Izborni cenzus ide na sedam odsto?

Izborna godina otvara pitanje da li politička scena treba da se ukrupni i da se izborni cenzus poveća sa pet na sedam odsto.

Eventualno podizanje cenzusa za mnoge male stranke bio bi previše velik zalogaj. Mali "igrači" tako bi, ukoliko žele da igraju na sigurno, morali već pre izbora da se priklone nekoj od dve najveće stranke u Srbiji.

Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju smatra da je u ovom trenutku neprihvatljivo da se jedan od ključnih elemenata izbornog sistema menja praktično uoči raspisivanja izbora.

- Ukrupnjavanje političke scene se događa. To je prirodan rezultat evolucije političke scene u Srbiji. Ukrupnjavanje ne može da se siluje, naročito ne takvim intervencijama, kao što je naglo i u velikoj meri povećanje cenzusa - kaže Blagojević.

Postoje dve partije kojima bi viši cenzus išao u prilog i jedna partija kojima bi najverovatnije išao u prilog. Prve su DS i SNS, treća je SPS, odnosno koalicija okupljenja oko ove stranke

Iskustva u regionu pokazuju da lestvica, ipak, nije toliko visoko podignuta. U Hrvatskoj u parlament ulaze stranke koje osvoje više od pet, dok je u Sloveniji za dobijanje poslanika neophodno četiri odsto. U Makedoniji čak i nema cenzusa.

U Evropi se ipak nude i drugačija rešenja - u Holandiji je taj prag manji od jednog procenta - 0,67 posto, a u Danskoj svega dva odsto. Rusko rešenje je identično novom poljskom - sedam odsto, dok je u Turskoj veoma visokih deset odsto.

(telegraf.rs/agencije)