Brnabić za Telegraf: U Vladi nema dve struje - JEDINSTVEN SMO TIM - ali mi je žao zbog CURENJA NEKIH INFORMACIJA (VIDEO) (FOTO)

Ustali smo jutros u pet, da bismo krenuli put Vranja, kako bi ispratili samo deo današnjih aktivnosti predsednice Vlade Ane Brnabić, koji obuhvata posetu fabrikama Jumko i BAT. Kada je počeo njen radni dan i kada će se završiti, ali i ono što građane verovatno daleko više zanima, kada će doći do povećanja plata i penzija, ima li sukoba u Vladi, da li ćemo pre 2025. biti spremni za EU i kako vidi razvoj situacije oko unutrašnjeg dijaloga, samo su neka od pitanja, koja ćemo postavili prvoj premijerki Srbije.

Brnabić najavila formiranje Radne grupe koja će podržati dijalog o Kosovu

Preporučujemo

Brnabić: Put ka članstvu u EU bio bi teži da pre tri godine jedna žena nije pokrenula novi proces

• Prošlo je dva i po meseca od kada je formiran novi kabinet, na čijem ste čelu. Da li se taj period može okarakterisati kao vreme kriznog menadžmenta s obzirom na to da Vas je zatekao štrajk u Fijatu, potom i trgovinski rat sa Hrvatskom?

Prve dve nedelje su stvarno bile jako teške. Sačekao nas je štrajk u Fijatu, koji je počeo, dok smo mi bili još u Skupštini, kada se glasalo o poverenju novoj Vladi, zatim su usledili problemi sa malinarima, štrajk u Gorenju i Goši, tako da je bilo teško.

Uspeli smo da napornim radom tokom te dve nedelje dovedemo situaciju pod kontrolu, da jednom ozbiljnom medijacijom i stalnom prisutnošću dovedemo do dogovora u Fijatu, što je bilo važno ne samo za tu kompaniju, Kragujevac, već jako važno za BDP Srbije, izvoz, ali i 10 hiljada građana koji su indirektno povezani sa Fijatom kao kooperanti.

Foto: Telegraf

To je bio prvi veliki uspeh, mogu da kažem da mi je tada pao kamen sa srca i od tada zmo krenuli u jednu mnogo veću konsolidaciju. Primetićete, kao što je primetila javnost, da ja nakon toga nisam bila prisutna u medijima jedno dve nedelje.

To je bio trenutak, kada smo seli kao tim, dogovorili se šta su prioriteti, koji su strateški pravci, i onda smo krenuli i od tada više nije krizni menadžment, već smo krenuli u ozbiljan rad, uz jak tempo. Znamo tačno šta radimo, znamo koji su nam problemi i prilike i za sada, čini mi se, iskorišćavamo sve prilike.

Foto: Telegraf

• Ekonomski pokazatelji nisu na nivou predviđenog, najavili ste mere kako bi bio ostvaren rast BDP-a od 2,2 do 2,5 odsto. Kada ćete izaći sa merama i šta će one predviđati?

Krenuli smo već sa nekim merama. Te mere su i deo našeg planiranja oko budžeta za 2018. godinu. Nisam izašla sa konkretnim merama, kao što smo pričali, izaćiću u jednom trenutku.

Jedna od mera, sa kojom smo krenuli jeste čišćenje kanala i više novca za građenje nasipa. To je nešto, što je infrastrukturno važno, što infrastrukturno ostaje. Važno je i za naše građane i za našu privredu, a gde nisu potrebne posebne građevinske dozvole i gde naše građevinske firme mogu odmah da se angažuju.

Mi smo pre tri nedelje na Vladi odobrili još milijardu dinara za to, imaćemo dodatna sredstva za opremu za traktore oko 200 miliona dinara, opremu i mašine u poljoprivredi oko milijardu i 700 miliona dinara, u novembru idemo sa nekih 250 miliona za Železnice, kako bi krenuli radovi koje smo planirali za 2018. godinu. Dakle, nisam izašla sa merama, ali neke od njih smo već krenuli da implementiramo i ja ću svakako izaći pred građane sa tačnim spiskom šta je to što smo uradili.

Foto: Telegraf

• Danas smo sa Vama obišli fabrike Jumko i BAT. Često se u javnosti kritikuje vlada i njen program subvencija zbog navodnog proteziranja stranih investitora. Da li je zapravo Vaša današnja poseta dokaz da svako ko ima plan investicija može da računa na pomoć države?

Apsolutno, kada je Skupština usvojila predlog Zakona o investicijama prethodne Vlade, izjednačeni su domaći i strani investitori i u smislu davanja i podsticaja i u svakom drugom smislu. Dakle, podsticaji se daju i domaćim investitorima i za nas su domaći investitori jedanko važni kao strani. Ova Vlada će sigurno više pažnje posvetiti i kroz digitalizaciju, start-up kompanijama, inovacionim kompanijama, preduzetništvu. Preduzetništvo je nešto, što smo mi sada uveli i u škole i to je u stvari naša domaća privreda.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Danas smo videli Jumko. Tu je Vlada mnogo pomogla. Jumko balistika je važan deo Jumka. Nešto što je bio ruiniran magacin danas je lepo sređen i opremljen prostor i tu je zaposleno još 50 ljudi, gde će biti zaposleno još 150 ljudi i time Jumko postaje deo odbrambene industrije Srbije, čime im se otvaraju još veća tržišta. Namenska jeste jedan ogroman potencijal, koji je posle godina uništavanja sa prethodnom Vladom krenula ponovo da staje na svoje noge i ogroman je izvozni potencijal.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Što se tiče BAT-a, meni je bilo jako važno da podržim njih, ne samo što otvaraju novi proizvodni pogon, koji će unaprediti izvoz i potvrditi da je Srbija centar za investicije u regionu, već zato što je to primer investitora koga mi želimo da vidimo u Srbiji.

Foto: Tanjug/BAT

Investitor koji je, od kada je prisutan u Srbiji, u republički budžet dirsktno uplatio milijardu 700 miliona evra, u kome je prosečna plata 2, 3 puta veća od pdosečne plate, iako rade u Vranju, na jugu Srbije, gde su prosečne plate mnogo niže, koji je u poslednjih 15 godina dao milion evra samo na društveno odgovorno poslovanje u Vranju, gde zaposleni u Beogradu i Vranju volontiraju u lokalnim aktivnostima.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Drago mi je, što danas podržavamo i domaće i strane investicije, ali znate kako, kada strani investitor dođe i registruje svoju firmu, onda i on postaje domaći investitor.

• U toku je poseta delegacije MMF-a. Postignuta je saglasnost oko povećanja plata i penzija u javnom sektoru. Kada će uslediti povećanje i za koliko?

Ono što je nama važno, što možda nije na pravi način ispraćeno u javnosti, to je dogovor oko povećanja minimalne cene rada, sa 130 na 143 dinara. Jako značajno povećanje cene rada i mi smo na to ponosni. I to je indikator stanja naše ekonomije.

Tako je, kako ste rekli, BDP nije onakav kakav smo prognozirali za 2017. godinu, najviše zbog vremenskih prilika na koje ne možemo da utičemo. Ali, isto tako svi drugi ekonomski indikatori su mnogo bolji nego što smo mislili. Povećanje izvoza za 10-12 odsto, prerađivačka industrija 6-8 odsto, minimalna cena rada, to su sve dobri pokazatelji.

Što se tiče povećanja plata i penzija, imamo prostor u budžetu, zahvaljujući finansijskoj disciplini koju je uspostavila prethodna Vlada i današnji predsednik, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić, koju moja Vlada apsolutno podržava i održava taj kontinuitet.

