OTKRIVAMO: Šta čeka Srbiju i Srbe u regionu posle trijumfa Erdogana?

Podrška građana Turske na referendumu, iako tesna, predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, da u Ustav unese izmene prema kojima će ova država od sada imati predsednički sistem, svetska vest je broj jedan. Time će sadašnje stanje biti formalizovano i Erdogan će postati gotovo neprikosnoveni vladar ove moćne zemlje. Nije tajna da Turska na Balkanu ima svoje interese i da ih je i sam Erdogan više puta javno iskazao. S tim u vezi, postalja se pitanje kako će zakonsko jačanje Erdogana uticati na prilike na ovom, našem trusnom području.

Preporučujemo

LOBIRAJU PROTIV SRBIJE: Turci bi opet da caruju Balkanom

UKIDA MESTO PREMIJERA, MOŽE DA RADI ŠTA GOD HOĆE: Ovo su nova Erdoganova ovlašćenja!

Podrška Turske zahtevu za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, ali i izjava da mu je Alija Izetbegović „ostavio Bosnu u amanet“. Lobiranje za članstvo Kosova* u Unesko, ali i izjava u Prizrenu da mu je Kosovo druga država.

Sve ovo nabrojano stavlja se u dosije Redžepa Tajipa Erdogana, kada je u pitanju njegov odnos prema Srbiji, Srbima, ali njihovom okruženju, odnosno Balkanu.

Nedavno je Darko Tanasković, islamolog i ambasador Srbije pri Unesko, koji je svojevremeno predstavljao SRJ u Ankari, podsetio na jedan pojam - neoosmanizam.

Foto: www.mc.rs

To je jedan politički i kulturni koncept kojim se uspostavlja „starateljstvo nad nekadašnjim osmanskim prostorima na Balkanu, a posebno nad narodima koji baštine osmansku tradiciju, a to su na Balkanu – Bošnjaci i Albanci".

Osim političkog i kulturnog uticaja, Turska je na ovim prostorima prisutna i ekonomski, kroz manje ili veće industrijske pogone i preduzeća.

Sada, kada je dobio i formalno pravo da bude izistinski suveren Turske, možemo očekivati da će Erdogan pokušati da svoj uticaj proširi i ojača.

- Ishod referenduma u Tuskoj daće podsticaj radikalnijim krugovima vladajuće SDA u Bosni i Hercegovini, i to će doprineti što manjem razumevanju među tri konstitutuvna naroda u toj zemlji - objašnjava za portal Telegraf.rs Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Foto: Medija centar Beograd

On očekuje i da će deo albanske javnosti biti ohrabren Erdoganovim trijumfom, što može da izazove jednu vrstu nestabilnosti u regionu.

- Takođe, očekujem dodatnu vrstu prodora Turske na Balkan, koji je i vidan od 2007. do 2012. godine. Ali čini mi se da će oni ponovo pokušati da resetuju "balkansku politiku", što bi pre svega značilo jačanje u političkoj sferi, ali ne i jačanje ekonomskih investicija - kaže Đukanović.

Foto: AP/Tanjug

On smatra da će ishod referenduma u Turskoj značajno uticati na odnose u regionu u skorom vremenskom razdoblju.

- Često se govori da Srbija i Turska nemaju otvorenih bilateralnih pitanja, ali neizabalansiran odnos Ankare prema našim susedima i narodima ne uliva poverenje da će ti odnosi biti kvalitetni u nekom narednom periodu - smatra potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Đukanovićeva koleginica, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, za naš portal ukazuje i na širu sliku. Kaže, naime, da sve što se dešava u odnosu između Turske i Evropske unije ima svoje posledice na Zapadni Balkan.

Printskrin:YouTube/Al Jazeera Balkans

- Između ostalog tu je migrantska kriza,  jer migranti kreću iz Turske, gde su oni već u milionskom broju stacionirani. Tu se uvek postavlja pitanje pregovora EU i Turske, hoće li ih ona zadržati na svojoj teritoriji ili će ih propustiti i napraviti novi migrantski talas ka zemljama zapadne Evrope - objašnjava Joksimovićeva i napominje da bi time pritisak bio na zemljama Zapadnog Balkana.

U prvim izjavama evropskih zvaničnika posle referenduma može se zaključiti da EU još nema jedinstven stav, ističe Joksimovićeva, ali kaže da je šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc jasno rekao da je ovo kraj evropske perspektive Turske, s obzirom na to da se odrekla evropskih vrednosti.

- I u regionu imamo različite reakcije, videli smo da se u Sarajevu slavio ishod referenduma - rekla je predsednica Centra za spoljnu politiku.

(Telegraf.rs)