UDAR SA BALTIKA NA SRBIJU: Da li stavljaju pred nas nemoguć uslov za ulazak u EU
Bivše sovjetske republike, članice Evropske unije, žestoko se protive saradnji Beograda sa Moskvom
Iz Brisela se Beogradu, u gotovo svakom izveštaju o napretku u evrointegracijama, upućuju poruke da se očekuje usaglašavanje spoljne politike. To se pre svega odnosi na usaglašavanje stava prema Rusiji, odnosno uvođenje sankcija. Ipak, vođenje zajedničke politike nam seostavlja vreme, sve dok ne budemo završili pristupne pregovore, jer poglavlje 31, o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, mogli bismo da zatvorimo među poslednjima. Ipak, baltičke zemlje i Poljska insistiraju da se s rešavanjem tog pitanja otpočne što pre.
Brnabić o Zakonu o BIA: Sve je pod lupom EU, nema reči o totalitarizmu
U izveštaju o napretku Srbije ka EU, Evropska komisija je krajem prošle godine "notirala" saradnju SNS sa Jedinstvenom Rusijom, strankom Vladimira Putina. Takođe, u raportu o našoj zemlji, koji su u junu usvojili poslanici Evropskog parlamenta, navedeno je da je potrebno "postepeno usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU, uključujući i onu prema Rusiji". Parlamentarci EU izrazili su žaljenje zbog održavanja zajedničkih vojnih vežbi između Srbije i Rusije.
Na ovaj dokument se naslonio se litvanski šef diplomatije Antanas Linkevičijus. On je izneo stav da politika proširivanja EU mora da se preispita na način da se zemaljama koje "dele vrednosti i politiku EU poput Ukrajine" otvori mogućnost članstva u EU, a ne da to imaju i zemlje koje "vojno vežbaju s Rusijom".
Ova primedba se posebno odnosi na Beograd. Iako Linkevičijus nije izričito pomenuo Srbiju, jasno je da se Litvanija teško miri sa činjenicom da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU možda jedina, ima dobre odnose sa Rusijom.
Baltičke zemlje, inače, gaje poseban animozitet prema Rusiji zbog zajedničke istorije u SSSR. Trenutni predsedavajući EU, Estonija, čak je nastojala da tokom svog šestomesečnog mandata, do kraja godine, ovo poglavlje uvede u pregovaračku proceduru, ali još nisu završene sve administrativne pripreme, pa su, zato, teška srca sve prebacili na blok poglavlja koja se odnose isključivo na privredne teme.
Po pitanju tvrde linije prema Moskvi, uz baltičke zemlje, naročito je glasna i Poljska. Koliko Estonija, Litvanija i Letonija nemaju diplomatsku i političku jačinu da izguraju ovu temu, toliko se to ne može reći za Poljsku, čiji je uticaj unutar EU daleko značajniji. Ne samo zbog geografske veličine, već i zbog naročitih veza Varšave s Vašingtonom, koji takođe budno motri na veze između Beograda i Moskve.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je ranije da je opšte poznato u diplomatskim krugovima da su baltičke zemlje i Poljaci među glavnim zagovornicima sprovođenja sankcija protiv Rusije:
- Zbog toga verujem da u tom smislu naši dobri odnosi sa Moskvom mogu biti "trn u oku" ovim državama. Ali niko od zvaničnika pomenutih zemalja nije mi decidirano rekao da će nas blokirati na putu ka EU zbog naših dobrih relacija sa Ruskom Federacijom.
Pored Dačića i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su više puta jasno rekli da Beograd neće uvoditi sankcije Moskvi.
(Telegraf.rs/Novosti/Sputnjik)
Video: Vučić: Vozom Beograd - Budimpešta od marta 2026. godine za 2 45 minuta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Goran
Neka blokiraju ne treba nam eu
Podelite komentar
Drina
Mi se necemo prodati za saku dolara kao vi ljigavci
Podelite komentar
Nikolas
SVAKI SRBIN VEC ODAVNO ZNA DA NAS BRISEL NE ZELI U EU -VEC SAMO ZELE DA NAM OTMU KOSOVO UZ NAS PRISTANAK I DA KOSOVO PRIME U NATO!!! NASE MESTO JE U BRIKSU A NE SA NEONACISTIMA!!!! SMRT FASIZMU!!!
Podelite komentar