Da li u Srbiji "bukti" HIBRIDNI RAT Amerike i Rusije: Ko se sve bori, kako i zašto?

Kada se slonovi tuku, strada trava, kada slonovi vode ljubav, strada trava - kaže afrička poslovica. U slučaju Srbije ti slonovi su najveće svetske sile Rusija, Sjedinjene Američke Države i njihov saveznik Evropska unija. Njihovi interesi su u velikoj meri prepliću u našoj zemlji i predstavlju mesto sudara mnogo češće nego mesto susreta. S tim u vezi, naši sagovornici su saglasni da se u Srbiji već odavno vodi takozvani "hibridni rat", svojevrsni nastavak "Hladnog rata".

PREOKRET: Evo šta kažu u EU o porukama Trampovog specijalca Srbiji

Preporučujemo

NAJNOVIJA VEST: Vučić postavio Stefanovića na najvažniju bezbednosnu funkciju

U februaru 2015. godine tadašnji američki državni sekretar Džon Keri rekao je da se nekoliko evropskih zemalja se nalazi „na liniji vatre“ u konfliktu između Moskve i Vašingtona.

- Radi se o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugim mestima: Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju – oni su na liniji vatre - kazao je Keri, odgovarajući na pitanje novinara o sve većem uticaju Rusije u Evropi.

Foto: Tanjug/AP

Taj uticaj Rusije je pojačan, posle godina stagnacija i propadanja pod Borisom Jeljcinom, sa pojavom Vladimira Putina.

Zato neki savremeni istoričari tvrde da Hladni rat nikada nije ni završen, već je bio privremeno prekinut nakon pada Berlinskog zida, dekadom apsolutne dominacije SAD. Sada je nastupilo vreme takozvanog hibridnog rata.

Pojam hibridni rat je novijeg datuma, prvi put ga je u rečnik uveo američki marinac Frenk Hofman radi slikovitog opisa poslehladnoratovskog odnosa snaga.

Ne postoji precizna definicija, ali se smatra da je hibridni rat svaki oblik podrivanja poretka u nekoj zemlji: sajber napadi, propaganda, neke nevladine organizacije, ekonomske blokade (npr. blokade računa nepodobnih fizičkih i pravnih lica), terorizam, etnički i religiozni sukobi, korupcija i svi drugi načini delovanja koji nisu oblik klasičnog rata, već perfidnog ubacivanja subverzivnih elemenata u društveno-pravni poredak nezavisnih država.

Foto-montaža: Wikimedia/НиколаБ

Kada je u pitanju Srbija jasno je da velike sile imaju svoje interese u našoj zemlje i da po svaku cenu žele da ih ostvare. Osim međusobnog sukoba, na tom putu im stoji jasna politika naše administracije vojne neutralnosti, sa strateškim ciljem članstvom u EU, uz očuvanje tradicionalnih prijateljstava sa Rusijom, Kinom i Turskom.

Kako je planeta, slikovito rečeno, šahovska tabla u duelu velikih, dobro im dođe svaki pijon. U tom smislu, Srbija, kao najveća i najuticajnija zemlja Balkana je dobar plen u očima Moskve, Vašingtona i Brisela. Zato i ne čude izjave i informacije, koje se pojavaljuju kako od visokih zvaničnika, tako i iz neformalnih krugova.

Podsetimo samo na nedavne. Senator Ron Džonsona je krajem avgusta u vili "Mir" izjavio je da se nada da će Aleksandar Vučić i Srbija da se suprotstave pokušajima da se da diplomatski imunitet Rusko-srpskom centru u Nišu.

Gotovo direktno nam je poručio da to može uticati na dolazak stranih investicija.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

- Da bi kapital ovde došao, potrebno vam je što manje korupcije i vladavina prava, kao i indikacije da se država zaista kreće ka tržišnom kapitalizmu i stabilnosti, a, na žalost, predsednik Rusije Vladimir Putin demonstrira suprotno - rekao je Džonson tom prilikom.

