Još uvek razgovaramo o predsedničkom kandidatu, svoj stav sam prenela Vučiću: Joksimovićeva za Telegraf (VIDEO) (FOTO)

Moj stav je da političke partije treba da imaju svog predsedničkog kandidata, kaže za Telegraf, Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja i članica Predsedništva SNS. Ne glasate samo za ime već i za jednu politiku, napominje Joksimovićeva i objašnjava da se bira u kom pravcu, koji je to politički okvir, koja je politička platforma koju predstavlja jedna ličnost. Kaže da što se tiče SNS ona kaže da će još razgovarati o predsedničkom kandidatu i da je ona svoje čvrsto mišljenje već iznela na stranačkim organima i predsedniku stranke Aleksandru Vučiću.

Preporučujemo

Rezultati najnovije ankete: Vučić bi imao 55,2% glasova, izlaznost na izbore će biti velika (FOTO)

U Predsedništvu SNS ima ljudi koji se ne pridržavaju stranačkih odluka: Gojković o izboru predsedničkog kandidata (VIDEO) (FOTO)

- Uopšte mi se ne sviđaju te spekulacije da postoje previranja. Mi smo jedna velika politička stranka. Mislim da je za odgovornu političku stranku jako važno da razgovara i donese odluku. Da posle toga možemo da kažemo da imamo dobrog kandidata i uz dobru kampanju očekujemo pobedu - ističe Joksimović.

Foto: Telegraf

Imam jedno čvrsto i za neke neprihvatljivo mišljenje o nekim stvarima, ali ga ne iznosim javno, već ga prenesem stranačkim kolegama na organima, kaže ministarka. Ona je u intervju za naš portal govorila o očekivanjima od rezolucije o napretku Srbije koja se razmatra u Evropskom parlamentu, ali i amandmanima koje su uložili hrvatski evroposlanici i generalno uslovljavanjima koje stižu iz ove susedne države.

Na Nacrt rezolucije o napretku Srbije u Evropskom parlamentu je podneto ukupno 325 amandmana među kojima je i dobar deo onih koje su podneli hrvatski zastupnici. Kakvu rezoluciju na kraju očekujete?

-  Ovaj put zaista jeste podneto više amandmana, oko 100 više nego prošle godine. Jedan deo dolazi od hrvatskih evroposlanika, ali ja to gledam na način koji nije popularan u Srbiji. Možda bih bila popularnija kada bih zaoštravala retoriku, ali moj posao nije to da radim. Ja uvek okrenem na neku drugu stranu. Za mene je super, što je tako veliko interesovanje za evrointegracije Srbije. Znači, Srbija je u fokusu, poslanici prate gde je Srbija u tom procesu, što nije loše kada govorimo o tome da je došlo do zamora od proširenja EU. Mislim da ima amandmana koji govore u pozitivnom kontekstu, naravno ima amandmana koji ne oslikavaju šta se dešava u Srbiji i regionu. Ja sam da Dejvidom Mekalisterom bukvalno prešla svih 325 amandmana i iznela sam naše mišljenje, naše stavove. On mora da postigne konsenzus sa svim poslaničkim grupama u vezi sa amandmanima i ja verujem da će ta rezolucija biti pretežno pozitivna.

Foto: Telegraf

Uzimajuću u obzir iskustva sa otvaranjem poglavlja 26, ali i generalno poruke koje povremeno stžu iz Zagreba, da li ćemo se na svakom koraku susretati sa uslovljavanjima ove susedne države?

- Znam da je najlakše staviti bombastičan naslov, kako Hrvatska ili neka druga država traži nešto od Srbije, ali to nije suština. Suština je šta smo mi stvarno uradili, a da li će to biti prepoznato od strane svih i da li će nas to usporiti nekoliko meseci, ja to uopšte ne vidim kao veliku dramu. Ja mislim da je Srbija odličan kandidat za članstvo i da smo uradili mnogo u vezi brojnih pitanja, naravno ima još mnogo posla. A, da li će to usporiti otvaranje jednog ili dva poglavlja, u jednom trenutku kada budemo ispunili sve te kriterijume, čak i neko ko to ne želi moraće da se saglasi. Samo se radi o dinamici. Znam da bi svi voleli što pre, i ja bih volela, to je moj resor. Ali, nije stvar u tom da mi nismo uradili pa nismo otvorili poglavlje. U tom procesu morate da budete strpljivi i na neki način okrenuti sami sebi. Jeste naš posao da lobiramo i ubeđujemo, ali pravi zadatak je kod kuće, a to je da mi ovde uređujemo naše društvo po standardima koje naši građani i dalje prepoznaju kao najbolji tip društva.

Međutim, poglavlje 35, koje se u slučaju našeg procesa pristupanja EU odnosi na Kosovo i Metohiju, je poslednje koje će biti zatvoreno. Koliko će nam dijalog sa Prištinom, zapravo praviti probleme u vezi sa ovim poglavljem, pošto smo svedoci velikih napetosti u proteklom periodu?

