Jadranka Joksimović: Plan Srbije je da do 2021. godine bude spremna za EU

Srbija ima plan da do kraja 2021. godine bude u potpunosti pripremljena za članstvo u Evropskoj uniji, kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Preporučujemo

Jadranka Joksimović: Do kraja godine Srbija će otvoriti još nekoliko poglavlja

Ona je kazala i da je iz Brisela potreban precizniji vremenski okvir kako bi Srbija mogla da planira ne samo sopstvene aktivnosti, već i budžet, piše Politika.

Na pitanje kolika je šansa da Srbija dobije jasan datum pristupa Uniji, Joksimović kaže da očekuje "jasnije određenje" i da je potreban precizniji vremenski okvir iz Brisela, ne i precizan datum.

KAKAV JE PLAN EU?

- Mi znamo šta je naš posao u odnosu na ono što smo obećali građanima, a to su reforme, koje se ogledaju i kroz dostizanje kriterijuma za otvaranje poglavlja. Mnoge prethodne vlade u Srbiji su obećavale datume i godne članstva, pa ih je stvarnost demantovala - navodi Jadranka Joksimović.

Foto: Telegraf

- Naš plan je da do kraja 2020-2021. budemo u potpunosti pripremljeni. Jer, kad zatvorite sva poglavlja, onda države članice u svojim parlamentima moraju da ratifikuju sporazum o članstvu. Neke čak održavaju i referendum o tom pitanju. I mi možemo tada da održimo referendum na kome će se građani izjasniti. Zato nas zanima kakav je plan EU. To je legitimno pitanje - istakla je ministarka.

Ona smatra i da ne bi trebalo govoriti o tome da ćemo reformama "odobrovoljiti" Brisel, navodeći da je to pogrešna postavka stvari.

MILIJARDU EVRA BESPOVRATNE POMOĆI

- Reforme i razvoj smo obećali građanima Srbije, trebalo bi njih da učinimo zadovoljnijima. Dosta je urađeno, ali ima još posla - ocenjuje ona.

Ministarka navodi i da će Srbija od 2016. do 2020. godine dobiti milijardu evra bespovratne pomoći za razvoj u različitim oblastima kroz IPA fondove. Prema njenim rečima, evropske integracie predstavljaju mehanizam koji vlast tera da budu brži i efikasniji u promeni Srbije nabolje.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

- Članstvo će biti dodatna vrednost celog procesa. Ni bivši premijer, sadašnji predsednik Vučić i njegova vlada, ni ova vlada, nisu i neće opravdavati nepopularne mere zahtevima iz Brisela, što su mnogi radili pa su isprovocirali evroskepsu u Srbiji. Mi radimo zbog sebe - istakla je Joksimovićeva.

NACIONALNI I DRŽAVNI INTERESI

Povodom zahteva predsednika Vučića Briselu da nam obezbedi rokove, i spekulacija da se želi trampa Kosmeta za evriointegracije, ona ističe da postoje državni i nacionalni interesi koje ne koristite kao monetu za potkusurivanje.

- Vučić je pokazao da na razuman i državnički način sagledava realnost, promene koje nam se ne sviđaju, a koje uzroke vuku decenijama, ali isto tako i da su jasni naši interesi i zahtevi u pogledu održivog ostanka i napretka naših ljudi na Kosovu i Metohiji, posebno kroz obavezu Prištine o formiranju ZSO. Uostalom, postojanje Briselskog sporazuma jasno govori da se uvažava naš, ali i stav nekoliko zemalja EU i šire, o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova - navodi Joksimović.

NAJVAŽNIJI KRITERIJUMI

Na pitanje da li postoji mogućnost da Brisel uvaži njen stav da dijalog s Prištinom ne bi trebalo da bude usko vezan za proces EU integracija, ona kaže da je to stav proizašao sa "terena".

Foto: Tanjug/AP

- U procesu pregovora države kandidata i EU dve su strane: kandidat i EU. Nije realno, a ni fer uvoditi treću stranu u proces evrointegracija, Prištinu, koja svojim nečinjenjem može da nas blokira. Mislim da je tako rigidan i nefleksibilan stav neodrživ u realnosti. Ipak su reforme i kopenhaški kriterijumi, vladavina pava, dobro upravljanje i ekonomski program najvažniji kriterijumi. Ili bi bar trebalo da budu - objašnjava ministarka.

RADI SE NA JOŠ NEKIM POGLAVLJIMA

Ona podseća da je za vreme predsedavanja Malte, od januara do juna, Srbija otvorila četiri poglavlja, što smatra dobrim rezultatom. Takođe očekuje da do kraja godine budu otvorena još tri-četiri poglavlja, a da bi do otvaranja novih poglavlja moglo doći na međuvladinim konferencijama koje je Estonija preuzela od 1. jula.

- U ovom trenutku potpuno smo spremni za tri pregovaračka poglavlja: 30 (ekonomski odnosi sa inostranstvom) koje je već na raspravi na radnim telima EU, zatim 6 (kompanijsko pravo) i 33 (finansijske i budžetske odredbe) za koja smo pregovaračke pozicije poslali Evropskoj komisiji. Radimo intenzivno na još nekim poglavljima - kaže ministarka, dodajući da dinamika neće zavisiti samo od nas.

KANCELARIJA VIŠE NE POSTOJI

Ona smatra da učinkom postignutim od deset otvorenih poglavlja možemo biti zadovoljni, imajući u vidu sve okolnosti u samoj EU, koje nisu baš naklonjene rastu podrške politici proširenja u samim zemljama članicama, imajući u vidu činjenicu da je naš pregovarački proces specifičan i ponekada otežan poglavljem 35, odnosno praćenjem kroz ovo poglavlje sprovođenja Briselskog sporazuma.

Foto: Tanjug/STR

Odgovarajući na pitanje šta će za proces integracije značiti formiranje ministarstava, ona kaže da je nesumnjivo da se bolja koordinacija postiže uvođenjem stalne strukture. Objašnjava i da Kancelarija za evropske integracije više ne postoji, a da zaposleni i oprema postaju jezgro ministarstva.

SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA DO KRAJA MESECA

- Pregovarački tim je državni tim, sastavljen uglavnom od državnih službenika, ali i nekih stručnjaka iz akademske sredine, civilnog društva, eksperata po određenim oblastima, koja su obuvaćena različitim poglavljima. Naravno da su koordinisani unutar ministarstva, jer ministarstvo i ja kao ministar politički smo odgovorni i za njihov rad - odgovara ministarka.

Ona navodi da je počela sa analizom i pripremom nove sistematizacije radnih mesta koja treba da se završi do kraja meseca. Dodaje da će se lično baviti time, da veoma drži do procedure i stručnosti, ali i do rezultata i odgovornosti u radu.

Navodi da neće biti većeg širenja strukture, ali nekih izmena će biti.

(Telegraf.rs / Izvor: politika.rs)