Uoči proslave oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu i dolaska ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua u našu prestonicu, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin u razgovoru sa Vučićem, kako je saopšteno posle susreta na Andrićevom vencu, istakao potrebu da se, zbog obima posla, što pre reši status Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Odmah za njim u Predsedništvo Srbije je požurio ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot, koji je bio prisutan i na sastanku zamenika pomoćnika državnog sekretara Brajana Hojt Jia sa našim državnim vrhom, kada je ovaj diplomata rekao da Srbija ne može da sedi na dve stolice.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

U međuvremenu, iz Brisela je saopšteno da će EU strateška komunikacija za Istok, Jug i Zapadni Balkan biti tema sastanka ministra spoljnih poslova EU koji se 13. novembra sastaju u Briselu, gde napominju da je osnovni cilj StratKom-a za Zapadni Balkan promocija EU politike, vrednosti i angažmana u regionu, a ne odgovor na rusku propagandu.

Danas se pojavila informacija u ruskim medijima da SAD preko Vladine agencije USAID, planira da izdvoji sredstva u visini od dva miliona dolara za lobiranje američkih interesa u Beogradu.

I tako krug.

Prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića nema sumnje da se sukob Rusije i evroatlantskih snaga prenosi na naš teren.

- On je jedno vreme bio lokalizovan u Siriji i Ukraijini, a sada je na "meki" način sve aktivniji i kod nas. U takvim okolnostima Srbija mora da vodi što racionalniju politiku, da se što manje zameri Zapadu, a s druge strane da maksimalno sačuva dobre odnose sa Rusijom, koja nam je strateški partner u odbrani Kosova i Metohije i Republike Srpske - rekao je Anđelković za Telegraf.rs.

Foto: Medija centar Beograd

On kaže da je to veoma težak zadatak u tako burnim geopolitičkim vodama, ali da moramo da probamo da balansiramo.

- Da se vodi hibridni rat to već znamo od ranije. Suština je da se vodi rat za uticaj u Srbiji i globalni rat između SAD i Rusije, jer su se okolnosti u svetu promenile - kaže za Telegraf.rs Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

Foto: A. Nalbantjan

On ističe da je Srbija ostrvo neutralnosti i nezavisnoti, koje je od interesa i jedne i druge strane.

- Potpuno je vidljiva bitka za uticaj u Srbiji, uzimajući u obzir njen geostrateški položaj. Da smo mi na tako značajnom mestu pokazuje i činjenica da će se dijalog oko Ukrajine upravo nastaviti u Beogradu - ukazao je Milivojević za naš portal.

Posle povlačenja SAD iz regiona polovinom protekle decenije, posebno nakon jednostrano proglašene nezavisnsti Kosova stvorio se upražen prostor kojim je Ruska Federacija pokušala sa zavlada, kaže za naš portal Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

- Međutim, mislim da stvari treba sagledati realnije. Uticaj RF ne može biti značajniji imajući u vidu naše strateško okruženje, odnosno okruženost državama EU i NATO. Ovo je još jedan pokušaj Rusije da pređe iz te faze, kada su polovinom protekle decenije ulagali u energetiku, pa u privredu, a sada pokušavaju da ojačaju politički uticaj. Mislim da će Srbija morati, uzimajući u obzir svoje aspiracije za članstovo u EU, da ipak na određeni način uskladi svoju spoljnu politiku sa mehanizmom EU - kaže Đukanović za Telegraf.rs.

Foto: Medija centar Beograd

On smatra da će taj ruski uticaj slabiti i biti sveden na meru koji postoji u Rumuniji ili Bugarskoj, a koje su članice EU.

- Taj hibridni rat je polu-hladni rat na prostoru Balkana, ali je očigledno kakve su tendencije. Ne možete biti vezani uz Rusiju, ako nemate makar zajedničku granicu - ukazao je Đukanović.

(Telegraf.rs)