Ambasador Udovički za Telegraf: Vojska Srbije ove godine održala 10 puta više vežbi sa NATO nego sa Rusijom

Pripadnici Vojske Srbije su ove godine održali dve vežbe sa NATO i isto toliko sa ruskim oružanim snagama, ali su srpski vojnici još osam puta vežbali isključivo sa pripadnicima Vojske SAD, tri puta sa zemljama regiona, pet puta sa članicama EU i dve vežbe su organizovane u okviru Foruma balkanskih zemalja. Time se dolazi do ukupne cifre od 20 vežbi sa članicima i partnerima NATO alijanse. Sličan trend je planiran i za 2017. godinu, kaže u razgovoru za Telegraf ambasador Miomir Udovički, šef Misije Srbije pri NATO.

Preporučujemo

TELEGRAF U ŠTABU NATO: Alijansa kreće u rat protiv pirata i hakera! (FOTO)

KFOR SPASIO SRPSKU BEBU! Vučić: Signal boljeg razumevanja (FOTO)

Prema njegovim rečima, nedavna poseta premijera Aleksandra Vučića sedištu NATO bila je izuzetna i po sadržaju i po formi.

- Ona označava jačanje poverenja između dve strane i učvršćuje poziciju Srbije kao „ključnog faktora“ mira i stabilnosti u našem regionu, partnera koji doprinosi nalaženju rešenja. To su reči i ocene koje smo čuli od brojnih sagovornika - kaže Udovički i dodaje da je sama poseta omogućila da premijer ima sastanke u tri prilike.

Foto: Telegraf

- Susret sa generalnim sekretarom i najvišim funkcionerima NATO i to u rezidenciji generalnog sekretara, što je retka počast koja se ukazuje stranim državnicima. Sastanak Atlantskog saveta i Srbije je prvi slučaj da jedan naš premijer ima susret sa predstavnicima članica NATO u ovom formatu, te su mnogi u svojim govorima isticali značaj posete i kao istorijske, što i jeste, kao i radna večera sa ambasadorima uticajnih i nama prijateljskih zemalja, koja je protekla u izuzetno otvorenoj i prijateljskoj atmosferi - napomenuo je šef Misije Srbije pri Alijansi.

Foto: NATO

T: Posle poste premijera Vučića, u javnosti su se pojavile informacije da će pripadnici iračke vojske doći na obuku u Srbiju i da će nam biti vraćena kontrola donjeg sloja vazdušnog prostora nad Kosovom i Metohijom. Da li su ovo i konkretni rezultati posete?

M.U: Premijer Vučić je izrazio spremnost naše strane da se kao doprinos Srbije borbi protiv ISIL jedan broj iračkih vojnika obučava kod nas. O normalizaciji donjeg sloja vazdušnog prostora iznad Kosova i Metohije je razgovarano u pravcu da je potrebno naći kompromisno resenje u duhu rezolucije 1244 i Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova.

Premijer Vučić je, takodje, izrazio potrebu otklanjanja zaostalih ubojnih sredstava (mina i kasetnih bombi), što su predstavnici NATO prihvatili sa razumevanjem i čiju realizaciju će razmotriti kroz pokretanje novog projekta u okviru Programa Nauka za mir i bezbednost.

Foto: Tanjug/MUP Srbije

T: Premijer Vučić gotovo svaki put ističe značaj prisustva NATO snaga na Kosovu i Metohiji. Da li postoji bojazan da će se KFOR povući i pitanje bezbednosti prepustiti kosovskim snagama?

M.U: NATO je modifikovao svoje kriterijume o zadržavanju KFOR na Kosovu i Metohiji. Umesto ranijeg principa da se povlačenje trupa vrši na osnovu unapred predviđenih i fiksiranih termina, usvojili su princip da će se smanjivanje trupa do konačnog povlačenja odvijati isključivo na osnovu procene bezbednosne situacije na terenu. U svim razgovorima koje ovde imamo, ukazujemo da je situacija na KiM daleko od stabilne, što imamo, nažalost, prilike često da vidimo na terenu u vidu različitih incidenata, te da bi naglo smanjenje broja vojnika KFOR definitivno loše uticalo na bezbednosnu situaciju.

Tačno je da neke zemlje planiraju postepeno smanjivanje svoje vojske bilo iz ekonomskih razloga, bilo zbog potrebe da premeste trupe na lokacije za njih važnije u ovom trenutku, ali imamo uveravanja da će smanjenje biti veoma postepeno i da neće ugroziti spremnost KFOR, niti dati bilo kome ikakvu iluziju da je međunarodna zajednica digla ruke od bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

Foto-ilustracija: Tanjug/Boki

T: Stoltenerg je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, rekao da NATO poštuje vojnu neutralnost naše zemlje, ali da Alijansa želi još čvršću saradnju. Srbija već ima potpisan IPAP sa NATO, koji mnogi vide kao predvorje članstva. Kako komentarišete te poruke?