- To je pitanje koje zaista važno i mi od njega nikada nismo bežali. U pregovaračkom okviru za Srbiju piše da ukupan napredak u pregovorima biće praćen paralelno sa napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine. Dijalog je živa stvar i ne može se predvideti kako će se odvijati. Mislim da smo mi pokazali ozbiljnosti konstruktivnost. Naš osnovni interes je da primena Briselskog sporazuma dovede do bezbednijeg i boljeg života naših ljudi na KiM. Svaki potez Vlade i premijera Vučića je bio rukovođen bezbednošću i održivim opstankom naših ljudi na KiM. Zbog toga, moramo da nastavimo da učestvujemo u dijalogu, jer naš cilj je formiranje ZSO. Bez toga ne bismo imali poseban razlog da učestvujemo u tome. To je jasno svima i EU, kao medijatoru tog procesa. To pitanje biće praćeno tokom pregovora o pristupanju Srbije EU, ali ne mislim da će jedino ti biti uslov za napredak Srbije. Ne možete da zanemarite sve reforme koje smo sproveli u tom procesu.

Foto: Telegraf

Kao jako bitna poglavlja su označena 23 i 24 (vladavina prava i pravda, sloboda i bezbednost), i pomno se prati njihova primena. Sledeće nedelje bi trebalo da pošaljemo izveštaj o sprovođenju akcionih planova. Kakvu ocenu Brisela očekujete?

- Poglavlja 23 i 24 su politička i odnose na vladavinu prava. To su stvari koje zahtevaju najduže promene i sve zemlje koje su pregovarale o pristupenju EU su najduže o njima pregovarale, jer ona predstavljaju sistemsku promenu i promenu vrednosnog sistema. Ako pitate naše građane, jedna od tri najvažnijih oblasti koje treba reformisati na putu ka EU, to je pravosuđe. To je jeste deo ovih poglavlja uz borbu protiv korupcije. Mi imamo obavezu izveštavanju o napretku primene akcionih planova. Pre dva dana dobili smo izveštaj za primenu akcionog plana za poglavlje 24 i skoro 90 odsto merila ispunjeno u ovoj fazi u kojoj smo sada. Sve u svemu mi radimo svoj posao, nezavisno od otvaranja poglavlja.

Bili ste na Malti na ministratskom sastanku. Kakve su procene, kada ćemo otvoriti poglavlje 26, i da li postoji mogućnost da otvorimo još neko poglavlje?

- Jako je važno, što smo mi kao zemlja kandidat prisutni na tim skupovima, jer suština članstva u EU je da učestvujete u procesu donošenja odluka. Vrlo se ceni kada ste prisutni, učestvujete u debati i čujete šta drugi misli i vidite kakva je klima u EU. Tada možete da lobirate. Postoji načelno jedna dobra volja da se održi dinamika pregovora. Naravno, čekaju izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem da će taj izveštaj biti relativno pozitivan i da ćemo biti u mogućnosti da pored poglavlja 26, koje smo već trebali da otvorimo, da otvorimo i poglavlja za koja smo spremni, a to su poglavlja 20 i 29. Čak i ako se to ne desi, što ne mislim da bi bio dobar signal, to nas neće sprečiti da radimo dalje. Prva međuvladina konferencija je planirana za kraj februara ili početak marta. Tada bi trebalo sigurno da otvorimo poglavlje 26, a ja verujem da ćemo uspetu da otvorimo još jedno ili dva poglavlja.

Foto: Telegraf

Međutim, ni situacija unutar same EU nam ne ide na ruku. Bregzit, migrantska kriza, kojom je opterećena i naša zemlja, polarizacija zemalja članica. Koliko Brisel ima prostora i vremena da se bavi proširenjem, kada je opterećen sa pomenutim problemima?

- Malta nije stavila proširenje kao prioritet svog šestomesečnog predsedavanja, a opet su svi na tom skupu govorili o proširenju, jer je to strateški cilj EU. Koncept EU ne bi bio pun bez jugoistočne Evrope. Politički, ekonomski i geostrateški interes EU je da se zaokruži taj prostor. Iako proširenje neće biti prioritet u ovoj godini, zbog izbora u ključnim zemljama EU, o tome neće prestati da se radi i priča o tome.

Koliko su, po Vašem mišljenju, posle svih ovih godina priče o pristupanju EU, građani zainteresovani za ceo proces?

- Građani su zainteresovani za bolji život. A, kada ste zainteresovani za viši životni standard i bolji život vaše dece, onda ste zainteresovani za evrointegracije. EU nije neki apstraktni pojam, to su zemlje od Nemačke, Švedske, Francuske, Mađarske... To su zemlje sa kojima mi dobro sarađujemo i u kojima naši ljudi žive i rade, putuju. U odnosu na sve političke okolnosti i sve probleme koje mi imamo u procesu pristupanja, poslednje istraživanje govori da oko 47 odsto građana apsolutno podržava evrointegracije, onih koji nisu sigurni oko 30 i 25 odsto onih koji smatraju da EU nije dobro rešenje za Srbiju. Zato mislim da naši građani razumeju koliko je važan proces, jer podrška reformama je 60 odsto.

Opširniji intervju pogledajte u videu.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)