Šta piše u najnovijem izveštaju Stejt departmenta o Srbiji?

Vlada Srbije nastavila je restituciju imovine verskih zajednica oduzete posle 1945. godine, stoji u izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama u Srbiji za 2016. godinu. U februaru je u parlamentu usvojen zakon o restituciji imovine bez naslednika oduzete Jevrejima tokom Holokausta, navodi se u izveštaju.

Zašto je važna današnja sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu?

Preporučujemo

Sve o novom Trampovom čoveku koji će se baviti Srbijom: Ko je za njega najveći neprijatelj Amerike

Taj zakon definiše imovinu bez naslednika kao bilo koju imovinu koja nije bila predmet zakonitog zahteva za restituciju po opštem zakonu o restituciji, navode autori izveštaja, napominjući i da je nastavljen proces posthumne rehabilitacije Milana Nedića, predsednika vlade u vreme nacističke okupacije Srbije, tokom koje je ubijeno 90 odsto jevrejske populacije u Srbiji.

Do kraja prošle godine, vlada je izvršila povraćaj poljoprivrednog i građevinskog zemljišta i šuma Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj crkvi, Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi, Grkokatoličkoj, Reformatsko hrišćanskoj i Slovačkoj evangelističkoj crkvi, kao i Jevrejskoj zajednici, stoji u izveštaju.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Prema izveštaju, nekretnine su restituisane Rimokatoličkoj crkvi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi i Jevrejskoj zajednici.

Neke manjinske verske grupe nastavile su da prijavljuju poteškoće sa zakonskim postupkom registracije, dok su verske grupe koje zakon definiše kao tradicionalne, kao i one smatrane netradicionalnim, nastavile da kritikuju vladu, tvrdeći da se, u pogledu registracije verskih grupa, primena zakona odvija na pristrasan način, navodi se u izveštaju.

Ustav Srbije garantuje slobodu veroispovesti, kao i pravo pojedinca na promenu veroispovesti, podseća se u izveštaju.

Pravo na izražavanje verskih uverenja može biti zakonom ograničeno jedino u meri u kojoj je to potrebno radi zaštite života i zdravlja ljudi, očuvanja javnog reda i bezbednosti i demokratije u zemlji, navodi Stejt dipartment.

Ustav Srbije zabranjuje ustanovljenje državne religije i garantuje jednakost svih verskih grupa, zabranjujući podsticanje verske mržnje, konstatuje se u izveštaju.

Izveštaj podseća da zakon obezbeđuje poseban tretman za sedam verskih grupa koje su definisane kao tradicionalne - za Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoličku crkvu, Slovačku evangelističku crkvu, Reformatsko hrišćansku crkvu, Islamsku zajednicu i Jevrejsku zajednicu, dok netradicionalnih verskih grupa ima 17.

Po zakonu, verske grupe nisu obavezne da se registruju, ali su u tom slučaju tretirane kao neformalne i ne uživaju nijednu od zakonskih povlastica koje pripadaju registrovanim verskim grupama, podseća se takođe u izveštaju.

(Telegraf.rs/Tanjug)