M.U: Generalni sekretar NATO Stoltenberg, kao i svi ostali rukovodioci NATO uvek ističu da je suvereno pravo Srbije da bira put kojim će ići i da NATO poštuje svaku našu odluku u tom smislu. Mogu i ja da vam potvrdim da me ovde za dve godine koliko sam šef Misije niko nije niti nagovarao, i još manje pritiskao na bilo koji način da Srbija treba da bude članica NATO. Oni u potpunosti prihvataju ono što mi želimo, a to je da budemo pouzdan i odgovoran partner u očuvanju regionalne bezbednosti.

Što se IPAP tiče, tu ima mnogo nerazumavanja u našoj javnosti, bilo zbog nepoznavanja činjenica, bilo iz drugih razloga. Prvo, IPAP nije potpisan, već dogovoren. To nije nikakav sporazum, već plan, kako i sam naziv kaže - Individualni akcioni plan partnerstva. To je samo program saradnje, napravljen isključivo u saradnji sa našim institucijama, na dobrovoljnoj osnovi, krojen prema našem interesu i potrebama. Zato se i zove individualni. Ima isključivo savetodavnu ulogu i omogućava korišćenje tudjeg iskustva i stručnosti. Otud nije nikakvo predvorje članstva, što bi se moglo reći za MAP (Akcioni plan za članstvo) koji imaju Makedonija i BiH.

Foto: Telegraf

T: Ovo pitanje dodatno dobija na težini, jer smo okruženi zemljama članicama NATO, odnosno zemljama koje članstvu teže?

M.U: Potpuno ste u pravu. Srbija je sada okružena sa šest članica (potrebna je još samo formalna ratifikacija za članstvo Crne Gore) i dva kandidata za članstvo. Već sama ta činjenica govori koliko je nama bitna dobra saradnja sa NATO, kao najvećim kolektivnim bezbednosnim sistemom u svetu koji se nalazi na našim granicama. Tu je, zatim, od izuzetnog značaja pitanje prisustva KFOR na Kosovu i Metohiji, koji je, kako je to nedavno istakao i premijer Vučić, praktično jedina zaštita srpskog stanovništva na KiM.

T: U čemu se sve ogleda saradnja Srbije i NATO, pored vojnih vežbi, koje smo već pomenuli?

M.U: Pored ovih krucijalnih razloga za saradnju, treba imati u vidu da saradnja sa NATO doprinosi modernizaciji našeg vojno-odbrambenog sektora, obrazovanju i treningu vojske, kao i razvoju vojno-ekonomske industrije.

Tu imamo odličan primer nedavno pokrenutog poverilačkog fonda za uništavanje viška municije. Tim projektom Tehničko remontni zavod Kragujevac unaprediće svoje kapacitete jer će dobiti opremu i novac za to, oko 3,7 miliona evra, a naša država će se osloboditi zastarele i neupotrebljive municije, koju smo, na nesreću videli, kako može biti opasna.

Foto: Telegraf

T: Pripadnici Vojske Srbije sarađuju i vežbaju i sa NATO snagama i sa snagama Rusije. Kako na tu saradnju gledaju u Briselu?

M.U: U NATO su veoma svesni podataka koje sam upravo izneo i koji pokazuju odnos saradnje. Najbolju ilustraciju o tome kakav imaju stav dala je nedavno zamenica generalnog sekretara, inače Amerikanka, Rouz Gotemeler, na ovakvo pitanje u Crnoj Gori, eksplicitno ističući da NATO nema ništa protiv zajedničke vežbe Srbije, Rusije i Belorusije, te da je Srbija partnerska zemlja koja sama odlučuje o svojim bezbednosnim aranžmanima.

Foto: Tanjug/AP

T: Na kraju moram da Vas pitam, kako izgleda život u Briselu posle terorističkih napada?

M.U: Teroristički napadi su pokazali da ni gradovi i prestonice sa velikim obezbedjenjem nisu u potpunosti zaštićeni i da su svi ljudi potencijalne žrtve, pogotovo na mestima privlačnijim za terorističke napade. I to je ono što ovakvi bezumni činovi donose, pored žrtava, i prigušen strah od novih napada. Inače, sam život je isti kao i ranije.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)