To je bio jedan od velikih izazova, kojih sam se ja plašila, kada mi je on ponudio mesto mandatara, ali uspeli smo da održimo fiskalnu disciplinu i zahvaljujući tome imamo prostor u budžetu za značajno povećanje plata i penzija. Ja očekujem da ćemo u narednim nedeljama izaći sa tim i to je jako lepa vest za sve građane Srbije, čini mi se pre svega za penzionere.

Foto: Telegraf

• U javnosti je proteklih dana bilo reči o sukobu ministara oko zakona o rodnoj ravnopravnosti, takodje, bilo je medijskih napisa o protivrečenju Vama i Vašim odlukama na sednicama vlade. Ima li dvovlašća u Vladi? Da li je stavljena tačka na sukobe između Mihajlović sa jedne i Đorđevića sa druge strane?

Apsolutno ne. Vlada je jedan jedinstven tim i to je jedan od tih tabua ili stereotipa koje ja kao predsednica Vlade želim da razbijem u Srbiji. To što neko ima drugačije mišljenje od vas, ne znači da ste vi u sukobu. To ne znači da apsolutno imate dve struje u Vladi Srbije.

Sednice Vlade su upravo zatvorene za javnost, iz razloga da se svi ministri osećaju slobodni da kažu iskreno šta misle o nekom predlogu zakona, pozakonskom aktu, zato što je važno da mi ne mislimo jednom glavom, već imate odgovorne ministre, koji ako se ne slažu, mogu da kažu jasno i glasno zbog čega se ne slažu i da mi otvorimo dijalog o tome i da iz tog dijaloga izađemo sa jednim optimalnim rešenjem.

Ja se ponosim što imam u timu Vlade Srbije ljude koje misle svojom glavom i koji za neke stvari ne dele mišljenje i ne boje se da to kažu. Mi tako dolazimo do toga kako neka zakonska rešenja možemo da pošaljemo u Skupštinu, a da ona budu najbolja i usaglašena među resorima, jer mi na kraju snosimo svu odgovornost za punu implementaciju tih zakona.

Ne postoje nikakvi sukobi. Meni je žao, što postoje neka curenja informacija iz Vlade, zato što mislim da su sednice Vlade sa pravim razlogom, zakonski zatvorene za javnost, jer ja kao, predsednica Vlade želim da stimulišem dijalog među mojim ministrima. Mislim da je to apsolutno jedna dobra stvar, isto kao što želim da damo primer kao Vlada u javnosti, da različito mišljenje, ne znači da je neko protiv vas ili da ste vi u sukobu sa tom osobom, znači samo da treba da vodite dijalog i da vidite kako možete da pomirite ta dva mišljenja. A što se tiče Vlade u najboljem interesu građana.

Foto: Telegraf

• Pre deset meseci radio sam sa Vama intervju, kada ste bili na funkciji ministarke državne uprave i lokalne samouprave. Tada ste bili zvezda kabineta. Šta je prelomilo da iz kudikamo lagodnije fotelje uskočite u daleko vreliju?

Sećam se tog intervjua, koji mi sada izgleda kao da smo radili pre pet ili više godina. Znate kako, kada pristanete na jednu funkciju u okviru tima, kada vam šef ili selektor tog tima ponudi neku drugu funkciju, neodgovorno bi bilo reći ne, ja mislim da je moj nivo odgovornosti taman za mene u ovom trenutku i stvarno se ne bih prihvatala većeg nivoa odgovornosti.

Ne. Moje je bilo da se odazovem pozivu, da sa njim, prethodnim premijerom, današnjim predsednikom razgovaram potpuno otvoreno i o mojim sumnjama i o mojim strahovima, nedoumicama, da takođe razgovaramo i o strateškim prioritetima, kako ih ja vidim.

