Srbija učinila sve moguće za nastavak dijaloga, iz Brisela još nema vesti

Iz Brisela nema informacija o tome kako će se prekid dijaloga Beograda i Prištine nakon hapšenja Ramuša Haradinaja odraziti na evropske integracije Srbije, rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom Tanja Miščević. Posle rezolucije u kosovskom parlamentu o prekidu razgovora zbog hapšenja Haradinaja, kako je rekla, svi koji su sa prištinske strane učestvovali u dijalogu, toga se pridržavaju, dok sa srpske strane stoje konstantni pozivi da se nastavi sa obavezama koje su preuzete, ali nema novog termina nastavka dijaloga, prenosi N1.

Preporučujemo

SRBI NA OPREZU: Klan Haradinaj pod oružjem ima više stotina kriminalaca

Najomraženiji čovek u Srbiji: Upozorio sam da nas ne provocirate

Upitana da li Srbija može da se nada otvaranju novih poglavlja, ako dijalog Beograda i Prištine ne bude nastavljen do juna, Miščević je rekla da je za Srbiju uslov ocena onoga što je ona uradila u procesu dijaloga.

Foto: Milena Đorđević

- Proces normalizacije, ispunjavanje obaveza, a to se ocenjuje kroz ono što sto je Srbija uradila. Ne vidim da postoji argument koji bi mogao da se iskoristi da se kaže da Srbija nije učinila sve što je moguće da se dođe do nastavka dijaloga, ili u sprovođenju onoga što je dogovoreno - rekla je Miščević gostujući u Novom danu.

Ona je rekla da je pitanje za same države članice EU kako će biti ocenjeno pitanje dijaloga u uslovima kada dijaloga nema.

Miščević se nada da se zastoj u dijalogu neće odraziti na naš put ka EU i da će biti priznato da se došlo do napretka.

Foto: Milena Đorđević

Region kao takav jeste među prioritetima EU, rekla je Miščević.

Naredna poglavlja koja bi mogla da budu otvorena su: 29, koje se odnosi na carinsku uniju, 7, na intelektualnu svoju, 6 kompanijsko pravo i 30 na spoljnoekonomske odnose. U ovim oblastima očekuje nas mnogo manje posla nego u poglavljima koja su do sad otvorna.

- To su oblasti u kojima smo imali napredak već do sada u usklađivanju sa EU, nove su oblasti i kada smo krenuli u pisanje zakona odmah smo prihvatali evropske standarde - objasnila je ona i dodala da je implementacija je ono na čemu ce sad morati da se radi.

Foto: Milena Đorđević

Miščević je rekla da je u poslednjih pola godine primetan porast podrške procesu evropskih integracija, sa 42 na 46 odsto.

- To je bilo u trenutku kad smo dobili otvaranje poglavlja u decembru, prema istraživanjima rađenim za kancelariju - kazala je i dodala da čak 70 odsto građana kaže da jeste za nastavak reformi.

Govoreći o spoljnoj politici i odmosu sa EU i poziciju u pogledu Rusije, Ona je ocenila da je stav Srbije nije balansiranje, već jasna strateška poruka “članstvo, ali zadržavanje odnosa”.

Foto: Milena Đorđević

Kako je navela, poruka predsedavajućeg spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera da je Balkan i dalje veoma eksplozivan region i da Rusija u Srbiji svesno sprovodi politiku destabilizacije, upućena je možda upravo EU i državama članicama.

- Kada neko ostavi otvoren prostor, na taj prostor se vrlo lako može ubaciti treća strana - poručila je.

Evropa jeste zaokupljena svojim pitanjima, ali mora biti prisutna na Balkanu.

- Ne bih rekla da je Balkan bure baruta, on je verovatno fitilj. Evropa jeste zaokupljena svojim pitanjima, ali mora biti prisutna, jer mi kao region jesmo deo Evrope. Politika proširenja nije na vrhu liste pitanja EU, u nekim slučajevima nije ni među ključnim pritoritetima, ali region kao takav jeste - zaključila je Miščević.

(Telegraf.rs/Fonet)