Šta Srbiju čeka u pregovorima sa EU, a nijednu drugu državi nije?

Nije u Poglavlju 35 tema Kosovo i mi kroz pregovore o članstvu u Evropskoj uniji ne pregovaramo o statusu Kosova, kaže za Tanjug šefica pregovaračkog tima u briselskom dijalogu Tanja Miščević, ali naglašava da je precizno dato da je konačni cilj tog poglavlja sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Balkanska utakmica: Amerika povela 1:0, Rusija u kontranapadu, Kina i Turska nadiru s krila, EU na golu

Preporučujemo

Analiza nemačkih medija: Vučić odlučno radi na približavanju Srbije EU

Dodaje, međutim, da se takvo poglavlje prvi put i na taj način pojavljuje u pregovorima o članstvu, odnosno da ga nije imala nijedna druga država.

Nijedna država nije na taj način pregovarala poslednje poglavlje koje je u našem slučaju i političko poglavlje, kaže Miščević i objašnjava:

- Dakle, nije ovde tema Kosovo, mi kroz pregovore o članstvu ne pregovaramo o statusu Kosova, za proces normalizacije postoji dijalog i on nikako nije zamenjen Poglavljem 35, ali u dijalogu o normalizaciji ne učestvuju države članice, i ovaj način da prate šta se u dijalogu i implementaciji događa jeste upravo kreiranje čitave strukture kroz Poglavlje 35.

Foto: Milena Đorđević

Drugim rečima, objašnjava Miščević, dijalog o normalizaciji se odvija pod pokroviteljstvom evropske spoljnopolitičke službe, i ta je služba, odnosno šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, zadužena da članice informiše o napretku i problemima u dijalogu, kao i o implementaciji , a onda, dodaje, kroz Poglavlje 35 države članice kažu - ovo je dovoljno da Srbija nastavi dalje u pregovorima o svim ostalim poglavljima.

Na pitanje kako objasniti da se Poglavlje 35 od početak pregovora pominje kao najteže i nama najkomplikovanije, te da će ono biti poslednje zatvoreno a da će sve prete biti prisutno, Miščević kaže da nijedno drugo poglavlje nismo mogli otvoriti dok za 35 nismo postigli dovoljnu meru implementacije Briselskog sporazuma.

Foto: Milena Đorđević

Podseća da je to bilo decembra 2015, da smo dve godine na to čekali i da nećemo moći da završimo pregovore ako ono što je uslov iz pregovaračkog okvira zaista ne ispunimo.

- U samom Pregovaračkom okviru, u okviru koji smo dobili kad smo dobili pregovore, piše da je ovo poglavlje kontrolno, i nije jedino takvo, isto važi i za Poglavlje 23 o vladavini prava i 24. Dakle ništa se ne otvara pre toga, ništa se ne zatvara posle toga, a ako tu ima problema zaustavljaju se pregovori - navodi Miščervić.

Naglašava, međutim, da je u Poglavlju 35 veoma precizno dato šta je konačni cilj, a to je, ponavlja, dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Foto: Milena Đorđević

- A sad šta je sveobuhvatna normalizacija nije definisano, ostavljeno je da kroz tok dijalog bude definisano i to je jedno od otvorenih pitanja -  primećuje šefica pregovaračkog tima Beograda.

Na opasku da je normalno da dve strane strane različito tumače šta znači sveobuhvatna normalizacija, a da nije jasno kakav je tu stav EU, Miščević kaže da je, naprotiv, sasvim jasan stav Unije, a to je da nema razgovora o statusu.

Podseća pri tome da pet država članica i dalje ne priznaje proglašenje nezavisnosti i da su u tome vrlo čvrsteo, zbog čega, kako kaže, EU i ne može to da traži ili da na takav način ispostavlja račune.

Foto: Milena Đorđević

- Ali traži sveobuhvatnu normalizaciju zarad normalnog života i tu ima puno naše razumevanje, mi to mislimo od samog početka, ali ne postoji isto tako razumevanje Prištine - primećuje Miščević.

U tom smislu i poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu shvata kao pokušaj definisanja našeg stava o tome šta je sveobuhvatna normalizacija i podseća da smo u okviru pregovora, kad smo predstavljali planove za Poglavlje 35 i kako će ono izgledati, januara 2014, predstavili šta vidimo kao teme za nastavak dijaloga.

Foto: Milena Đorđević

- U tom momentu smo imali gotovu priču o briselskom dijalogu, on je već bio potpisan i počela je lagano implementacija, a mi smo onda predstavili teme poput imovine, nestalih, zaštite kulturnog i crkvenog nasleđa, o čemu niakd nije postignuta saglasnost s Prištinom, ali smo zato mogli videti jednostrane poteze Prištine kao što je bilo jednostrano proglašenje da je sva imovina na teritoriji KiM zapravo kosovska imovina - navodi Miščević i dodake da je to dijametralno suprotno od naše ideje da se sedne i razgovara.

Upitana da li smo "neravnopravni" s obzirom da Priština nema poglavlje 35 i zahteve slične onima ispostavljenim u njemu, Miščević kaže da to nije tačno, te da je Priština dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je sasvim drugačiji od našeg, ali da on ima istu takvu klauzulu, samo je pitanje koliko je Priština zainteresovana za svoje evropske integracije.

- To je već pitanje za Prištinu - zaključuje Miščević.

Foto: Milena Đorđević

Konačno, na pitanje može li se desiti da nam, kad sve što se traži u Poglavlju 35 ispunimo, kažu da ipak nismo "dorasli" članstvu, Miščević podseća da paralelno s ovim teškim političkim pitanjem normalizacije ide i pođednako teško pitanje reforme vladavine prava, koje nije jednostavno, ali, što je važno, zavisi samo od nas, za razliku od 35 koje zavisi i od drugih strana.

- Ima tu puno oblasti koje zahtevaju ogroman napredak i svesni smo da su to ozbiljna pitanja. Trenutno završavamo elemente za novi izveštaj koji će biti predstavlje u novembru, ali ima puno važnih pitanja za unutrašnju reformu Srbije - i za poslovno okruznje, napredak regiona, saradnju u regionu, za priznavanje kvalifikacija, kretanje radne snage...

U svim tim se oblastima mora postići napredak, napominje Miščević, ali, primećuje, za razliku od političkih pitanja ovde je merljiv napredak.

- Kad dostignete standard i možete da ga implementirate, onda možete da procenjujete domete, a to može i EU - zaključuje MIščević.

(Telegraf.rs/Tanjug)