Moji strateški prioriteti jesu drugačiji od toga, kakve je on strateške prioritete imao kao predsednik Vlade, ali je isto tako i Srbija mnogo drugačija zemlja, kada sam ja postala predsednica Vlade, nego kada je on postao predsednik Vlade. Ono što je meni lakše danas, što sam ja od njega dobila Vladu koja je u boljoj fiskalnoj situaciji i zemlju u boljoj makroekonomskoj poziciji, nego više od 10 godina pre toga. Na tome sam zahvalna njemu i celom timu Vlade Srbije.

To je nama otvorilo prostor da se danas bavimo nekim drugim stvarima. Sada imamo jednu zdravu osnovu. Naravno, imamo još mnogo strukturnih reformi, koje moramo da sprovedemo, ali jednu zdravu osnovu da gradimo dalji dinamični razvoj Srbije.

Foto: Telegraf

• Napisali ste tekst za Dojče Vele o Nemačkoj kao uzoru, ali i velikoj podrsci koju u procesu evrointegracija imamo od strane Angele Merkel. Javnost Srbije čini se da nije dovoljno upoznata sa impresijama koje ste ostavili na evropske zvaničnike na nedavno održanom forumu na Bledu, koji su Vas između ostalog nazvali balkanskom Angelom Merkel. Koliko s jedne strane Vam to godi, a koliko s druge strane predstavlja opterećenje?

Prija mi što su te impresije o Srbiji, a ne o meni, kao Ani Brnabić. To je velika stvar za Srbiju. Mislim da se sve više i sve jasnije i u međunarodnoj javnosti prepoznaje uspeh Srbije i koliko je bilo teško da se uradi to što je Srbija uradila.

Da se postigne ta fiskalna konsolidacija, da se postigne makroekonomska stabilnost, da jeste sada jedna sredina, koja je predvidiva i stabilna za investitore, kao što danas čuli, koja podržava kompanije. Imate jednu mnogo realniju sliku u međunarodnoj javnosti, da Srbija ima jednu dobru perspektivu.

Svakako moje postavljanje na tu funkciju tome doprinosi, što je bilo iznenađenje za ceo svet. Meni se čini prijatno iznenađenje, tako da mislim da smo poslali jedan signal, i predsednik koji me je predložio za mandatara i ceo moj tim koji je stao iza mene i prihvatio moj poziv da bude u Vladi Srbije i svi narodni poslanici koji su glasali u Skupštini za tu Vladu, dali su jasan signal da Srbija postaje zemlja u kojoj se , iznad svega ceni sposobnost, volja i želja da radite svoj posao na najbolji mogući način i ljubav prema svojoj zemlji.

Sve drugo, da li ste žena ili muškarac, LGBT ili strejt, ovakav ili onakav, da je sve drugo manje važno. To je signal koji smo mi dali kao zemlja i svi građani Republike Srbije treba da se ponose na sve to, što smo uspeli da uradimo zajedno u protekle 3-4 godine.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

• Razgovarali ste sa komesarom Hanom, koji je u intervju za naš portal rekao da Srbija može u EU i pre 2025.godine ako bude ispunila kriterijume. Kada ćemo po Vašoj proceni biti spremni za ulazak u EU?

Moja poruka građanima je uvek da je za mene taj put jednako važan kao i ta destinacija. Rekla sam, uvek pominjem, da bih simplikovala šta znači u stvari naš evropski put - on se zasniva na tri stuba.

Jedan stub odnosno pravac su ekonomske reforme, stabilnost i prosperitet, koji je važan za sve nas, zbog radnih mesta, zbog više para u džepovima građana, zbog bolje perpsektive za napredak njih, njihovih porodica i njihove dece.

Drugi stub je reforma javne uprave, koja je u stvari treba da stvori efikasniju upravu, upravu koja će biti servis za svoje građane.

I treći stub je u stvari vladavina prava koja kaže da treba da imamo efikasnije i dostupnije sudstvo. Sve te reforme i evropske integracije su važne zbog nas samih. Zato bih se ja fokusirala na njih, da njih što bolje i što brže implementiramo da bi promenili naše društvo. Onda kada dostignemo te standarde, koji su evropski, onda sam sigurna da će se i vrata Evropske unije otvoriti za nas.

