Da li su Hrvati mogli da podnesu više amandmana na rezoluciju EP o Srbiji? Smeta im i saradnja Beograda i Moskve!

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta razmatraće 27. februara izveštaj, odnosno nacrt rezolucije, izvestioca Dejvida Mekalistera o napretku Srbije, a hrvatski poslanici podneli su čak 84 od 325 predloženih amandmana.

Preporučujemo

ZBOG HARADINAJA I VOZA: Čak 318 amandmana na nacrt Izveštaja o Srbiji u EP

Njihove primedbe odnose sa uglavnom na potrebu veće zaštite hrvatske manjine u Srbiji, traži se vraćanje kulturnog blaga i rešavanje pitanja međudržavne granice, kao i ukidanje srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji u suđenjima za ratne zločine.

Hrvatima smeta i hapšenje bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja u Francuskoj po poternici Beograda i u amandmanima optužuju Srbiju da preuzima ulogu "malog Haga".

Zagrebu smeta i saradnja Beograda i Moskve, posebno zajedničke vojne vežbe, a iznete su primedbe i na to što Srbija nije Tribunalu u Hagu isporučila troje radikala optuženih za nepoštovanje suda.

Foto: Flickr/inyucho

Hrvati traže da se u rezoluciji jasno postavi uslov da se bilateralna pitanja rešavaju na početku pregovora Srbije i EU. U kabinetu izvestioca za Srbiju Dejvida Mekalistera je ranije rečeno da će se tokom februara raditi na usaglašavanju amandmana i postojećeg teksta, odnosno kompromisnim rešenjima za tekst izveštaja.

Mekalister je u nacrtu izveštaja o napretku naveo da se Srbija nalazi na pravom putu približavanja Evropskoj uniji, a predstavljajući nacrt pohvalio je napore Vlada Srbije u sprovođenju ekonomskih reformi, rešavanju posledica migracione krize, kao i promociji regionalne saradnje i pomirenja na zapadnom Balkanu.

Spoljnopolitički odbor EP trebalo bi 27. februara da glasa o kompromisnom tekstu koji bi trebalo da bude izglasan na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u martu u Strazburu.

(Telegraf.rs / Tanjug)