Keraterm", "Manjaca" i "Trnopolje".

Mladić je optužen za jedan slučaj genocida, sedam slučajeva saucesništva u genocidu i šest slucajeva kršenja zakona i običaja rata, uključujući ubistva, sprovodenje terora nad civilima i uzimanja talaca.

U delu optužnice koji se odnosi na zločine u opštinama koje su bosanski Srbi smatrali svojom teritorijom ostaje isti broj opština - šest je pre dve godine uklonjeno iz optužnice (Bihać-Ripac, Bosanska Gradiška, Doboj, Gacko, Nevesinje i Teslić), a šest novih dodato (Hadžići, Ilidža, Novo Sarajevo, Pale, Sokolac i Trnovo).

Iako je zadržala isti broj opština, izmenjena optužnica oslanja se na već ranije presudene slučajeve procesuirane u Haškom tribunalu.

Mladić je tokom suđenja negirao krivicu a sa timom svojih branilaca pokušao da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.

Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal te zahteve do danas nije usvojio.

(Telegraf.rs/Tanjug)