Naš cilj je da to završimo do 2020. godine. Nakon toga, kada Evropa bude bila spremna za nas, mi smo spremni za nju, ali je ceo region Zapadnog Balkana, pre svega Srbija kao najveća i najvažnija država na ovom prostoru, jednako važan našim partnerima u EU, kao što su oni važni nama.

Foto: Telegraf

• Govorimo o putu Srbije ka EU, neizostavno pitanje je pitanje KiM-a. Licitira se kada ćete se susresti sa Haradinajem. Kakav je Vaš stav o tome, s obzirom na to da je on za srpske organe ratni zločinac, dok je s druge strane na čelu privremenih organa iz Prištine?

Kao predsednica Vlade, da bi za sve naše građane i za naše građane na Kosovu i Metohiji, napravili kvalitetniji i lakši život, razgovaraću sa kim god bude bilo potrebno. Drago mi je da je dijalog između Beograda i Prištine podignut na predsednički nivo.

Mislim da je to bila prava odluka, zato što je predsednik Vučić vodio taj dijalog i vukao hrabre i odgovorne poteze u tom dijalogu i zato što faj dijalog onda ima jedno institucionalno pamćenje. Dakle, ne počinjemo od nule, on može da se nastavi nesmetano i takođe na predsedničkom nivou izbegavate svakodnevnu politiku koja može da optereti taj dijalog. Mnogo je lakše, mnogo efikasnije da bude na tom nivou.

Ja, kao predsednica Vlade, i ceo tim Vlade, će podržati predsednika Republike u tom, jednom od najvažnijih zadataka za sve naše građane, i videćemo šta možemo da uradimo. Na kraju krajeva, tu smo da implementiramo sve ono što se u tom dijalogu bude dogovorilo.

Foto: Telegraf

• Susret sa Haradinajem figurativno rečeno će biti gutanje žabe za Vas. Koliko nam unutrašnji dijalog može pomoći da progutamo kao narod i društvo i druge zabe oko Kosova?

Ja bih još jednom apelovala na sve naše građane i na NVO, kompletan civilni sektor, uključujući i medije, političke stranke - nezavisno da li su u vlasti ili u opoziciji, da stvarno zastanemo za trenutak i da razmislimo koliko je važan poziv predsednika na taj interni dijalog o KiM.

Da stavimo sa strane političke razmirice, različita mišljenja, koja ne znače da smo neprijatelji i kažemo da ovo jeste nacionalno pitanje koje ne sme da bude stvar političkih dnevnih prepucavanja - i onda vi kažete "ne, ne zanima me to nacionalno pitanje, ja ne volim Aleksandra Vučića i ja odbijam da učestvujem u nacionalnom dijalogu".

Ovo je stvarno prvi put da jeno ovako pozvao na nacionalni dijalog. Da kažemo nećemo više stavljati stvari pod tepih, hajde da razgovaramo svi zajedno o njima.

Zato sam ja predložila predsedniku da Vlada napravi radnu grupu, koja će se aktivno uključiti u dijalog, kako bi dala logističku podršku da se taj dijalog vodi širom Srbije, da u njemu učestvuju svi koji žele da učestvuju, da se u njemu čuju pojedinačni stavovi građana, kao i njihovih udruženja, organizacija, političkih stranaka, crkava, i tako dalje.

Dakle, još jednom, apelujem da razumemo važnost ovog trenutka i tog poziva. Mi u ovom trenutku, ne samo da možemo zajedno, nacionalno da odlučimo, šta mi strateški želimo da radimo u budućnosti, da zajedno sagledamo sve i dobre i loše posledice tih naših odluka, već je to način da konačno ustanovimo kao društvo imamo neke nacionalne interese koji moraju da budu iznad naših političkih razmirica, zato što je to jedini način da brzo napredujemo kao društvo.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)