14 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića

 ≫ 
  • 70

Članovi Vlade Srbije položiće danas venac na spomen-ploču u dvorištu Vlade povodom navršetka 14 godina od ubistva premijera Zorana Ðinđića.

Raspisan međunarodni konkurs za idejno rešenje spomen-obeležja Zoranu Đinđiću

Kako se u saopštenju navodi, na istom mestu, danas će poštu ubijenom premijeru Zoranu Ðinđiću odati i bivši članovi vlade, tadašnji potpredsednik Čedomir Jovanović, a zatim i članovi vlade Zorana Živkovića.

LDP Jovanovića najavio je "Šetnju za Zorana", od sedišta te stranke do Vlade Srbije i do Aleje velikana na Novom groblju.

Premijer Zoran Đindić ubijen je 12. marta 2003. godine.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana, a uvedeno je vanredno stanje, koje je trajalo do 22. aprila.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić Foto: Tanjug/Oksana Toskić

U policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i pripadnici zemunskog klana koji su ubijeni u policijskoj akciji, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Foto: Profimedia/AFP Foto: Profimedia/AFP

U "Sablji" je uhapšen neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović.

Avgusta 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, suđenje je trajalo od decembra 2003. godina a maja 2007. godine proglašeni su krivim i osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.

Legija se skrivao 14 meseci, predao se maja 2004. godine i osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i Jovanović.

Politička pozadina ubistva Zorana Ðinđica još nije otkrivena.

Foto: Profimedia/AFP Foto: Profimedia/AFP

Ðinđić je rođen 1. avgutsa 1952. u Bosanskom Šamcu. Bio je doktor filozofije i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke.

Funkciju gradonačelnika Beograda obavljao je 1997. godine, a predsednika Vlade Srbije od 2001. do ubistva 2003. godine.

Odigrao je važnu ulogu u predsedničkim izborima SRJ septembra 2000. godine, i u petooktobarskim demonstracijama koje su dovele do svrgavanja sa vlasti Slobodana Miloševića.

Predvodio je DOS koji je činilo 18 stranaka. Ta koalicija pobedila je na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, i zatim januara 2001. postao premijer Srbije.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • eh

    12. mart 2017 | 11:45

    Pragmatican politicar, covek spreman da donosi izuzetno teske i nepopularne odluke, covek koji nije bio demagog i po tome je apsolutno jedinstven na srpskoj politickoj sceni. Nazalost,bio je jedini politicar tog formata kod nas ikada a i njegova stranka nije imala kvalitetne kadrove, izuzimajuci njega samog. Da nije bilo njega, Kostunica i ostali bi u 2017 verovatno jos raspravljali da li treba slati krsioce zenevske konvencije i ratne zlocince u Hag. Kada je ubijen pre 14 godina od strane olosa i ljubavnika bele udovice, moj ceo fakultet je plakao. Bio je veliki covek. Istinski rodoljub nazivan izdajnikom od strane onih koji su ubili hiljade dece ove zemlje. Slava mu!

  • Kula

    12. mart 2017 | 08:51

    A koliko godina ima od kad je prizivao NATO da nas bombarduje?

  • Vesna

    12. mart 2017 | 09:15

    Danas će "demokrate" da idu u više kolona ubeđujuci nas da su baš oni nastavljači lika i dela pokojnog Djindjica a za dvanaest godina vladavine nisu mu ni spomenik podigli. Čekali su Vučića jer nije bilo ni volje ni para. Sve su strpali u svoje džepove.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA